Endokrini ometači kriju se u kremama, ruževima, šamponima, pa čak i u clean i prirodnoj kozmetici. Ove supstance, koje mogu narušiti hormonsku ravnotežu i uticati na naše zdravlje, danas su pod lupom naučnika i regulatornih tela. O njima razgovaramo sa Marijanom Milosavljević, proceniteljkom bezbednosti kozmetike.
Ako ste se ikada zapitali da li sastojci u vašem omiljenom serumu, ružu ili parfemu mogu uticati na hormone — niste jedini. Endokrini ometači (poznati i kao endokrini disruptori) godinama su tema svetskih rasprava, a sada se sve više pominju i u svakodnevnim razgovorima, jer su prisutni u mnogim proizvodima koje svakodnevno koristimo – od pakovanja za hranu, pesticida i kućne hemije pa sve do odeće, ali i – kozmetike. Parabeni i ftalati, mikroplastika i „večne hemikalije“ – lista potencijalno rizičnih sastojaka koji se mogu naći u beauty proizvodima nije kratka.
Šta zapravo predstavljaju endokrini ometači – ili endokrini distuptori (eng. endocrine disruptors), kako da ih prepoznamo i, najvažnije, kako da smanjimo izloženost u svakodnevnoj nezi kože? O svemu tome razgovarali smo sa Marijanom Milosavljević.
Šta su endokrini ometači i na koji način mogu uticati na naše zdravlje?
Endokrini ometači su hemijske supstance koje su poslednjih nekoliko godina dospele u žižu javnosti. Svetska zdravstvena organizacija (SZO) definiše endokrine disruptore kao „spoljašnje (egzogene) supstance ili smeše koje mogu da utiču na menjanje funkcije endokrinog sistema i da posledično izazovu štetne efekte po zdravlje zdravog organizma, ili našeg potomstva“. Sam uticaj na zdravlje čoveka može biti veoma raznolik, od uticaja na reproduktivni sistem, mutacije gena do pojave različitih oboljenja, od kojih su kancerogene promene možda najdrastičnije.
Osim u kozmetici, gde se sve oni nalaze?
Nažalost, ove supstance veoma su široko rasprostranjene. One mogu biti sintetske, ali ono što je mnogima možda nezamislivo – mogu biti i prirodne. Kao što ste i sami naveli, nalaze se u kozmetičkim proizvodima, ali isto tako i u tamponima, higijenskim ulošcima, deterdžentima, različitim proizvodima za održavanje čistoće, plastičnim igračkama, posuđu i sl. To znači da smo ovim supstancama izloženi svakodnevno i vrlo često.
Da li su žene ugroženije nego muškaraci?
To je uvreženo mišljenje jer su kod žena simptomi i efekti često brže uočljiviji. U ženskom organizmu dolazi do promena na nivou neuronskih krugova i na hipotalamusno-hipofizno-gonadalnoj osovini. To je značajno jer je ova osovina kritična za regulaciju brojnih telesnih sistema, kao što su reproduktivni i imunski. Fluktuacije hormona imaju razne opšte i lokalne efekte u telu. Najčešće su to pojave endometrioze, disbalans estrogena, pojava mioma na materici kod žena koje istovremeno pate od smanjene funkcije štitaste žlezde, gojaznost, poremećaj menstrualnog ciklusa (trajanje, obilnost, bol, PCOS), komplikacije tokom trudnoće.
Međutim i muškarci su podložni uticaju endokrinih ometača, koji se ogleda u urođenim manama u muškom reproduktivnom sistemu, nižem broju sperme, manjom pokretljivošću spermatozoida, što se možda teže otkriva jer su muškarci skloni tome da izbegavaju odlazak kod lekara.
Moja lična motivacija za ovu temu dolazi iz sopstvenog iskustva — imam Hašimoto i više puta sam dobila savet da biram kozmetiku koja neće dodatno opterećivati hormonski sistem. U kolikoj meri kozmetički proizvodi zaista mogu uticati na naše hormone?
Endokrini disruptori mogu uticati na hormonski status kod žena, pa je velika verovatnoća da će uticati i na hormone kod autoimunih bolesti žena. U tim stanjima promene mogu biti i daleko značajnije i vidljivije s obzirom na samu medicinsku istoriju bolesti. Naročito su osetljive osobe sa poremećajima koji su vezani za štitnu žlezdu.
Postoje i saznanja da određeni kozmetički sastojci, poput ftalata, mogu imati potencijalnu ulogu u pokretanju ili pogoršanju autoimunih stanja poput lupusa kod genetski osetljivih žena. Neke studije su pokazale povezanost između upotrebe kozmetike, uključujući karmin, i povećanog rizika od sistemskog eritematoznog lupusa (SLE), ali su potrebna i druga istraživanja da bi se potvrdile ove veze.
Hormonske promene, i endogene i egzogene, glavni su razlog zašto su žene sklonije autoimunim bolestima.
Koji su najčešći endokrini disruptori u kozmetici? Da li su to samo gore pomenuti ftalati ili je lista duža? Kako ih možemo prepoznati na deklaraciji?
Trenutno se u svetu radi na formiranju liste endokrinih disruptora koja se proširuje na osnovu najnovijih istraživanja i saznanja. Prema REACH Uredbi i Zakonu o hemikalijama u Srbiji, endokrini disruptori su uvršteni u grupu supstanci koje izazivaju zabrinutost, pored hemikalija za koje se zna da izazivaju rak, mutacije gena i toksične su po reprodukciju. Očekuje se da budu svrstane u posebnu kategoriju u narednih godinu dana!
Cilj je smanjenje njihove upotrebe, koliko god je moguće, i konačno zamena bezbednijim alternativama.
Što se tiče kozmetičkih proizvoda, i tu sa radi na formiranju liste i pronalaženju alternativa. Parabeni i ftalati su možda najpoznatiji endokrini ometači u kozmetici. Parabeni se svakako nalaze na listi konzervansa i nisu dozvoljeni za upotrebu za decu ispod 3 godine.
Ono što moram ovde naglasiti jeste da, kada se radi o kozmetičkim proizvodima, najveći problem nastaje u kumulativnom efektu, ukoliko nanosimo više različitih proizvoda sa ovim supstancama. Tada koncentracije mogu da nadmaše one koje su dozvoljene i, da kažemo, bezbedne. Zato su žene možda ugroženije od muškaraca. One prosto nanose daleko više kozmetičkih proizvoda u toku dana i samim tim mnogo su izloženije endokrinim ometačima ukoliko ih kozmetički proizvod sadrži.
Da li mikroplastika i tzv. “večne hemikalije” – PFAS, o kojima se u poslednje vreme sve više govori, takođe spadaju u hemijske disruptore?
Da, PFAS spadaju u endokrine disruptore. To su fluorirane hemikalije koje sadrže spojeve ugljenika i fluora, a glavna funkcija im je da materijalu pružaju svojstvo otpornosti na ulja, mrlje i vodu. Široko su zastupljene u izradi posuđa, odeće, pakovanja za hranu, nameštaja… To u stvari znači da ih ima svuda oko nas. I da ponekad, kada se radi, recimo, o proizvodima za pakovanje hrane, mogu i da migriraju u hranu i da ih na taj način unesemo u naš organizam.
Ako proizvod pripada prirodnoj ili tzv. clean kozmetici, da li to znači da je u njemu nema endokrinih ometača?
Čak i ako je kozmetika prirodna ili clean, to ne znači automatski da je bez endokrinih disruptora. Ono što moram da naglasim jeste da endokrinih ometača ima čak i u prirodnim sirovinama koje vrlo često koristimo u svakodnevnoj nezi. Recimo, na osnovu jednog istraživanja, etarska ulja lavande i čajnog drveta mogu da izazovu ginekomastiju kod dečaka. Ta ulja su često prisutna u prirodnim dezodoransima. Po prestanku aplikovanja ovih dezodoransa kod dečaka – pomenuti simptomi su nestali. Takođe, istraživanja na ćelijama raka pokazala su određenu estrogenu i anti-androgenu aktivnost mnogih sastojaka koji se nalaze u etarskim uljima (eucalyptol, 4-terpineol, dipentene/limonene and alpha-terpineol, linalyl acetate, linalool, alpha-terpinene i gamma-terpine).
Biljni estrogeni (npr. izoflavoni) koji se nalaze u soji, pasulju, različitim semenkama i orašastim plodovima mogu biti endokrini disruptori. Međutim, neke studije pokazuju i korisne efekte ovih prirodnih supstanci (npr. smanjenje rizika od raka i olakšanje simptoma menopauze), dok druge pokazuju negativne nuspojave.
Važno je imati u vidu da su ove prirodne supstance postojale mnogo pre sintetičkih endokrinih ometača i da je naš organizam razvio načine da ih efikasno eliminiše. Estrogeni iz soje, na primer, eliminišu se iz organizma za 6-8 sati, što je zanemarljivo u poređenju sa primenom, recimo, bisfenola koji se razgrađuje godinama.
Izoflavonski glikozidi, koji su najčešće korišćeni oblik u kozmetičkim aplikacijama, ne mogu da prodru u kožu i stoga neće imati značajne sistemske efekte.
Ako neko želi da napravi prve korake ka “bezbednijoj” rutini, odakle da krene?
Prvi korak je svakako da se dobro čitaju deklaracije proizvoda. Na sajtu edlists.org možete naći listu supstanci koje su identifikovane kao endokrini disuptori na nivou EU. Tu se možete precizno i tačno informisati o svemu što vas zanima. Postoje i mnoge aplikacije, ali nemaju baš sve tačne informacije niti su zasnovane na naučnim činjenicama.
Da li bi roditelji trebalo posebno da obrate pažnju na sastav dečje kozmetike?
Naravno da su deca i adolescenti jedna od najosetljivijih grupa. Za ovu kategoriju korisnika važe i stroža pravila i vrlo često posebni uslovi za korišćenje određenih sirovina. Recimo, parabeni i nano titan dioksid zabranjeni su za upotrebu u kozmetici za najmlađe. Takođe, u ovoj populaciji je preporučljivo koristiti što manji broj kozmetičkih proizvoda da bi se izbegao kumulativni efekat.
Šta kaže nauka? Postoji li konsenzus u naučnoj zajednici o tome koliko su ovi sastojci zaista rizični u dozama koje se nalaze u kozmetici?
Ovi sastojci su svakako rizični ukoliko se nalaze u visokim koncentracijama. Za veliki broj ovih sirovina postoje i zakonska ograničenja. U Pravilniku o kozmetičkim proizvodima možete naći listu 2 zabranjenih sirovina i listu 3 sirovina sa ograničenjima i možete videti uslove pod kojima se ove sirovine mogu koristiti. Naglasiću da je prilikom izrade Izveštaja procene bezbednosti najbitniji deo toksikološke procene gde se na osnovu najnovijih saznanja i činjenica, načina aplikacije, mesta aplikacije i površine tela koja je izložena određenom proizvodu vrši procena bezbednosti proizvoda. Vrlo je važno uzeti u obzir i prosečan broj proizvoda koji se nanose na kožu i na osnovu toga dati mišljenje.
I, za kraj, da li kozmetička industrija preduzima određene korake da se endokrini disruptori isključe iz sastava proizvoda? Možemo li se nadati da ćemo uskoro imati EDC-free proizvode, tj. proizvode bez endokrinih ometača?
Kozmetička industrija u EU radi na tome da se formira posebna lista endokrinih disruptora i očekuje se da će ta lista biti dostupna već tokom naredne godine. Svakako će upotreba određenih sirovina zavisiti od naučnih istraživanja i stepena uticaja na zdravlje ljudi. Teži se tome da proizvodi budu EDC- free, ali moramo imati u vidu da se ponekad ovi sastojci nalaze i u minimalnim količinama koje su gotovo nemerljive i da prirodni proizvodi ne znače da su i maksimalno bezbedni.
Fotografije: Kaboom Pics, privatna fotografija
