Često se žalimo na simptome poput valunga ili nesanice. Ali, zbog čega se oni javljaju? Znanje o tome šta se dešava u našem telu, ključno je za naše zdravlje. Zato, hajde da saznamo: kakvu tačno ulogu imaju hormoni u menopauzi?
Ovaj tekst deo je serijala Razgovori o menopauzi, koji realizujemo u saradnji sa Poliklinikom Novakov i sar. i dr Tanjom Marjanović Milošević, specijalistkinjom ginekologije i akušerstva i supspecijalistkinjom ginekološke endokrinologije. Otvaramo jednu po jednu važnu temu – kroz reel na društvenim mrežama i detaljnije beleške dr Tanje na portalu. Cilj ovog serijala jeste da ne ponavlja ista opšta mesta o menopauzi, već da pruži jasnija i stručna objašnjenja pitanja sa kojima se mnoge od nas svakodnevno suočavaju.
U mojoj porodici o menopauzi se nikada nije ćutalo. Godinama sam gledala mamu kako se muči sa simptomima, od kojih su najdramatičnije bile migrene toliko jake da bi joj pupucali kapilari u očima. Takođe, znala sam sve o tome da je moja baka naglo ušla u menopauzu kada je morala da ukloni ogroman miom.
Pa ipak, iako sam bila upućena u to šta je perimenopauza i da treba da je očekujem nakon što uđem u četrdesete, trebalo mi je nekoliko godina da shvatim da “nepovezane” pojave koje primećujem kod sebe – od krckanja u kolenima, preko nemogućnosti da se setim reči koju u tom trenutku tražim pa do sve učestalijih migrena – zapravo imaju veze sa perimenopauzom.
Menstruacije su mi u tom periodu još uvek bile prilično uredne, i upravo me je to zavaralo.
Menopauzu sam posmatrala kao “kraj reproduktivnog perioda”. Greška! Reč je o velikoj hormonskoj tranziciji koja utiče na gotovo svaki sistem u organizmu – ne samo na reproduktivni. Od mozga i sna, do metabolizma, kostiju i kardiovaskularnog zdravlja.
Promene raspoloženja, nesanica, valunzi, mentalna magla, drugačiji kvalitet kože, promene telesne težine, gubljenje mišića… često nam deluju kao nepovezani problemi. Međutim, iza svih tih simptoma mogu da stoje hormoni u menopauzi.
Razumevanje šta se tačno dešava u našem telu istovremeno je osnažujuće (“Nisam jedina!”,“Sve to je sasvim normalno!”), ali i ključno za naše zdravlje (“Znam šta mogu da uradim!”)
Zato smo dr Tanju Marjanović Milošević zamolili da objasni šta se tačno dešava sa našim hormonima u menopauzi i postoje li terapije za simptome koje osećamo.
i supspec. ginekološke endokrinologije
BELEŠKE DR TANJE
Menopauza nije trenutak već proces koji traje godinama. I upravo zato mnoge žene kažu da ne prepoznaju svoje telo ili da imaju osećaj da se „nešto dešava“, iako menstruacija još postoji.
Šta se tačno dešava
Jajnici postepeno gase svoju funkciju. To znači da ovulacije postaju ređe, a proizvodnja hormona sve nestabilnija. Iako najčešće pričamo o estrogenu, progesteron je zapravo hormon koji prvi počinje da opada. Tada kreće hormonalni „haos“ karakterističan za perimenopauzu – estrogena nekad ima previše, nekad premalo. Posledica nisu samo valunzi. Tu su i nesanica, promene raspoloženja, anksioznost, umor, problemi sa koncentracijom, pa čak i bubuljice ili pojačana krvarenja.
Kada nastupa menopauza
Kada prođe 12 meseci od poslednje menstruacije kažemo da je nastupila menopauza. Tada hormonske oscilacije postaju manje burne, ali organizmu sve više nedostaje estrogen. Vremenom opada i testosteron, menja se metabolizam masnog tkiva, kvalitet sna, raspodela kilograma i zdravlje kostiju.
Veliki deo simptoma nastaje u mozgu
Zanimljivo je da veliki deo simptoma menopauze zapravo nastaje u mozgu. Kada jajnici slabije rade, mozak pokušava da ih „probudi“ jačim signalima. U tome važnu ulogu imaju KNDy neuroni, deo centra za regulaciju telesne temperature. Smatra se da upravo njihova preosetljivost dovodi do valunga i preznojavanja.
Nove, nehormonske terapije
Zato danas, osim hormonske terapije kojom nadoknađujemo ono što organizmu nedostaje, postoje i nove nehormonske terapije. To su lekovi koji blokiraju neurokinin-3 receptore u centralnom nervnom sistemu i smanjuju učestalost i jačinu valunga delujući direktno na mehanizam njihovog nastanka.
Važno da žene budu informisane i da o simptomima koje osećaju razgovaraju otvoreno sa lekarom, jer menopauza ne utiče samo na ciklus već na čitav organizam i kvalitet života.
Fotografije: Željko Ubiparip
