Redakcija Beauty Desk-a smatra da bi čisti, netoksični sastojci i održiva, ekološki i društveno savesna proizvodnja trebalo da budu više od prolaznog trenda – način razmišljanja i stil života.
Zato je jedan od zadataka koje smo sebi postavili da tražimo objašnjenja o zbunjujućim i često protivrečnim informacijama u vezi sa sastojcima proizvoda. Takođe, želimo da, kada u recenziji napišemo da je proizvod čist, tačno znate na šta mislimo. Cilj? Da i vi a i mi (dok radimo u Beauty Desk-u ujedno i učimo o kozmetici) vremenom postanemo sve bolje informisani i ekološki savesniji potrošači, koji će umeti da izaberu najbolju kozmetičku opciju, i za svoje, i za zdravlje planete.
Oprez: Važna stvar koju treba imati na umu jeste da brend može da istakne da je proizvod čist, a da to zapravo nije (istina je da je clean beauty termin za koji ne postoji precizna definicija ili sertifikat u svetu kozmetike). Sve dok ne počnu da se primenjuju određena pravila o tome šta brendovi mogu, a šta ne mogu da prikažu kao čiste proizvode, najbolje što možete da uradite jeste da se potrudite da se kozmetički što bolje edukujete.
Da li je clean beauty isto što i prirodna ili organska kozmetika?
I oni sastojci koji ne dolaze iz prirode, već ih je napravio čovek, smatraju se čistim ukoliko su bezbedni i netoksični. To znači da čista lepota ne mora da bude potpuno prirodna niti bez konzervansa.
Clean beauty zapravo je sinonim za kozmetiku koja ne sadrži sastojke potencijalno opasne za zdravlje i/ili za eko-sistem.
Umesto da težimo tome da se kozmetika koju koristimo uklapa u popularne kategorije kao što su prirodna i organska, prelazak na čiste kozmetičke proizvode podrazumeva eliminisanje što je moguće više toksina iz proizvoda koje svakodnevno koristimo. To ne znači da treba da postanemo opsednuti svakim sastojkom koji nanosimo na svoju kožu, ali znači da treba da se potrudimo na napravimo bolje izbore.
Čista lepota takođe znači da moramo da se edukujemo o kozmetičkim sastojcima. Pošto kozmetičkoj industriji nedostaju strože regulative, na nama je da se upoznamo sa najčešćim spornim sastojcima u proizvodima za negu, higijenu i ulepšavanje. Drugim rečima, svako od nas mora da se potrudi i obrati pažnju na sastav kozmetike koju koristimo. Ali, kako to da učinimo a da se totalno ne zbunimo u mnoštvu stručnih naziva, iza kojih stoje supstance koje su mnogima od nas nepoznate? Preporučujemo da koristite neku od aplikacija koje analiziraju sastav kozmetičkih proizvoda, poput INCI Beauty.
Clean beauty: Ovo je naša definicija
U našim recenzijama, proizvod deklarišemo kao čist ukoliko ne sadrži neke od ispod navedenih sastojaka (donosimo ih abecednim redom).
Aluminijumove soli
Šta je u pitanju: Soli metala koje se koriste kao antiperspirant. One blokiraju znojne kanale, što sprečava da znoj izbije na površinu kože.
Zašto biste se trudili da ih izbegnete: U prošlosti je postojala zabrinutost da aluminijum može izazvati rak dojke, jer se karcinom dojke često razvija u delu dojke najbližem pazuhu. Nedavna istraživanja, međutim, ne podržavaju tu tvrdnju. S druge strane, nekoliko studija je ukazalo na to da visoki nivoi izloženosti aluminijumu mogu dovesti do Alchajmerove bolesti, ali druge nisu pronašle nikakvu povezanost.
Šta aluminijum dokazano može? Da negativno utiče na mikrobiom kože. Istraživanje objavljeno u časopisu PeerJ otkrilo je da korisnici antiperspiranta imaju manje mikroorganizama u predelu pazuha (uključujući Corinebacteria, koja je povezana sa telesnim mirisom). Međutim, u ovom slučaju manje nije više, jer nisu svi mikroorganizmi štetni. Korisne bakterije mogu da nas zaštite od patogena, koji su potencijalni izazivači oboljenja kao što su psorijaza, rozacea i akne.
Ciklični silikoni
Šta je u pitanju: Vodootporna jedinjenja dobijena od silicijum dioksida, vrste peska. Stvaraju onaj gladak osećaj i koriste se u prajmerima, puderima i losionima protiv bora, kao i u regeneratorima i sredstvima za raščešljavanje kako bi kosa postala sjajnija, klizava i lakša za raščešljavanje. Postoje mnoge varijacije silikona, ali dve glavne kategorije koje se koriste u kozmetičkim proizvodima su ciklični silikoni (poput ciklometikona) i linearni (na primer, dimetikon).
Zašto biste se trudili da ih izbegnete: Obe vrste kozmetičkih silikona bezbedne su za upotrebu na koži i kosi. Međutim, ciklični silikoni nisu dobri za životnu sredinu. Evropska Unija je 2018. godine ograničila koncentraciju ciklopentasiloksana (D5) i ciklotetrasiloksana (D4) u kozmetici koja se ispira na 0,1% zbog zabrinutosti da silikoni mogu da se akumuliraju u vodosnabdevanju.
Formaldehid
Šta je u pitanju: Konzervans koji se dodaje kozmetičkim proizvodima kao što su lakovi za nokte i sredstva za uklanjanje laka.
Zašto biste se trudili da ga izbegnete: Njegova kancerogena dejstva potvrđena su još 1987. godine, a od tada se su urađene i studije koje povezuju udisanje isparenja formaldehida s leukemijom. Vezu između formaldehida i raka krvi otkrili su istraživači sa američkog Nacionalnog instituta za rak 2003. godine. Nedavna studija ističe da se zaposleni u salonima za nokte suočavaju s potencijalnim zdravstvenim rizicima (uključujući i rak) sličnim onima kojima su izloženi radnici u rafinerijama nafte ili mehaničarskim radionicama, zbog visokog nivoa zagađivača u zatvorenom prostoru, uključujući formaldehid. Više o ovoj temi pogledajte u dokumentarnom serijalu Not So Pretty (link ćete pronaći ispod, u odeljku Korisni linkovi).
Da bi se stvari još više zakomplikovale, na nalepnicama kozmetičkih proizvoda najčešće se ne navodi formaldehid, već jedinjenja od kojih ovaj gas nastaje. Evo šta treba potražiti: DMDM hydantoin, methylene glycol, quaternium 15, 3 dioxane, formalin.
Ftalati
Šta je u pitanju: Hemikalije koje se koriste da plastiku i druge materijale učine fleksibilnijim. Često se nalaze u lakovima za nokte, laku za kosu, sapunima i šamponima.
Zašto biste se trudili da ih izbegnete: Neke studije ftalate su povezale sa gojaznošću, dijabetesom tipa 2 i rakom dojke. Istraživanja sugerišu da bi oni takođe mogli da izazovu reproduktivne probleme, a naučnici su generalno najzabrinutiji kada je u pitanju izloženost ftalatima u slučaju trunoće.
Studija univerziteta Harvard iz 2016. otkrila je da su buduće mame koje su bile izložene ftalatima iz parfema iskusile povećanje telesne težine i smanjenu toleranciju glukoze (nivo glukoze u krvi viši od normalnog) – faktore rizika za gestacijski dijabetes. Druga nedavna istraživanja otkrila su vezu između izloženosti određenim ftalatima prenatalno i tokom ranog detinjstva i smanjenih motoričkih veština kod predtinejdžera. Mnogi kozmetički brendovi uklonili su ftalate iz svojih proizvoda zbog njihovih potencijalnih rizika.
Hemijski filteri za zaštitu od sunca (kao što su oksibenzon i oktinoksat)
Šta je u pitanju: Sastojci koji apsorbuju UV zrake kako bi zaštitili kožu od njihovih štetnih efekata (alternativa za tzv. fizičke ili mineralne kreme za sunčanje, koje nas štite od sunca tako što reflektuju UV zrake).
Zašto biste se trudili da ih izbegnete: Pre nekoliko godina preliminarna studija objavljena u magazinu JAMA pokazala je da hemijska sredstva za zaštitu od sunca ne ostaju na površini kože, već (očekivano) ulaze u krvotok. Takođe je otkriveno još nešto potencijalno problematično: nivoi u krvi premašuju bezbednosne pragove koje preporučuju regulatorna tela. Ali važno je napomenuti da nema dokaza da su pomenute hemikalije opasne po zdravlje. Doduše, nema dokaza ni da su bezbedne!
Takođe, možda bi bilo dobro da izbegnete da namazani proizvodima koji sadrže gore navedene supstance ulazite u more! Zašto? 2018. godine američka savezna država Havaji zabranila je prodaju krema za sunčanje koje sadrže oksibenzon i oktinoksat jer se sumnja da oštećuju koralne grebene.
Ukoliko vas sve ovo zabrinjava, koristite kreme za sunčanje koje sadrže titanijum dioksid ili cink oksid, sastojke koji su generalno priznati kao bezbedni i efikasni.
Hidrohinon
Šta je u pitanju: Hemijski izbeljivač kože koji se koristi za posvetljavanje tamnih fleka i tretiranje hiperpigmentacija.
Zašto biste se trudili da ih izbegnete: Studije su pokazale da hidrohinon može biti kancerogen pa je u Evropskoj Uniji zabranjen, ali u SAD i dalje nije (napomena: prilikom kupovine proizvoda uvek obratite pažnju na njegovo poreklo i proverite sastojke). Najveći problem je prekomerna upotreba hidrohinona – previše ove supstance može da uništi ćelije koje proizvode pigment melanin. Zbog toga je u državama u kojima je ovaj sastojak dozvoljen, koncentracija u kozmetici ograničena: formule koje se izdaju na recept mogu da sadrže do 4 procenta, dok su preparati u slobodnoj prodaji ograničeni na 2 procenta.
Mineralna ulja
Šta je u pitanju: Lagani hidratantni agensi napravljeni od rafinisanih naftnih prerađevina.
Zašto biste želeli da ih izbegnete: Netretirana ili blago tretirana mineralna ulja poznati su kancerogeni. Kao i u slučaju PEG jedinjenja (vidi ispod), postoji zabrinutost da bi mogla biti kontaminirana 1,4-dioksanom.
Natrijum lauril sulfat (SLS) i natrijum lauret sulfat (SLES)
Šta je u pitanju: Sredstva za čišćenje koja vezuju prljavštinu na bazi ulja tako da se ona može lako isprati sa kože ili kose vodom. Takođe stvaraju penu i mehuriće u šamponima, pastama za zube i sapunima.
Zašto biste se trudili da ih izbegnete: Američko društvo za borbu protiv raka odavno je srušilo mit da sulfati izazivaju rak. Međutim, iako nisu kancerogene, ove supstance su veoma jaki iritansi. Dakle, najgore što ova sredstva za čišćenje mogu da urade jeste da iritiraju kožu i učine je suvom, posebno u predelu oko očiju, kao i da izblede boju za kosu. Ako imate osetljivu kožu ili želite da produžite vreme između dve posete salonu, postoji mnogo šampona i sredstava za čišćenje lica bez sulfata. Neće proizvoditi istu penu kao formule koje sadrže sulfate, ali podjednako dobro rade svoj posao.
Parabeni
Šta je u pitanju: Porodica hemikalija (uključujući butil-, metil- i propilparaben) koji se koriste kao konzervansi.
Zašto biste se trudili da ih izbegnete: Još 2014. godine naučnici su otkrili da parabeni – koji se apsorbuju putem kože – mogu imati svojstva koja oponašaju estrogen (tj. deluju kao hormonski disruptori, odnosno, ometaju rad hormona), što može biti povezano sa povećanim rizikom od raka dojke. Istraživanja su otkrila parabene u tumorima dojke kod žena (iako nije bilo moguće utvrditi da li dolaze iz kozmetike). Naučnici su takođe pronašli parabene i u nekanceroznom tkivu.
Parafin
Šta je u pitanju: Vazelin, sredstvo za zaštitu kože dobijeno od ostataka nakon destilacije nafte, koje pomaže koži da zadrži vlagu.
Zašto biste se trudili da ga izbegnete: Jedinjenja koja nastaju prilikom prerade nafte – policiklični aromatični ugljovodonici (PAH), potvrđeni su kancerogeni, ali se oni uklanjaju tokom procesa rafinisanja, tako da ne bi trebalo da predstavljaju opasnost u kozmetici. Vazelin ne začepljuje pore, ali može da zadrži bakterije na koži.
PEG jedinjenja
Šta je u pitanju: Polietilen glikoli — polimeri na bazi nafte koji se koriste za omekšavanje kože i stabilizaciju ulja u šamponima, kremama i losionima.
Zašto biste se trudili da ih izbegnete: Znak pitanja u vezi sa PEG jedinjenima prilično je debeo, jer su istraživanja o njima oskudna. Postoji zabrinutost da bi oni mogli biti kontaminirani potencijalno štetnim jedinjenjima, kao što su etilen oksid i 1,4-dioksan, mogući kancerogeni, ali nekoliko studija koje postoje o polietilen glikolima pokazuju da je malo verovatno da će prodreti u kožu, pa se smatraju bezbednim. Međutim, PEG jedinjenja mogu biti snažni iritansi, pa ako imate osetljivu kožu, možda ćete ipak želeti da zaobiđete proizvode koji ih sadrže.
Polietilen i polipropilen (mikroplastika)
Šta je u pitanju: Plastika u vidu mirko zrnaca, sićušnih kuglica koje se koriste u kupkama, pilinzima i pastama za zube da daju abrazivnu snagu.
Zašto biste se trudili da ih izbegnete: Srećom, sada je malo verovatno da ćete u kozmetici naići na ovaj sastojak, jer je upotreba mikroplastike zabranjena u mnogim zemljama (uključujući EU i SAD). Povod za zabranu bila je činjenica da škode morskim organizmima. Međutim, naknadno je otkriveno da se mikroplastika taloži i u ljudskom telu.
Talk
Šta je u pitanju: Mineral koji se koristi u senkama za oči i puderima za lice da apsorbuje vlagu i spreči zgrušavanje.
Zašto biste se trudili da ga izbegnete: Istraživanja o tome da li je talk kancerogen su različita, iako je nekoliko studija pokazalo moguću vezu između redovnog izlaganja talku, koji može biti kontaminiran azbestom — poznatim kancerogenom — i karcinomom jajnika, pluća i endometrijuma. Više o talku pogledajte u dokumentarnom serijalu Not So Pretty (link ćete pronaći ispod, u odeljku Korisni linkovi).
Toluen
Šta je u pitanju: Rastvarač koji se koristi u lakovima za nokte (obično na listi sastojaka naveden kao benzen, metilbenzol, fenilmetan, butilovani hidroksitoluen – BHT i toluol).
Zašto biste se trudili da ga izbegnete: Isparenja toluena mogu da se udišu, kao i da se apsorbuju kroz kožu. Obično se eliminištu iz organizma u roku od jednog dana, ali mala količina može da se nataloži u masnom tkivu. Smatra se da toluen nije kancerogen, ali može da izazove mučninu, umor i opijenost. Takođe se sumnja i na negativne efekte po reproduktivni sistem, uključujući pobačaj. Problemi se dešavaju kada su nivoi toluena u organizmu mnogo viši od onog do kojeg dovodi redovno korišćenja laka za nokte, ali ga je većina brendova postepeno ipak izbacila iz svojih formula.
Triklosan
Šta je u pitanju: Jedinjenje sa antimikrobnim dejstvom, koje se koristi prvenstveno u pastama za zube.
Zašto biste se trudili da ga izbegnete: Američka Uprava za hranu i lekove (FDA) zabranila je triklosan iz sapunskih proizvoda 2016. godine, kao i u bolničkim antiseptičkim proizvodima 2017. godine, nakon što su laboratorijske studije to jedinjenje povezale sa izmenjenim nivoima hormona štitaste žlezde, rakom, poremećajem hormona i rezistencijom na antibiotike. Ali i dalje je dozvoljeno u pastama za zube jer, prema FDA, može pomoći u odbrani od gingivitisa. Još uvek nema mnogo istraživanja o tome kako triklosan utiče na ljudsko zdravlje, ali studija iz 2018. objavljena u časopisu Human Reproduction otkrila je da su ćerke majki koje su imale viši nivo triklosana u organizmu tokom trudnoće ušle u pubertet četiri do šest meseci ranije od drugih devojčica.
Napomena: Da zaključimo – kada u recenzijama napišemo da je proizvod čist, tj. da spada u clean beauty kategoriju, proveravamo da ne sadrži nijedan od gore navedenih sastojaka. Međutim, s obzirom na to da se nova istraživanja pojavljuju gotovo svakodnevno, lista će verovatno vremenom biti ažurirana. Kao urednici i autori članaka verujemo u moć reči, te želimo pre svega da istaknemo i podržimo one brendove i kompanije koje se zaista trude da naprave proizvode koji neće škoditi našem telu (ili životnoj sredini).
Korisni linkovi:
- Pravilnik o kozmetičkim proizvodima
- Nove izmene Pravilnika o izmenama i dopunama Pravilnika o kozmetičkim proizvodima
- Konzervansi, sredstva za bojenje i UV filteri u kozmetičkim proizvodima: aspekti bezbedne primene
- Clean at Sephora – lista zabranjenih sastojaka u ovoj kategoriji
- Dokumentarni serijal Not So Pretty
