Da li ste uopšte čuli za izraz brza kozmetika? U poslednje vreme mnogo se govori i piše o negativnim efektima brze mode. Ali, koliko smo svesni činjenice da je sličan trend zahvatio i beauty industriju? Važno pitanje: Šta možemo učiniti da svoj pristup nezi i ulepšavanju učinimo svesnijim i održivijim?
Članak je objavljen 27. septembra 2022. godine, a revidiran 22. aprila 2025.
Kada ste poslednji put potrošili senku, onako, baš do kraja, tako da ste četkicom zagrebali po dnu kutijice i pokupili svaku, i poslednju mrvicu pigmenta?
To je samo vrh ledenog brega
Obožavamo kozmetiku (što je i više nego jasno s obzirom na to da je ovaj portal naš happy place), pratimo novitete, i uopšte nismo imune na sve te nove, primamljive proizvode koji se svakodnevno pojavljuju na policama parfimerija. Ako ste imalo nalik na nas, vrlo je verovatno da se i vaš kozmetički ormarić teško zatvara od mnoštva proizvoda, a neseser “puca po šavovima” od – ruku na srce – tek nekoliko puta upotrebljenih ruževa, balzama za usne, rumenila…
“Iskreno, teško mi je da se setim kada sam baš do kraja potrošila neki beauty proizvod”, potvrđuje još jedna od naših urednica ono što se i meni samoj događa. Okej, nama profesija nalaže da isprobavamo novitete. Zato isto pitanje postavljam sestri, kumi i nekolicini prijateljica koje se bave različitim profesijama – i sve mi kažu isto: retko stižu do dna teglice, kutijice ili stika.
Ali, to je tek vrh ledenog brega, kada je u pitanju problem brze kozmetike.
Da li recikliramo kozmetičku ambalažu?
Recimo da neki proizvod i potrošimo do kraja – šta radimo s ambalažom? Nažalost, u našoj zemlji reciklaža – zapravo, njen nedostatak, još uvek je veliki problem. A kada su kozmetička pakovanja u pitanju, situacija je još komplikovanija. Teško ih je pripremiti za reciklažu. Često se sastoje od delova izrađenih od različitih sirovina (na primer, staklena bočica sa plastičnom pumpicom unutar koje je metalna opruga). Zatim, mnogi ne mogu da se otvore da bismo proverili da li je unutra ostalo još proizvoda, kako bismo ostatke očistili i time pripremili ambalažu za reciklažu. Zbog toga, čak i u društvima u kojima svako domaćinstvo razdvaja i reciklira otpad, prazne kozmetičke teglice, bočice i tubice često ne završavaju u reciklažnim centrima nego na deponijama.
Dakle, prirodni resursi se troše na proizvodnju preparata koje veoma često ne upotrebimo do kraja, a nakon toga nemamo mogućnost da otpad pravilno odložimo i on završava na deponijama, a potrebne su stotine godina da bi se razgradio.
Tako planeta snosi najveći teret naših odluka o kupovini, zasnovanih veoma često na – sujeti, a ne na pravoj potrebi. Jer, ni naša koža ni naša planeta ne mogu da prate sva ta marketinška obećanja da će naša koža biti “bez bora”, “savršena”, „bolja verzija sebe“. Zašto onda nastavljamo da ubacujemo u korpu i onda kada nam nešto nije zaista potrebno?
Psihološki (i fiziološki!) procesi u osnovi konzumerizma
Bilo bi lako kao krajnje rešenje posavetovati: kupujte manje, ali kvalitetnije i ne kupujte novi proizvod dok ne potrošite prethodni. Ali, realnost, nažalost, nije tako jednostavna.
Baš kao što je brza moda trendove učinila dostupim gotovo svima, brza lepota je šminku, proizvode za negu i parfeme – od luksuznih predmeta pretvorila u lako dostupno zadovoljstvo. I iako je sama demokratizacija mode i lepote pozitivan proces, kozumerizam to nije. Na čemu se on zasniva?
Kao prvo, tu su nerealni standardi lepote – porcelanski ten, koža bez pigmentnih fleka ili bubuljica, večno mladalački izgled… Daleko od toga da kožu ne treba negovati, ali neophodno je da budemo svesni da izgled koji viđamo na reklamama i na mnogim Instagram profilima – nije realnost. Treba da težimo najboljem što možemo postići na svojoj koži u tom određenom trenutku, bez poređenja sa drugima.
Zatim, tu je pozitivno uzbuđenje, tj. priliv neurotransmitera dopamina, prilikom kupovine, koji se (naučno dokazano!) pojačava kada ugledamo natpis rasprodaja ili oznaku popust. U studiji iz 2014. godine objavljenoj u stručnom magazinu Journal of Consumer Psychology, istraživači su potvrdili da kupovina podstiče dobro raspoloženje. I ne samo to, već pomaže i u borbi protiv negativnih osećanja (tuga, zabrinutost, nezadovoljstvo…). U zanimljivoj studiji iz 2007. koju su sproveli univerziteti Stanford, MIT i CarnegieMellon, istraživači su koristili magnetnu rezonancu kako bi detektovali promene u mozgu učesnika tokom kupovine. Otkriveno je da se – kada se učesnicima pokažu objekti želje, uključi centar za zadovoljstvo u mozgu. Učesnicima je tada pokazana etiketa sa cenom i otkriveno je da se zadovoljstvo dodatno pojačava kada je cena povoljna!
Šta možemo da učinimo: Principi spore lepote
Ovoga puta nećemo ulaziti u to šta bi sve brendovi mogli da urade da kozmetičku industriju učine održivijom. (Srećom, mnogi su napravili određene korake u tom pravcu, a postoje i oni zaista savesni koji kompletno poslovanje zasnivaju na premisi održivosti.)
Umesto toga, usredsredićemo se na ono što mi kao pojedinci možemo da promenimo u svojim potrošačkim navikama. Kako da prigrlimo principe spore lepote (slow beauty), kao pandana brzoj kozmetici? Jer, ponašanje potrošača može da dovede do promena u poslovanju proizvođača.
1. Budite izbirljivi
Ako se već naše potrošačke navike održavaju zahvaljujući prilivu dopamina koji osećamo pri kupovini, možemo to iskoristiti za kupovinu zaista kvalitetnog preparata koji je proizveden u što je moguće većoj meri po ekološkim standardima. Naravno, da bismo pronašli takav proizvod, moraćemo se više potruditi, uložiti više vremena i bolje proučiti njegove karakteristike, a takođe, ne možemo da očekujemo ni da će cena biti niska, po standardima koje nudi brza kozmetika. Ali, ako budemo imali u vidu da smo time učinili dvostruko dobro – i za sopstveno zdravlje i za planetu, i naše zadovoljstvo kupovinom biće veće.
2. Učite, učite, učite…
Što više znate o kozmetičkim proizvodima, manja je mogućnost da ćete podlegati impulsivnoj kupovini. Na primer, ukoliko ste svesni da se zdravlje i dobar izgled kože ne zasnivaju na primeni jednog određenog sastojka, tj. da ne postoji taj jedan sastojak koji je kozmetički sveti gral i koji će rešiti sve vaše probleme – onda nećete tako lako pasti u iskušenje da kupite novu kremu samo zato što sadrži sastojak koji trenutno svi reklamiraju. Važno je da naučimo da razumemo svoju kožu i pružamo joj negu, i sastojke, koji su joj u tom trenutku zaista potrebni.
3. Pridržavajte se rutine
To što influenseri na društvenim mrežama stalno menjaju svoju rutinu i pokazuju uvek nove preparate – ne znači da to treba i mi da radimo. Profesija influensera podrazumeva da publici nude raznovrstan i dinamičan sadržaj, kao i da dogovaraju saradnje sa različitim brendovima i reklamiraju proizvode. Ali, “u stvarnom životu” je idealno kada pronađemo negu koja odgovara našoj koži (u odnosu na njen tip, trenutno stanje, godišnje doba itd.). A zatim je potrebno da se dosledno pridržavamo te rutine tokom određenog perioda. Jer, tek redovnom primenom možemo videti kakvi su rezultati, a tek zatim, prema potrebi, nešto i menjati.
4. Igrajte se s onim što već imate
Na primer, ako ste kupili novu kremu za lice a prethodnu još niste potrošili, ne čekajte da joj istekne rok. Upotrebite je za negu kože ruku ili možda da počastite kožu tela. Ili, zadajte sebi “izazov” da ove sezone ne kupujete nove nijanse ruževa i senki. Niste zadovoljni paletom boja koje imate? Probajte da ih mešate i kombinujete kako biste dobili nove nijanse.
5 Potrudite se oko reciklaže
Informišite se o mogućnostima kada je reciklaža u pitanju. Znamo da to zahteva trud, ali vredi ga uložiti, zbog budućnosti svih nas. Predlažemo da, kao prvu stanicu, svratite na ovaj sajt, gde ćete pronaći veoma pregledno uputstvo koje će vam pomoći pri razvrstavanju otpada od kozmetičkih proizvoda.
Photo: Anna Shvets via Pexels
