Da li ste uopšte čuli za izraz brza kozmetika? U poslednje vreme mnogo se govori i piše o negativnim efektima brze mode. Ali, koliko smo svesni činjenice da je sličan trend zahvatio i beauty industriju? Važno pitanje: Šta možemo učiniti da svoj pristup nezi i ulepšavanju učinimo svesnijim i održivijim?
Kada ste poslednji put potrošili senku, onako, baš do kraja, tako da ste četkicom zagrebali po dnu kutijice i pokupili svaku, i poslednju mrvicu pigmenta?
Obožavamo kozmetiku (što je i više nego jasno s obzirom na to da je ovaj portal naš happy place), pratimo novitete, i uopšte nismo imune na sve te nove, primamljive proizvode koji se pojavljuju svakodnevno. Ako ste imalo nalik na nas, vrlo je verovatno da se i vaš kozmetički ormarić teško zatvara od mnoštva proizvoda, a neseser “puca po šavovima” od – ruku na srce – tek nekoliko puta upotrebljenih ruževa, balzama za usne, rumenila…
“Iskreno, teško mi je da se setim kada sam baš do kraja potrošila neki beauty proizvod”, potvrđuje još jedna od naših urednica ono što se i meni samoj događa. Okej, nama profesija nalaže da isprobavamo novitete. Zato isto pitanje postavljam sestri, kumi i nekolicini poznanica koje se bave različitim profesijama – i sve mi kažu isto: retko stižu do dna teglice, kutijice ili stika.
Ali, to ni izdaleka nije kraj priče.
Recimo da neki proizvod i potrošimo do kraja – šta radimo s ambalažom? U našoj zemlji reciklaža je već sama po sebi veliki problem, a kada su kozmetička pakovanja u pitanju, situacija je još komplikovanija. Ona često ne mogu da se otvore da bismo proverili da li je unutra ostalo još proizvoda, a kamoli da ostatke očistimo i zatim ambalažu recikliramo. Zbog toga čak i one teglice / bočice koje bi mogle da se recikliraju, često ne završavaju u reciklažnim centrima nego na deponijama.
Dakle, prirodni resursi troše se (bolji izraz je: traće se) prvo na proizvodnju preparata koje zatim ne potrošimo, a na kraju ne znamo kako da odložimo otpad kojem je, najčešće, potrebno više stotina godina da bi se razgradio u prirodi.
Tako planeta snosi najveći teret naših odluka o kupovini, zasnovanih veoma često na – sujeti, a ne na pravoj potrebi. Jer, ni naša koža ni naša planeta ne mogu da prate sva ta obećanja da će naša koža biti “bez bora” i “savršena”. Zašto onda nastavljamo da “ubacujemo u korpu” i onda kada nam nešto nije zaista potrebno?
Brza kozmetika i potrošačka kultura
Bilo bi lako kao krajnje rešenje posavetovati: kupujte manje, ali kvalitetnije i ne kupujte novi proizvod dok ne potrošite prethodni. Ali, realnost, nažalost, nije tako jednostavna.
Baš kao što je brza moda trendove učinila dostupim gotovo svima, brza lepota je šminku, proizvode za negu i parfeme od luksuzne robe pretvorila u dostupno zadovoljstvo. I iako je sama demokratizacija mode i lepote pozitivan proces, kozumerizam to nije. Na čemu se on zasniva?
Kao prvo, tu su nerealni standardi lepote – porcelanski ten, koža bez pigmentnih fleka ili bubuljica, večno mladalački izgled… Daleko od toga da kožu ne treba negovati, ali neophodno je da budemo svesni da izgled koji viđamo na reklamama i na mnogim Instagram profilima – nije realnost. Treba da težimo najboljem što možemo postići na svojoj koži, u tom određenom trenutku, bez poređenja sa drugima.
Zatim, tu je pozitivno uzbuđenje, tj. priliv hormona zadovoljstva – dopamina, prilikom kupovine, koji se (naučno dokazano!) pojačava kada ugledamo natpis rasprodaja ili oznaku popust. U studiji iz 2014. godine objavljenoj u stručnom magazinu Journal of Consumer Psychology, istraživači su potvrdili da kupovina podstiče dobro raspoloženje. I ne samo to, već pomaže i u borbi protiv negativnih osećanja (tuga, zabrinutost, nezadovoljstvo…). Druga studija, takođe iz 2014. godine, koju je sproveo Univerzitet u Mičigenu, otkriva da kupovina pomaže da povratimo osećaj kontrole nad ličnim okruženjem i, kao rezultat, pomaže u ublažavanju negativnih osećanja.
Ako ste i sami doživeli da satima obilazite tržne centre ili skrolujete u potrazi za što povoljnijim rasprodajama, iako vam u suštini u tom trenutku ne treba ništa određeno, utešno je znati da i za takvo, naizgled neracionalno ponašanje, postoji naučno objašnjenje. Naime, vama je zapravo potreban ne novi puder, ruž ili krema već – udar dopamina. U fascinantnoj studiji iz 2007. koju su sproveli univerziteti Stanford, MIT i CarnegieMellon, istraživači su koristili magnetnu rezonancu kako bi detektovali promene u mozgu učesnika tokom kupovine odeće. Otkriveno je da se – kada se učesnicima pokažu objekti želje, uključi centar za zadovoljstvo u mozgu. Učesnicima je tada pokazana etiketa sa cenom i otkriveno je da se zadovoljstvo dodatno pojačava kada je cena povoljna!
Šta možemo da učinimo?
Ovoga puta nećemo ulaziti u to šta bi sve brendovi mogli da urade da kozmetičku industriju učine održivijom. (Srećom, mnogi su napravili određene korake u tom pravcu, a postoje i oni zaista savesni koji kompletno poslovanje zasnivaju na premisi održivosti.)
Umesto toga, usredsredićemo se na ono što mi kao pojedinci možemo da promenimo u svojim potrošačkim navikama, imajući u vidu da ponašanje potrošača može da dovede do promena u poslovanju proizvođača.
1 Budite izbirljiv kupac
Ako se već naše potrošačke navike održavaju zahvaljujući prilivu dopamina koji osećamo pri kupovini, možemo to iskoristiti za kupovinu zaista kvalitetnog preparata koji je proizveden u što je moguće većoj meri po ekološkim standardima. Naravno, da bismo pronašli takav proizvod moraćemo se više potruditi, uložiti više vremena i bolje proučiti karakteristike preparata, a takođe, ne možemo da očekujemo ni da će cena biti niska, po standardima koje nudi brza kozmetika. Ali, ako budemo imali u vidu da smo time učinili dvostruko dobro – i za sopstveno zdravlje i za planetu, i naše zadovoljstvo kupovinom biće veće.
2 Učite, učite, učite…
Što više znate o kozmetičkim proizvodima, manja je mogućnost da ćete podlegati impulsivnoj kupovini. Na primer, ukoliko ste svesni da se zdravlje i dobar izgled kože ne zasnivaju na primeni jednog određenog sastojka, tj. da ne postoji taj jedan sastojak koji je kozmetički sveti gral i koji će rešiti sve vaše probleme – onda nećete tako lako pasti u iskušenje da kupite novu kremu samo zato što sadrži sastojak koji trenutno svi reklamiraju. Važno je da naučimo da razumemo svoju kožu i pružamo joj negu, i sastojke, koji su joj u tom trenutku zaista potrebni.
3 Pridržavajte se rutine
To što influenseri na društvenim mrežama stalno menjaju svoju rutinu i pokazuju uvek nove preparate – ne znači da to treba i mi da radimo. Profesija influensera podrazumeva da publici nude raznovrstan i dinamičan sadržaj, kao i da dogovaraju saradnje sa različitim brendovima i reklamiraju proizvode. Ali, “u stvarnom životu” je idealno kada pronađemo negu koja odgovara našoj koži (u odnosu na njen tip, trenutno stanje, godišnje doba itd.). A zatim je potrebno da se dosledno pridržavamo te rutine tokom određenog perioda. Jer, tek redovnom primenom možemo videti kakvi su rezultati, a tek zatim, prema potrebi, nešto i menjati.
4 Igrajte se s onim što već imate
Na primer, ako ste kupili novu kremu za lice a prethodnu još niste potrošili, ne čekajte da joj istekne rok. Upotrebite je za negu kože ruku ili možda da počastite kožu tela. Ili, zadajte sebi “izazov” da ove sezone ne kupujete nove nijanse ruževa i senki. Niste zadovoljni paletom boja koje imate? Probajte da ih mešate i kombinujete kako biste dobili nove nijanse.
5 Potrudite se oko reciklaže
Informišite se o mogućnostima kada je reciklaža u pitanju. Znamo da to zahteva trud, ali vredi ga uložiti, zbog budućnosti svih nas. Predlažemo da, kao prvu stanicu, svratite na ovaj sajt, gde ćete pronaći veoma pregledno uputstvo koje će vam pomoći pri razvrstavanju otpada od kozmetičkih proizvoda.
Photo: Anna Shvets. Video: Mikhail Nilov. Both via Pexels
