Sadrže ga neki od naših omiljenih SPF proizvoda. Ali, šta je tačno oktokrilen, koje su prednosti ovog sastojka i nosi li njegova upotreba i određene rizike?
Ovaj tekst deo je serijala #SPFpriručnik.
Kada je nega kože u pitanju, savet da svakodnevno nanosimo proizvod sa zaštitnim faktorom postao je osnovno pravilo. Nešto poput sabiranja i oduzimanja u matematici. Bez toga ne može se krenuti dalje. I s pravom je tako, jer SPF ne samo što usporava pojavu znakova starenja, već – ono najbitnije – pomaže u sprečavanju raka kože.
Međutim, ako neki proizvod nanosimo svakodnevno, veoma je važno da znamo koji se to sastojci nalaze u njemu i nosi li njihova upotreba i određene rizike. Iako kreme za sunčanje mogu da sadrže različite sastojke koji deluju kao faktori zaštite protiv sunca, nama se prvi na listi onih o kojima želimo da saznamo više našao oktokrilen, s obzirom na to da se nalazi u nekima od naših omiljenih proizvoda.
Oktokrilen je uobičajeni sastojak hemijskih proizvoda za sunčanje (više o razlici između hemijskih i mineralnih proizvoda za sunčanje saznajte ovde) i better aging krema. Štiti kožu od UV zraka, koje mogu izazvati opekotine od sunca i rak kože. Ima i emolijentna svojstva.
Međutim, postoji sumnja da je ovaj sastojak hormonski disruptor, kao i da može izazvati i druge neželjene efekte, poput alergijskih reakcija, a istraživanja takođe upućuju da negativno utiče na morska staništa, poput koralnih grebena.
Ovaj članak detaljnije govori o oktokrilenu, uključujući njegove prednosti i potencijalne neželjene efekte. Članak se takođe osvrće na uticaj oktokrilena na životnu sredinu.
Šta je oktokrilen
Oktokrilen je tečnost rastvorljiva u ulju. U pitanju je organsko jedinjenje, što znači da sadrži ugljenično-vodonične veze. Mnoge kompanije ga dodaju proizvodima za negu kože zbog sposobnosti da apsorbuje štetne UV zrake, čime pomaže u sprečavanju oštećenja kože.
To je gust, bezbojan sastojak koji se može pronaći u različitim kozmetičkim proizvodima, kao što su kreme za sunčanje, balzami za usne, balzami za kosu i better aging kreme.
Prednosti oktokrilena
Proizvođači uključuju oktokrilen u svoje proizvode za negu kožu jer ima mnoge korisne performanse.
Apsorbuje UVA i UVB zrake
Za razliku od mnogih drugih sastojaka za zaštitu od sunca, oktokrilen štiti kožu od kratkih UVA i dugih UVB zraka.
Štiti od preranog starenja kože
UVA zraci čine 95% od ukupnih sunčevih zraka koji dopiru do zemljine površine. Oktokrilen može pomoći u zaštiti od preranog starenja kože i stvaranja oštećenja od sunca, kao što su bore i pigmentne fleke, zahvaljujući svojoj sposobnosti da apsorbuje UVA zrake.
Pomaže u prevenciji raka kože
Osim što stvaraju opekotine od sunca, UVB zraci su odgovorni za većinu karcinoma kože, a ni UVA zraci nisu nimalo bezazelni – oni takođe doprinose razvoju nekih karcinoma.
Fotostabilan je
Oktokrilen je fotostabilan, što znači da se njegov SPF ne menja nakon izlaganja svetlosti. Upravo ga to svojstvo čini popularnim među proizvođačima kozmetike.
Povećava efikasnost drugih sastojaka za zaštitu od sunca
U proizvodima za sunčanje ponekad se kombinuje sa drugim jakim, ali foto nestabilnim UV filterima, kao što je avobenzon, da bi se obezbedio viši SPF uz održavanje stabilnosti.
Ima efekat hidratacije
Oktokrilen takođe ima emoliijentna svojstva odnosno omekšava kožu. Emolijensi pokrivaju gornji sloj kože tankim filmom koji zadržava vlagu unutar kože. Nakon upotrebe emolijenasa možemo primetiti da nam je koža mekša i hidratizovana.
Poboljšava vodootpornost proizvoda
Oktokrilen je hidrofoban, što znači da se ne meša sa vodom i ne rastvara u njoj. Stoga, može pomoći u dodavanju vodootpornih svojstava formulacijama za zaštitu od sunca.
Potencijalni neželjeni efekti oktokrilena
Prema trenutno važećem zvaničnom mišljenju Evropskog naučnog komiteta za bezbednost potrošača (SCCS), oktokrilen bezbedan u proizvodima koji sadrže koncentracije ne veće od 10%. (Dokument možete videti ovde.)
Međutim, postoje studije koje ipak ukazuju da je potrebno preduzeti mere opreza pri korišćenju proizvoda s ovim sastojkom.
Uporedni pregled naučnih studija iz 2019. pronašao je brojne izveštaje o alergijama usled upotrebe oktokrilena među odraslima koji su ranije koristili topikalne proizvode sa ketoprofenom, nesteroidnim antiinflamatornim lekom. Pregled je takođe razmatrao starije studije koje su otkrile da oktokrilen može da utiče na nivoe estrogena u organizmu i da ima svojstva koja ometaju endokrini sistem. Međutim, zaključeno je da trenutni dokazi sugerišu da sastojak ipak nema potencijal za endokrine poremećaje.
Autori studije iz 2016. takođe dele ovaj zaključak. Međutim, važno je napomenuti da ovi nalazi potiču iz rezultata studija na životinjama.
Studija iz 2021. istakla je mogućnost da su proizvodi sa oktokrilenom kontaminirani benzofenonom, koji nastaje kao rezultat razlaganja oktokrilena. U studiji je zapaženo povećanje sadržaja benzofenona, tokom vremena, u kremama za sunčanje koje sadrže oktokrilen, što je izazvalo zabrinutost. Benzofenon je potencijalni kancerogen i poznati endokrini disruptor. Istraživači su zaključili da su neophodna dalja istraživanja korelacije između benzofenona i oktokrilena.
Neki stručnjaci su zabrinuti zbog sposobnosti organizma da brzo apsorbuje oktokrilen, koji se može naći u krvi, urinu i majčinom mleku. Takođe, određene studije sugerišu da može da podstakne proizvodnju slobodnih radikala, koji mogu oštetiti DNK, potencijalno povećavajući rizik od melanoma. Međutim, neophodna su dalja istraživanja.
Zbog svega navedenog, ukoliko imate osetljiviju kožu, probleme s alegrijama ili ste koristili gore navedene nesteroidne antiinflamatorne lekove, obavezno pre upotrebe proizvoda sa oktokrilenom uradite tzv. patch test – isprobajte ga na maloj površini kože.
Uticaji oktokrilena na životnu sredinu
Studija iz 2019. otkrila je da se oktokrilen akumulira u koralima u obliku konjugata masnih kiselina, koji izazivaju njihovu mitohondrijalnu disfunkciju. Mitohondrije sadrže mitohondrijsku DNK i imaju ulogu u proizvodnji energije. Autori studije pozvali su na ponovnu procenu stope akumulacije oktokrilena u lancu ishrane okeana.
Ova informacija će vas možda navesti da poželite da potražite drugo rešenje za zaštitu od sunca, kako biste sačuvali prirodu. Generalno se smatra da su mineralne kreme za sunčanje, koje sadrže titanijum dioksid i cink oksid, bezbednije za životnu sredinu, a istovremeno su efikasne za zaštitu od sunca. Mineralne proizvode za sunčanje proizvođači označavaju markicom „biorazgradivo”.
Međutim, mineralne kreme za sunčanje mogu biti teško razmazive i ostavljati beli trag na koži, što nije nimalo praktično. Takođe mogu imati gušću teksturu od hemijskih krema za sunčanje. Često se i brzo ispiraju, što znači da je neophodna česta ponovna primena, posebno ako plivamo ili se bavi drugim aktivnostima na otvorenom.
Rezime
Oktokrilen je uobičajeni sastojak koji proizvođači dodaju mnogim proizvodima za negu kože. Evropski naučni komitet za bezbednost potrošača (SCCS) smatra ga bezbednim u proizvodima koji sadrže koncentracije ne veće od 10%. (Dokument možete videti ovde.)
Međutim, pri primeni proizvoda s oktokrilenom treba biti oprezan, kako iz zdravstvenih, tako i iz ekoloških razloga.
Sa zdravstvene strane, postoje dve vrste bojazni – od neželjenih alergijskih reakcija ukoliko ste skloni alergijama i / ili imate osetljivu kožu i od uticaja oktokrilena na hormonsku ravnotežu. Posebno pripazite ukoliko nanosite veći broj proizvoda (na primer, kremu za lice i puder, oba sa SP faktorom), jer time možete povećati koncentraciju oktokrilena. Takođe, ukoliko ste trudni ili dojite, možda je bolje predostrožnosti radi koristiti mineralna sredstva za sunčanje, za koja se smatra da ostaju na površini kože, tj. da ih naš organizam na apsorbuje.
Što se tiče našeg ličnog stava, nakon što smo odmerili razloge “za” i “protiv”, odlučili smo da ipak ne odbacimo svoje omiljene proizvode sa oktokrilenom, makar za sada. Pre svega, jer su ga merodavna tela proglasila bezbednim, a procenili smo da zaštita koju nam pružaju premašuje rizike. Ipak, trudimo se da ga uklonimo sa kože čim se nađemo u zatvorenom prostoru i rigorozno pazimo da ga ne kobinujemo s drugim proizvodom koji ga sadrži.
Pri pisanju ovog teksta poslužili smo se ovim člankom sa sajta Medical News Today, koji se rukovodi strogim smernicama o izvorima informacija, koristeći kao izvore isključivo akademske studije, stručne publikacije i medicinska udruženja.
Fotografije: Karolina Grabowska, Angela Roma, obe via Pexels
