Marija Olimp o reciklaži, biomaterijalima, svojoj “kuhinjskoj laboratoriji” i odeći od algi koja čisti vazduh. U ovom inspirativnom intervjuu podsetite se još jednom zašto je važno da birate održivu modu i saznajte na koje načine i sami možete postati deo modne revolucije, koja u prvi plan stavlja odeću koja diše s planetom.
Rođena 1997. godine, diplomirala na Fakultetu za medije i komunikacije u Beogradu na smeru Digitalne umetnosti, Marija Đorđević – Marija Olimp, trenutno je studentkinja Univerziteta umetnosti u Lincu, na departmanu Fashion & Technology. Poslednje tri godine svojih studija posvetila je istraživanju biomaterijala i održivosti u modi, što je postao i glavni fokus njenog rada.
“Moja odluka da se posvetim održivoj modi došla je postepeno, kao rezultat razumevanja koliko je modna industrija štetna za okolinu, ali i lične želje da pronađem smisleniju svrhu u onome što radim. Kao neko ko voli prirodu, bilo mi je teško da ignorišem podatke koji govore o tome koliko zagađenja, otpada i resursa ova industrija troši”, započinje svoju priču Marija. “Pre nego što sam se upustila u ovaj svet, moda mi je delovala magično, ali kad sam počela dublje da istražujem, otkrila sam njenu mračniju stranu – od potrošnje ogromnih količina vode do stvaranja stotine hiljada tona tekstilnog otpada svake godine. Želela sam da pronađem način da doprinesem promeni, a moda, kao industrija u kojoj kreativnost nema granice, pružila mi je savršen prostor za istraživanje održivih praksi.”
Modna industrija je drugi najveći zagađivač na svetu, odmah posle naftne industrije. Šta pokazuju podaci?
Podaci o modnoj industriji su zastrašujući. Na primer, da bi se napravio jedan par farmerki, potrebno je između 7.000 i 10.000 litara vode – što predstavlja dovoljnu količinu koja bi mogla da zadovolji potrebe jedne osobe za vodom za piće tokom 10 godina.
Proizvodnja pamuka sama po sebi zahteva ogromne količine vode i pesticida – pamuk koristi oko 16% svih insekticida na svetu iako se uzgaja na manje od 2,5% obradivog zemljišta, što dovodi do degradacije zemljišta i zagađenja vodenih resursa.
Još jedan primer ozbiljnog zagađenja koje dolazi iz modne industrije jeste emisija mikroplastike. Kada peremo odeću napravljenu od sintetičkih materijala poput poliestera, najlona ili akrila, sitne čestice mikroplastike ispuštaju se u vodene tokove. Svake godine, modna industrija doprinosi ispuštanju oko 500.000 tona mikroplastike u okeane – što je ekvivalentno bacanju oko 50 milijardi plastičnih boca u prirodu. Na taj način se zagađuju mora i okeani, a mikroplastika polako ulazi u prehrambeni lanac morskih organizama, što na kraju utiče i na ljudsko zdravlje.
Koliko vremena je potrebno da se jedan odevni predmet razgradi?
Šokantan podatak je koliko dugo odeća ostaje na deponijama i kojom brzinom se odevni predmeti odbacuju. Na globalnom nivou, svake godine se baci više od 92 miliona tona tekstilnog otpada. Mnogi od tih odevnih predmeta napravljeni su od sintetičkih materijala, kao što je poliester, koji čini više od 60% globalno proizvedene odeće. Poliesteru je u proseku potrebno od 20 do 200 godina da bi se u potpunosti razgradio. To znači da odeća koju nosimo danas može postati dugoročni problem za buduće generacije. Smatram da je potrebno što pre preispitati naš odnos prema konzumaciji i otpadu.
Kada si prvi put u svom radu ozbiljnije počela da upotrebljavaš reciklirane materijale?
Jedan od ključnih trenutaka bio je moj rad na kolekciji Future Terrains za takmičenje ReThink Fashion by Perwoll (na kojem je pod mentorstvom Sonje Jocić osvojila prvu nagradu – prim.red), gde sam se prvi put ozbiljnije bavila upotrebom recikliranih i second-hand materijala. Shvatila sam da postoji ogroman potencijal da se kroz dizajn i kreativnost rešavaju problemi otpada i zagađenja. To je bio prelomni trenutak – postalo mi je jasno da mogu stvoriti nešto lepo i inovativno, a istovremeno doprineti održivosti.
Održiva moda je za mene postala ne samo izbor već i misija – želim da pokažem da se može kreirati moda koja ne uništava planetu, već je štiti i poštuje.
Na koji način vodiš računa o održivosti kada kreiraš svoje kolekcije?
Održivost je osnovni princip svakog mog kreativnog procesa. Svaka moja kolekcija počinje istraživanjem – od materijala do tehnika izrade koje su ekološki prihvatljive. Prvo, biram materijale s pažnjom. Uglavnom koristim reciklirane i prirodne materijale, kao i ostatke tkanina koje bih inače možda bacila, kao i second-hand materijale jer verujem da moda može da oživi stare komade i da im da novi život. Jedan od mojih glavnih ciljeva je smanjenje otpada u procesu proizvodnje.
Takođe, često radim s materijalima koje sama pravim u svojoj „laboratoriji“ (kuhinji) od bioloških sastojaka kao što su kombuča, agar-agar, kora pomorandže ili želatin. Volim da eksperimentišem sa različitim receptima i uživam u stvaranju novih materijala.
Pored toga, trudim se da koristim tehnike koje smanjuju potrošnju energije i vode, kao što su zero-waste način krojenja i digitalni alati za kreiranje uzoraka.
Smatram da je veoma važno za dizajnere da proces kreiranja uključuje i razmišljanje o tome kako će odevni predmet biti nošen, koliko dugo može trajati i šta se s njim dešava na kraju životnog ciklusa. Održivost nije samo u materijalima, već i u načinu na koji pristupamo modi – kroz svesno kreiranje i razmišljanje o budućnosti odevnog predmeta.
Kako sama praviš biorazgradive materijale? Možeš li nam opisati proces?
Materijali koje pravim u svojoj „kuhinjskoj laboratoriji“ nastaju kroz pažljivo biranje prirodnih sastojaka koji su potpuno biorazgradivi. Jedan od ključnih materijala koje često koristim je agar-agar, prirodni polisaharid dobijen iz morskih algi. Ovaj sastojak omogućava mi da stvaram tanke, fleksibilne slojeve koji se mogu koristiti za tekstile, a nakon upotrebe se bez problema razgrađuju u prirodnom okruženju.
Osim toga, eksperimentišem s različitim biljnim ekstraktima i otpadnim materijalima iz prehrambene industrije, poput skroba iz krompira, banana ili celuloze iz voća i povrća. Cilj mi je da svaki materijal koji razvijam bude potpuno razgradljiv i da ne ostavlja trag u prirodi nakon što završi svoj životni ciklus. Na taj način stvaram održive, ekološki prihvatljive materijale koji ne samo da izgledaju inovativno, već aktivno smanjuju zagađenje.
Većina materijala prati određeni recept i procenat sastojaka, kao npr. 440 ml vode, 120 g agar-agara ili 80 ml biljnog glicerina. U zavisnosti od željene dimenzije samog materijala (krajnjeg proizvoda) toliko se količina samih sastojka procentualno povećava ili smanjuje. Predmeti koji su mi neophodni u ovom procesu su kuhinjska vaga, šerpa, kašika koja nije od drveta, ram u koji se sipa dobijena smesa i merilica.
Moj cilj nije samo da stvorim održive materijale već i da pokažem kako se priroda može koristiti kao saveznik u kreiranju inovativnih tekstila koji imaju minimalan uticaj na životnu sredinu.
Jedan od najzanimljivijih materijala sa kojim možete raditi je kombuča. Tokom fermentacije, kombuča stvara tanak sloj celuloze, koji nakon sušenja postaje fleksibilan i izdržljiv materijal sličan koži. Ovaj proces je ne samo ekološki prihvatljiv, već se materijal, nakon što završi svoj životni ciklus, potpuno razgrađuje i vraća prirodi.
Za mene je najvažnije eksperimentisati i preispitivati granice samog materijala, njegovu ulogu i sposobnosti.
Kada je ekološki pristup modi u pitanju, šta svako od nas – kao konzument mode, na svom mikro nivou može učiniti da bismo pomerili stvari u pozitivnom pravcu?
Svako od nas može doprineti održivoj modi, i to nije teško. Najjednostavniji korak je da kupujemo manje i promišljenije. Brza moda nas je naučila da neprekidno kupujemo nove stvari, ali je važno da promenimo taj pristup i počnemo da kupujemo odeću koja će trajati. To znači ulaganje u kvalitet, a ne kvantitet.
Takođe, možemo se odlučiti za second-hand kupovinu i podržavati lokalne dizajnere koji koriste održive materijale i etičke proizvodne procese. Popravka odeće, umesto da je bacamo, takođe je jedan od ključnih koraka. Na mikro nivou, svako od nas može izabrati da nosi odeću duže, da je redizajnira, razmenjuje ili reciklira – sve te male promene mogu zajedno napraviti veliku razliku.
Prema tvom mišljenju, kakva je budućnost održive mode?
Budućnost održive mode je svetla i puna inovacija. Verujem da ćemo svedočiti sve većoj upotrebi biomaterijala i cirkularnih modela proizvodnje, gde se resursi ne troše, već stalno obnavljaju. Takođe, moda će se sve više povezivati s tehnologijom, stvarajući simbiozu između dizajna, nauke i prirode.
Jedan od najuzbudljivijih primera buduće mode je eksperimentalni materijal koji vrši fotosintezu dok se nosi. Na Beauty & Fashion forumu pričala sam o ovom inovativnom materijalu pod nazivom Biogarmentry koji razvija kanadsko-iranska dizajnerka Roya Aghighi, kao održiviju alternativu brzoj modi. Ona kreira odeću napravljenu od algi koje pretvaraju ugljen-dioksid u kiseonik putem fotosinteze. Zamislite odeću koja, dok je nosimo, pomaže u čišćenju vazduha i smanjenju ugljeničnog otiska. Ovaj živi tekstil može promeniti način na koji doživljavamo svoju odeću, podstičući pri tom održivije navike potrošnje. Da bi se stvorila takva tkanina koriste se mikroalge vrste Chlamydomonas reinhardtii, jednoćelijske zelene alge, koje se kombinuju sa nano polimerima. Krajnji rezultat je jedinstven, netkani tekstil nalik lanu koji zadržava sposobnost fotosinteze, što ga čini prvim živim i fotosintetskim materijalom u modnoj industriji.
Nosioci bi morali da se brinu o svojoj odeći slično kao o biljkama, čime se podstiče odnos brige i dugovečnosti, za razliku od brze mode koja vodi ka odbacivanju odeće nakon nekoliko upotreba. Biogarmentry se aktivira na suncu, a umesto pranja, dovoljno je prskati ga vodom jednom nedeljno. Na taj način, korisnici razvijaju emotivnu povezanost sa odećom, jer njen životni ciklus zavisi od načina brige o njoj, vraćajući važnost održavanju odeće u svakodnevni život.
Ova tehnologija je još u fazi razvoja, ali pokazuje kakav potencijal moda ima da postane ne samo održiva već i aktivni borac protiv klimatskih promena.
Smatram da ova vrsta inovacija može potpuno promeniti način na koji percipiramo odeću – ne samo kao nešto što nosimo, već i kao nešto što direktno utiče na ekosistem oko nas. Kako tehnologija i nauka budu napredovale, očekujem da ćemo videti sve više ovakvih revolucionarnih rešenja u modi, ali i veći povratak tradicionalnim tehnikama kao što su ručna proizvodnja, zanatski pristup i upotreba lokalnih resursa.
Šta od Marije Olimp možemo očekivati u sledećem periodu?
U sledećem periodu planiram da se još više posvetim istraživanju i razvoju biomaterijala, kao i eksperimentalnim tehnikama koje kombinuju nauku i umetnost. Radim na novoj kolekciji koja će se baviti konceptom ženskih mitoloških figura i njihovom modernom interpretacijom kroz ekološke materijale i tehnike. U fokusu će biti redizajn starih komada u kombinaciji sa novim, održivim tehnologijama, s naglaskom na narativ i estetsku inovaciju.
Takođe, želim da radim na edukaciji i podizanju svesti o održivosti u modi kroz radionice i saradnju s drugim dizajnerima. Naš cilj je da inspirišemo više ljudi da biraju održivu modu i prate etičke principe u svom odabiru odeće. U planu su i izložbe na kojima ću prikazati svoje radove i kreativne procese.
Veoma sam uzbuđena u vezi svega što budućnost donosi.
Gde naši čitaoci mogu videti tvoje kreacije i pratiti tvoj rad?
Moje kreacije i rad možete pratiti na Instagramu, gde se trudim da redovno delim fotografije kolekcija, procesa izrade i inspiracije iza svakog od projekata. Planiram da otvorim TikTok kako bih dodatno prikazala svoj kreativni proces i održive prakse u modi, pa vas pozivam da pratite i tu platformu kada je otvorim.
Pored toga, planiram nekoliko izložbi i performansa u saradnji s lokalnim umetničkim institucijama i drugim dizajnerima, gde će publika imati priliku da uživo vidi i doživi moju odeću, uz dodatne interaktivne elemente koji prikazuju proces stvaranja biomaterijala.
I pitanje koje – kao magazin posvećen različitim licima lepote – volimo da postavimo za kraj: Šta je za tebe lepota?
Lepota je u autentičnosti i iskrenosti, ona je za mene mnogo više od spoljašnjeg izgleda. Ogleda se u svemu što stvorimo sa ljubavlju i pažnjom, u balansiranju između prirodnog i savremenog, održivog i inovativnog. Verujem da prava lepota dolazi iz posvećenosti, kreativnosti i sposobnosti da inspirišemo jedni druge.
Fotografije: Marija Olimp promo, privatne fotografije, Đorđe Tomić za Belgrade Fashion Week
