Kakva je budućnost dermokozmetike: razgovor sa naučnicom Milicom Martinović

Šta je well-aging pristup nezi? Kako stres utiče na kožu i možemo li negativne posledice ublažiti pravim formulacijama? I da li je kozmetika koju koristimo bezbedna? Mlada naučnica Milica Martinović o budućnosti dermokozmetike i nauci koja stoji iza savremenih formulacija.

Milica Martinović, dobitnica nagrade L’Oréal – UNESCO Za žene u nauci 2025, rođena je 1994. godine u Nišu, gde je završila integrisane akademske studije Farmacije na Medicinskom fakultetu sa impresivnom prosečnom ocenom 10,00. Specijalističke akademske studije Kozmetologije na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Nišu završila je 2024. godine. Studentkinja je završne godine doktorskih akademskih studija i zaposlena kao asistentkinja na Medicinskom fakultetu u Nišu za užu naučnu oblast Farmaceutska tehnologija i biotehnologija.

Svetu je potrebna nauka, a nauci su potrebne žene“, istaknuto je na nedavno održanoj 15. dodeli nagrada L’Oréal – UNESCO Za žene u nauci. Tokom događaja imali smo priliku da saznamo više o ovogodišnjim laureatkinjama, među njima i o Milici Martinović, čiji naučni rad osvaja nagrade, ali i postavlja važna pitanja o odnosu prema starenju kože i bezbednosti kozmetike.

Kao digitalna beauty platforma koja u svojim objavama često ističe neophodnost promene društvene percepcije starenja – zbog čega izbegavamo termin anti-aging, veoma nas je zainteresovalo kada smo čuli da se Milica u svom radu opredeljuje za well-aging i anti-stres pristup. Bili smo znatiželjni da saznamo kako izgleda u praksi kada nauka, priroda i realne potrebe kože postanu deo jedne formule. Milica nam je ponudila upravo taj uvid.

Milica koristi prirodne sirovine i ekološki prihvatljive tehnologije ekstrakcije, kao što je ultrazvučna ekstrakcija uz primenu prirodnih eutektičkih smeša (Natural Deep Eutectic Solvents, NaDES) kao “zelenih ekstragenasa”. Ove inovativne metode omogućavaju dobijanje ekstrakata iz biljaka, koji su bogatiji aktivnim jedinjenjima, sa superiornijim antioksidativnim potencijalom i izraženijim biološkim aktivnostima (protiv hiperpigmentacija, upala i crvenila).

Dodatno, ona inkapsulira ove biljne izolate u nanonosače poput liposoma, što povećava njihovu stabilnost i poboljšava kompatibilnost sa kožom.

Rezultat Miličinog rada su dermokozmetički proizvodi sa boljim bezbednosnim profilom, povećanom efikasnošću i izvanrednim senzornim karakteristikama.

Ovaj intervju je, zapravo, produbljivanje onoga što smo od Milice čuli na događaju – prilika da pokažemo da nauka koja se bavi kožom može biti pristupačna, primenljiva i inspirativna, i da su ideje mladih naučnica ključne za budućnost kozmetike.

Milica Martinović: „Razvoj dermokozmetičkog proizvoda počinje mnogo pre njegove izrade“

Šta znači baviti se razvojem dermokozmetičkih proizvoda, kako to izgleda u praksi? Od kog trenutka zapravo počinje vaš rad – da li od biljke, ideje o problemu kože, potrebe korisnika…?

Razvoj dermokozmetičkog proizvoda počinje mnogo pre njegove izrade.

Prvi korak je svakako postavljanje ciljeva koje željeni preparat treba da ispuni.

Nakon toga sledi detaljan pregled naučne literature, kako bi se izabrale aktivne supstance, pomoćne supstance i konstruisala celokupna formulacija. Razmatraju se mehanizmi delovanja, stabilnost, kompatibilnost i bezbednost.

Ukoliko u preparat uključujete biljne ekstrakte ili druge biljne sirovine, potrebno je detaljno ispitati njihov kvantitativni i kvalitativni sastav, a zatim kroz više faza ispitati efikasnost i bezbednost.

Ispitivanja mogu da se vrše in vitro i in vivo, pri čemu se in vitro ispitivanja obavljaju u epruvetama ili na ćelijskim kulturama, dok se in vivo ispitivanja vrše na kraju, na zdravim dobrovoljcima, i ona daju konačnu potvrdu efikasnosti i bezbednosti preparata. Sva ova ispitivanja sprovode se i za aktivnu supstancu i za kompletan preparat, jer se ne može samo na osnovu aktivnosti aktivne supstance zaključiti da će i celokupan preparat delovati na isti način.

Mnogi prirodni sastojci zvuče obećavajuće, ali dešava se da u gotovom proizvodu ne daju očekivane rezultate. Kako izgleda proces u kome se iz prirode „izdvaja“ ono što je za kožu zaista korisno?

Proces tokom koga iz biljnog materijala izdvajate aktivne principe naziva se ekstrakcija i može se obaviti na više načina. Najpoznatiji tip ekstrakcije svi praktikujemo kod kuće, a to je priprema čaja, tokom koje se u zagrejanoj vodi „izdvajaju“ aktivne supstance, te dobijamo napitak koji poseduje lekovita svojstva.

Da bismo bili sigurni da će naši ekstrakti dati očekivane rezultate, nakon temeljne pretrage literature moramo odlučiti na koji način želimo da izradimo naš ekstrakt. Modifikacijom načina ekstrakcije, primenom različitih rastvarača ili tehnika ekstrakcije može se uticati na profil ekstrahovanih odnosno „izdvojenih“ aktivnih sirovina u biljnom ekstraktu. Drugim rečima, jedna biljka, u zavisnosti od metode ekstrakcije, može dati potpuno različite ekstrakte koji ostvaruju različite efekte na koži. Tako npr. možemo favorizovati ekstrakciju polifenola koji su dobri antioksidansi, ili pak korišćenjem nekih drugih rastvarača/ekstrakcionih tehnika ekstrahovati lipofilne komponente, koje mogu obnoviti kožnu barijeru.

U svom radu posebnu pažnju posvećujete stabilnosti aktivnih sastojaka i njihovoj kompatibilnosti sa kožom. Zašto je to važno i kako to utiče na efikasnost, ali i na bezbednost proizvoda koje svakodnevno nanosimo na lice?

Prvi uslov za dalja ispitivanja kozmetičkih i dermokozmetičkih preparata je svakako njihova stabilnost tokom izrade i tokom roka upotrebe. Prema definiciji, preparat se smatra stabilnim ako tokom roka upotrebe ne izgubi više od 10% svoje aktivnosti i ako se pritom ne stvaraju neželjeni, toksični proizvodi. Aktivne supstance i preparat mogu na papiru imati odličan potencijal, međutim, ukoliko preparat nije stabilan, nema svrhe ispitivati njegovu bezbednost i efikasnost.

Kompatibilnost sa kožom je takođe važan aspekt. U laboratoriji ponekad dobijemo ekstrakte koji u in vitro uslovima pokazuju izuzetnu aktivnost. Međutim, ukoliko rastvarači pomoću kojih su ekstrakti dobijeni nisu kompatibilni sa kožom ili je mogu oštetiti, takvi ekstrakti se dalje ne smeju primeniti u kozmetičkim preparatima. Drugi primer su izuzetno korisne aktivne supstance poput hidroksi kiselina, koje su najaktivnije u kiseloj sredini. Međutim, ukoliko se primene u svojoj najaktivnijoj formi, odnosno bez neutralizacije, može dođi do iritacije kože.

Kada govorimo o bezbednosti proizvoda, koje su osnovne stvari na koje svi mi, kao potrošači, treba da obratimo pažnju?

Da bi se jedan proizvod uopšte našao na tržištu, proizvođač mora da dokaže da je bezbedan odnosno da ne može naškoditi zdravlju korisnika. Svi kozmetički proizvodi koji se nalaze na tržištu podležu regulativama koje se stalno „apdejtuju“ u skladu sa saznanjima i proizvođači su u obavezi da po potrebi koriguju sastav svojih preparata. Stoga, ne treba da brinemo da li su registrovani proizvodi prisutni na tržištu bezbedni. Treba obratiti pažnju kada je u pitanju kupovina neregistrovanih proizvoda putem društvenih mreža, jer ne možemo sa sigurnošću znati da su njihovi proizvodi izrađeni u saglasnosti sa regulativama.

Što se tiče praktičnog saveta prilikom kupovine proizvoda, uvek treba pogledati spisak sastojaka u preparatu. Na taj način ćete pre svega steći uvid u to da li proizvod sadrži sastojke na koje ste eventualno osetljivi. Iako proizvođači nemaju obavezu da navedu tačnu koncentraciju svake od sirovina, na deklaraciji moraju navesti spisak sirovina prema opadajućim koncentracijama. Kada pročitate sastav, možete videti da li se neka supstanca nalazi na početku ili na kraju spiska, odnosno možete pretpostaviti da li je prisutna u većoj ili manjoj koncentraciji. Danas je dosta popularna upotreba aplikacija poput INCI Decoder-a, koje skeniraju sastav i bojama obeležavaju da li je neki sastojak „dobar“ ili „loš“. Smatram da ove aplikacije mogu biti korisne, ali da se moraju dosta kritički koristiti.

Takođe, dosta je bitno i postepeno uvoditi nove kozmetičke proizvode i pratiti reakcije kože u prvim danima korišćenja.

„Zamena sintetskih supstanci sirovinama prirodnog porekla važan je korak kojim se mogu dobiti multifunkcionalni proizvodi, koji su bezbedniji a mogu biti podjednako efikasni“

Umesto klasičnog anti-aging pristupa, govorite o well-agingu i nezi kože izložene hroničnom stresu. Kako naučna saznanja danas menjaju način na koji bi trebalo da razmišljamo o starenju kože?

Starenje kože može biti unutrašnje i spoljašnje. Unutrašnje je povezano sa godinama i stanjem organizma, i od njega ne možemo da pobegnemo. S druge strane, spoljašnje starenje posledica je faktora iz okruženja, tzv. ekspozoma, u koje spadaju UV zračenje, plava svetlost iz telefona i sličnih uređaja, duvanski dim, zagađivači iz vazduha itd. Taj vid starenja i te kako možemo da kontrolišemo i upravo se well-aging pristup bavi kompletnim, holističkim pogledom na zdravlje kože. Ovaj pristup prevazilazi puko brisanje bora kao krajnji cilj, već se fokusira na očuvanje zdravlja kože, a zdrava koža će svakako duže izgledati mlado i jedro.

Današnji način života uslovljava i pandemiju hroničnog stresa među ljudima, te neretko možemo da čujemo da neko ima „povišen kortizol“ ili probleme sa štitnom žlezdom. Često zaboravljamo da se posledice stresa kao i sve promene unutar organizma manifestuju i na koži, kao najpovršnijem organu. Stoga i celokupan pristup zdravlju kože mora biti primarno pristup celokupnom zdravlju organizma. Ono što možemo učiniti, na lokalnom nivou, jeste da kroz primenu određenih dermokozmetičkih preparata utičemo na smanjenje oksidativnog stresa i upala, kao i da očuvamo strukture kože, koje se menjaju pod uticajem stresa i ekspozoma. Cilj je da se brinemo o uzrocima, a ne da rešavamo posledice – bore.

Kada razmišljate o budućnosti kozmetike, šta želite da promenite ili unapredite kroz svoj naučni rad? Kako zamišljate dermokozmetičke proizvode koji će se koristiti za pet ili deset godina?

Sve više se govori o „koktel“ efektu različitih sintetskih sirovina kojima smo okruženi. Mnoge od njih su su korisne, ali sa sobom nažalost nose i neke neželjene efekte. Zato se sve više obraća pažnja na endokrine disruptore, mikroplastiku, PFAS, ali i ostale supstance koje svakodnevno unosimo primenom proizvoda koji nam s druge strane značajno olakšavaju život.

Rešenje nije povratak u pećinu i bežanje od tehnologije, već njena pametna upotreba uz oslanjanje na prirodne, održive resurse. Na polju dermokozmetike, zamena sintetskih supstanci sirovinama prirodnog porekla važan je korak kojim se mogu dobiti multifunkcionalni proizvodi, koji su bezbedniji a mogu biti podjednako efikasni. Verujem da će se u narednim godinama dodatno usavršiti metode ekstrakcije i izolovanja aktivnih supstanci, kako bismo iz prirode izvukli ono što je „najkorisnije“.

Pored „zelenog“ pogleda na budućnost, smatram da će se pristup izradi dermokozmetičkih proizvoda još više pomeriti ka personalizaciji i razumevanju individualnih potreba kože.

Za kraj, možete li da izdvojite 5 beauty proizvoda kojima se ovih dana najčešće vraćate – i šta je za vas presudno da bi jedan proizvod ušao u vašu rutinu?

Smatram da treba koristiti proizvode proverenih proizvođača sa naučno dokazanom efikasnošću i stabilnošću. Preporučeni beauty proizvodi za normalan tip kože bi bili:

• Serum sa vitaminom C – antioksidansi treba da budu nezaobilazan deo nege kože. Pored toga, vitamin C pozitivno utiče na sintezu kolagena i ujednačavanje tena kože
• Blagi gelovi za umivanje – čišćenje je osnovni korak održavanja higijene a potom indirektno i nege kože. Agresivni gelovi sa sulfatima mogu narušiti kožnu barijeru i isušiti kožu
• Preparat za zaštitu od UV zračenja, koje je prisutno i leti i zimi
• Dnevna hidratantna krema na bazi biljnih ekstrakata – poput ekstrakata zelenog čaja, nevena, kamilice, sladića, koji deluju antioksidativno i smanjuju inflamaciju i crvenilo kože
• Noćna krema sa ceramidima i skvalanom, koja treba da posluži regeneraciji kožne barijere.

Fotografije: PR, Freepik, Canva