Imala sam privilegiju da razgovaram sa specijalistkinjom dermatovenerologije dr Martom Terzić o prirodnom procesu starenja kože, no i o načinima na koje možemo iskoristiti prednosti savremene regenerativne medicine.
Sa fokusom na demistifikaciju unapred stvorenih uverenja u vezi sa better-aging procedurama, zapitala sam se da li nastojanje da se održi mladalački izgled kože pomoću kućne nege, ali i različitim neinvazivnim tretmanima, može biti u skladu – a ne u suprotnosti – s prirodnim izgledom kože. Specijalistkinja dermatovenerologije dr Marta Terzić ima bogato iskustvo iza sebe, te poseduje duboko razumevanje balansa između poboljšanja izgleda kože i očuvanja suštine prirodne lepote. Ovo su njeni saveti.
Da li iz svoje prakse možete da zaključite koji su najčešći stereotipi i zablude o starenju kože kojima su žene izložene?
Kroz dugogodišnju praksu i rad sa ženama različitih životnih dobi pokazalo se da postoje brojne predrasude koje su uglavnom rezultat nedovoljne informisanosti o procesu starenja, kao i o anti-aging procedurama i preparatima. Od žena često čujem da im je rano za estetske procedure, da vide da stare, primećuju bore, umoran izraz lica, ali misle da još nisu spremne da bi se odlučile na taj korak. Takođe često smatraju da je samo kućna nega u vidu krema dovoljna da ublaži znakove starenja i uspori ga ili su čule za neki popularan tretman, a ne shvataju da je bitno da dobiju ekspertski nalaz doktora koji se bavi estetikom, koji za svakog pacijenta bira potrebne procedure i negu da bi postigle maksimalan rezultat. Mnoge se plaše da će izgledati izobličeno, jer viđaju deformisana lica i u uverenju su da je nemoguće sačuvati prirodan izgled i autentičnost ako se prepuste regenerativnim i estetskim procedurama.
Danas postoje fantastične procedure i tehnike rada, kao i sigurni preparati koji adekvatnom primenom i kombinovanjem od strane dobro edukovanog lekara daju potpuno prirodne rezultate. Poenta ovih radova je da brisanjem posledica starenja postignemo efekat svežeg i mladolikog izraza lica, a ne promene fizionomije lica.
Naučno je dokazano da proces starenja počinje već od 20. godine života i sa godinama ovaj proces postaje sve kompleksniji i brži. Starenje kože je neizbežno, ali ga možemo značajno usporiti i popraviti promene na koži koje se sa njim javljaju. Ako želimo da sačuvamo mladolikost i usporimo starenje, veoma je važno na vreme početi sa adekvatnom negom i procedurama. Što kasnije počnemo, sve je manja efikasnost neinvazivnih procedura i kućne nege. Preventiva u medicini oduvek je veoma važna, pa tako i u polju estetske medicine. Shodno tome, već od 20. ili 25. godine treba početi sa negom adekvatnom za godine starosti i stanje kože. Takođe, važno je osvestiti da je za tretiranje zrele kože uvek neophodna kombinacija procedura, jer je samo kućnom negom nemoguće postići željene rezultate.
Šta biste rekli, iz vaše perspektive, na koji način kozmetička industrija i estetska medicina utiču na oblikovanje uverenja o starenju kože?
Kozmetička industrija i estetska medicina razvijaju se neverovatnom brzinom i sveprisutne su na svakom koraku, što definitvino dovodi do toga da žene postaju svesnije procesa starenja, više zapažaju promene na licu i imaju veću želju da sačuvaju mladolikost i lepotu, u čemu im kozmetički proizvodi i estetske procedure pomažu.
Možete li objasniti primarne faktore koji doprinose starenju kože?
Starenju kože, koje je nažalost neminovan proces, doprinose unutrašnji i spoljašnji faktori. Genetski i fiziološki faktori odnose se na smanjenje gradivnih elemenata kože zaduženih za njen kvalitet, kao i usporavanje metabolizma. Promene u cirkulaciji i limfnoj drenaži, koja je zadužena za detoksikaciju, predstavljaju unutrašnje faktore. Spoljašnji faktori odnose se, prvenstveno, na izlaganje UV zračenju, zatim aerozagađenje, ali i stil života koji podrazumeva ishranu, pušenje, stres i neadekvatnu negu kože.
Kakvu ulogu genetika igra u procesu starenja kože i koliko možemo da kontrolišemo svoju genetsku predispoziciju?
Uloga genetike je veoma bitna i značajno utiče na proces starenja kože. Dermatolog koji se bavi estetikom može predvideti u kom smeru će se odvijati proces starenja, ako je u prilici da vidi majku pacijenta i da na osnovu toga da savet u vezi sa životnim navikama, da planira dalje tretmane i negu kože. Time se značajno može odložiti i ublažiti proces starenja uzrokovan genetskom predispozicijom.
Koliko izlaganje kože suncu utiče na ubrzavanje njenog starenja i koje mere možemo preduzeti kako bismo zaštitili kožu od štetnih UVA/UVB zraka?
UV zračenje može dovesti do veoma štetnih promena u koži. UVB zraci daju trenutne promene, kao što su crvenilo i osećaj žarenja neretko praćenih plikovima koji se ljušte, dok UVA zraci imaju kumulativni efekat koji dovodi do štetnih promena sa godinama, zbog čega kažemo da koža pamti. Na koži se zbog prekomernog izlaganja UV zračenju definitivno ubrzava starenje kože, ali se mogu razviti i karcinomi koži, pa je neophodno sprovoditi adekvatnu antisolarnu zaštitu SPF 50+ u vidu kremova, fluida i mistova, kao i fizičku zaštitu (šeširi, kape, dugi rukavi, garderoba, naočare za sunce…).
Koji su ključni znaci i simptomi starenja kože na koje bi trebalo da obratimo pažnju?
Koža starenjem gubi jedrinu i svežinu, postaje suva i opuštena. Javljaju se bore i to prvo oko očiju, jer je koža u toj regiji lica najtanja, pa se najpre menja i stari. Počinju da se stvaraju fleke tj. hiperpigmentacije, a često nastaju i prošireni kapilari i keratoze.
Koje rutine, preparati i sastojci za negu kože mogu usporiti proces starenja kože, te ublažiti već vidljive znakove starenja?
Da bi se efikasno ublažili vidljivi znakovi starenja neophodna je kombinovana nega i podmlađivanje kože, koje se odnosi na profesionalne tretmane i adekvatnu kućnu negu, u vidu temeljnog uklanjanja šminke i nege preparatima u vidu krema, fluida i seruma, pažljivo odabranih u odnosu na tip kože. Potrebno je da obezbedimo dobru hidrataciju za šta je neizbežan molekul hijaluronske kiseline. Takođe, važno je da koristimo antioskidanse, koji će nas zaštititi od štetnih spoljašnjih faktora, u čemu je vitamin C neprikosnoven. Nadoknada esencijalnih lipida je neizbežna, jer ih koža starenjem gubi i zbog toga postaje suva i gruba. U zimskom periodu neizbežan je retinol, kao magični anti-aging molekul, koji podstiče regeneraciju i produkciju kolagenih vlakana. Osim toga, ne smemo zaboraviti antisolarnu zaštitu, koja nas štiti od štetnog UV zračenja.
Da li postoje neki novi tretmani ili tehnologije u oblasti dermatologije koji utiču na odlaganje efekata starenja kože?
Dermatologija i regenerativna medicina su grane medicine koje se ubrzano razvijaju. Danas postoje brojni efikasni, kvalitetni i bezbedni tretmani, koji se koriste za tretiranje kože radi korekcije vidljivih znakova starenja, ali i prevencije istih i usporavanje procesa starenja. Dermatolozi koriste brojne injekcione procedure u vidu mezoterapija i biorevitalizacija, kojima nadoknađuju supstance odgovorne za kvalitet kože. Na primer, hijaluronska kiselina u koži sa 50 godina opadne na 50%. Kolagena i elastična vlakna, koja su neophodna za čvrstinu i jedrinu kože, nakon 25. godine života opadaju za 1% godišnje, a nakon ulaska u menopauzu u prvih pet godina opadnu i za 30%, tako da je njihova nadoknada i stimulacija sinteze neophodna. Takođe, veoma uspešno koriste se pilinzi, koji mogu biti hemijski i aparaturni (laserski, mikrodermoabrazija). S razvojem tehnologije, brojna aparatura kao što su laseri, radiofrekventni mikronidling i brojni drugi aparati u rukama dermatologa sa iskustvom pružaju neverovatne rezultate. Najbolji rezultati postižu se kombinovanjem procedura, koje treba pažljivo odabrati nakon kvalitetnog pregleda pacijenta. Ne treba zaboraviti da je starenje neizbežan proces, pa se, shodno tome, savetuju i procedure održavanja i nege koje će ga pratiti i ublažiti simptome koji sa njim nastaju.
Koje su prednosti i ograničenja neinvazivnih tretmana, kao što su hemijski piling ili mikrodermoabrazija, za rešavanje problema starenja kože?
Kao što sam pomenula, sve vrste pilinga često se koriste u dermatološkoj praksi. Neinvazivni hemijski i laserski pilinzi, kao i mikrodermabrazija uklanjaju površne slojeve kože i time poboljšavaju njen kvallitet. Stimuliše se regeneracija, ali se mogu ukloniti pigmentacije, suziti pore, smanjiti lučenje lojnih žlezda, te pozitivno uticati na akne. Važno je znati da se ova vrsta terapije ne koristi u letnjim mesecima, pa je zbog mogućnosti nastanka fleka, izlaganje sunčevim zracima kontraindikovano nakon pilinga. Takođe, savetuje se obavezna antisolarna zaštita SP 50+.
Možete li da objasnite različite vrste kozmetičkih procedura koje su dostupne za borbu sa starenjem kože, kao što su botoks, fileri i laserska terapija? Koji su rizici i potencijalni neželjeni efekti?
Botulinski toksin, popularno nazvan botoks, hijaluronski fileri i laserski tretmani moćni su tretmani u estetskoj medicini.
Botulinski toksin je neuromodulator i smanjuje pokretljivost mišića lica koji su zaduženi za mimiku. To je najizvođenija estetska procedura u svetu, jer je bezbedna, a pruža fantastične rezultate u ,,brisanju“ bora u gornjoj trećini lica. To su bore između obrva – koje nam daju ljutit izraz lica, bore oko očiju – koje zovemo bore smejalice, te horizontalne bore na čelu. Takođe može podići spuštene obrve koje daju tužan izraz lica, što sve zajedno dovodi do svežijeg i lepšeg izraza. Važno je napomenuti da je u našoj zemlji jedini registrovan preparat botulinskog toksina za primenu u estetici Vistabel brenda Allergan i da upravo njegovom primenom možemo dobiti rezultate koji su prirodni, a mogućnost javljanja neželjenih efekata svedena je na minimum. Ukoliko botulinski toksin zbog nepavilnog injektovanja ili nepoštovanja pravila nakon intervencije deluje na druge mišiće, može doći do ,,pada“ kapka ili obrve, koji su prolaznog karaktera. Takođe, može se desiti da se obrve suviše izdignu, što daje neprirodan izgled. Iskusni doktori znaju na koji način se ovi neželjeni efekti rešavaju, tako da je kontrola dve nedelje nakon injektovanja neophodna.
Hijaluronski fileri sastoje se od ukrštenih lanaca hijaluronske kiseline i koriste se za nadoknadu volumena i lifting lica. Pažljivo planiranim individualnim tretmanom, uz napredne tehnike rada postižu se neverovatni rezultati, koji podmlađuju lice za 10 godina i čine ga svežim i odmornim uz očuvanje prirodnog izgleda i autentičnosti pacijenta. Hijaluronska kiselina inače postoji u našem telu i samim tim njena upotreba je bezbedna. Neželjeni efekti koji se dešavaju nakon injektovanja hijaluronskih filera najčešće su pojava modrica, blag otok i nelagoda koji mogu potrajati nekoliko dana. Ozbiljniji neželjeni efekti najčešće su uzrokovani nestručnim injektovanjem i javljaju se u vidu infekcija, granuloma, ishemije i lošeg rezultata, zbog čega je veoma važno izabrati doktora sa iskustvom koji koristi registriovane i bezbedne preparate.
Tretmani laserom koriste se za poboljšanje kvaliteta kože. Moćno stimulišu sintezu kolagenih i elastičnih vlakana, čime koža postaje jedrija i zategnutija. Plitke bore nestaju, dok se duboke smanjuju. Nestaju fleke sa lica, kapilari i crvenilo. Smanjuju se akne i upalni procesi ako postoje. Mogu se ukloniti razne keratoze i izraštaji koji se sa godinama javljaju. Pošto postoje razni laseri, definitivno je važno da doktor sa iskustvom odabere odgovarajući tretman za pacijenta, čime se povećava efikasnost, ali i smanjuju neželjeni efekti koji se javljaju najčešće zbog nestručnog rada, u vidu opekotina, fleka i ožilljaka. Takođe, bitno je poštovati pravila pripreme za tretman, kao i za negu nakon tretmana.
Kako neravnoteža hormona ili hormonske promene, kao što je menopauza, utiču na starenje kože i šta možemo učiniti da se ovi efekti kontrolišu?
Menopauza je delikatan period svake žene i dovodi do brojnih promena u koži, koje nastaju zbog hormonske oseke. Zapravo dolazi do naglog pada estrogena i progesterona, te porasta androgenih hormona, te se, kao što sam već pomenula, u prvih 5 godina nakon ulaska u menopauzu količina kolagenih vlakana smanjuje za neverovatnih 30%. Smanjuju se i esencijalne masti, kao i elastična vlakna, što sve dovodi do pojačane osetljivosti na spoljašnje faktore i ubrzano starenje kože. Promene su brze i drastične, pa žene u ovom periodu života dolaze na pregled sa istom konstatacijom da odjednom ne mogu sebe da prepoznaju u ogledalu. Prijavljuju bore, suvoću kože, fleke, kapilare, žale se na opušteno lice… Potrebno je napraviti individualan plan regeneracije, vezan za promene u strukturi koje su u vidu ,,padanja“ lica, kao i za kvalitet i promene na koži. Neophodna je adekvatna kombinacija profesionalnih tretmana u vidu injekcionih i aparaturnih procedura. Takođe, bitno je odabrati adekvatne preparate za produženu kućnu negu.
Koji savet imate za žene različitih starosnih grupa u vezi sa negom kože i postupcima protiv starenja?
S obzirom na to da proces starenja počinje od 20. godine neophodno je preventivno i na vreme početi sa adekvatnom negom kože. Od 20-30. godine života treba pažljivo odabrati preparate za kućnu negu. Nakon 30. godine važno je, pored nege, početi s primenom profesionalnih tretmana koji stimulišu regeneraciju, radi veće produkcije kolagenih i elastičnih vlakana, ali i nadoknade hijaluronske kiseline, čija koncentracija u koži sa 50 godina opadne na 50%. Uglavnom su to pilinzi kože, mezoterapije, biorevitalizacije, injektovanje hijaluronskih filera i botulinskog toksina, laserski tretmani, radiofrekventi mikronidling i druge procedure. Zapravo, mogu se koristiti svi tretmani, ali je s godinama neophodno kombinovati više procedura i koristiti potentnije preparate. Za sve starosne grupe važno je korišćenje antisolarne zaštite.
Svi smo različiti, starimo različitom brzinom i posledice starenja se zbog raznih unutrašnjih i spoljašnjih faktora različito manifestuju na licu. Zato je najbolje potražiti stručni savet u vezi sa individualnim odabirom estetskih procedura i produžene kućne nege.
Na koje načine pojedinci i zajednica mogu redefinisati koncept starenja kože i pomeriti fokus sa straha na prihvatanje samog procesa?
Koža je naš najveći organ i sve promene na njoj uzrokovane starenjem vidne su i svakodnevno nas podsećaju na celokupni proces starenja, zbog čega mnoge osobe razvijaju strah i postaju nesigurne, što definitivno utiče na kvalitet života pojedinca, ali i zajednice. Nije sramota pričati o promenama koje se dešavaju sa procesom starenja. Promene treba prihvatiti, jer su neminovne, ali ih i rešavati koliko je to moguće zarad poboljšanja kvaliteta života. Smatram da je dobro informisanje, u vidu raznih panela, preko svih vrsta medija i mreža neophodno, jer se edukovanjem ruše stereotipi i zablude, koji su kod nas prilično rašireni. Šteta je ne iskoristiti prednosti savremene regenerativne medicine, poboljšati kvalitet života i stariti zadovoljno i sa osmehom.
Foto: privatna arhiva, pexels.com
