Da li plava svetlost može da ošteti našu kožu? Odgovor je kompleksan

Sve češće nailazimo na kozmetičke proizvode koji štite od plave svetlosti, što nas je navelo da se zapitamo kako zapravo plava svetlost deluje na našu kožu. Postoji li realan rizik? Evo šta smo saznali.

Kada se pomene plava svetlost, većina nas prvo pomisli na osvetljenje koje emituju ekrani elektronskih uređaja. I to je tačno, ali često se izgubi iz vida da je najveći izvor plave svetlosti — Sunce. Zato, važno je da krenemo od samih osnova i od pitanja:

Šta je plava svetlost?

Vidljiva svetlost čini 50% sunčevog spektra i, kao što ime govori, to je deo svetlosti koji ljudsko oko može da percipira. Plavi deo vidljivog spektra ima posebno visok nivo energije. Generalno, što je talasna dužina svetlosti veća, to manje energije prenosi, a plava svetlost ima veoma kratke talase visoke energije.

Plava svetlost je svuda oko nas. Njen glavni izvor, kojem smo stalno izloženi, jeste sunce.

Ali, određene doze emituju i obične i fluorescente sijalice, mobilni telefoni, kompjuterski ekrani i televizori. Budući da je tehnologija neminovnost u našoj svakodnevnici, kao i da smo često izloženi svetlosti koju ona emituje, sasvim je jasno da se javila i zabrinutost za njen uticaj na naše zdravlje. Na primer, naučno je potvrđeno da plava svetlost koju emituju uređaji doprinosi štetnom naprezanju očiju, kao i pojavi katarakte, glaukoma i drugih oftalmoloških oboljenja. Ali, kako utiče na našu kožu?

Da li plava svetlost može da ošteti kožu?

Sve je više dokaza da plava svetlost može imati štetan uticaj na kožu, oči i cirkadijalni ritam (unutrašnji biološki sat).

Važno je naglasiti da su studije koje istražuju uticaj sunčevog zračenja na kožu fokusirane prvenstveno na ultraljubičasto zračenje, posebno UVB, koje je odgovorno za vidljive opekotine na koži. Što se tiče izlaganja plavoj svetlosti, najčešći prijavljen efekat je značajno povećanje reaktivnih vrsta kiseonika (ROS). Previše ROS-a može oštetiti našu DNK i ključne enzime, poput onih koji su odgovorni za popravku DNK, povećavajući rizik od kancera.

Istraživanja su pokazala da plava svetlost može da izazove pigmentaciju (tamnjenje) na različitim tipovima kože. Iako mnogi od nas preplanuli ten smatraju estetskim poželjnim, to je zapravo marker oštećenja kože i povećanog broja ROS-a. Drugi istraživači su otkrili da preplanulost kože od vidljive svetlosti (koja uključuje plavu svetlost) ima tamniju pigmentaciju koja traje duže u poređenju sa izlaganjem ultraljubičastom zračenju. Studije su takođe utvrdile da plava svetlost može da aktivira gene povezane sa upalnim procesima i fotostarenjem (oštećenje kože).

Iako se čini da je plava svetlost manje opasna od ultraljubičastog zračenja, treba imati u vidu da do Zemlje dospeva veća količina plave svetlosti u odnosu na ultraljubičastu. Na primer, UV zračenje predstavlja oko 5% sunčevog zračenja u Velikoj Britaniji u podne tokom leta, dok je plava svetlost zastupljena oko tri puta više, tj. oko 15%.

Dakle, do sada je utvrđeno da izlaganje plavoj svetlosti doprinosi pojavi tamnih fleka na koži, kao i hiperpigmentaciji (melazma), i najverovatnije ubrzava starenje i razgradnju kolagena, što uslovljava pojavu bora i gubitak elastičnosti. Međutim, ovi efekti obično nisu odmah vidljivi. Situacija je slična kao sa izlaganjem UV zracima – oštećenja su kumulativna. Baš kao što plava svetlost može da utiče na ciklus sna, tako može da naruši cirkadijalni ritam ćelija kože. Naučnici su uočili poremećaj regenerativnog ciklusa kože, koji vremenom može da rezultira nastankom još većih oštećenja.

Iako su istraživanja o štetnim efektima plave svetlosti na kožu i dalje u toku, ono što su dermatolozi saznali do sada, ne izgleda dobro

U studiji, koja je izvedena još 2010. godine, utvrđeno je da izlaganje kože dejstvu plave svetlosti, u količini koju dobijamo od sunca, izaziva veći stepen pigmentacije, crvenila i otečenosti, nego kada se koža iste osobe izloži delovanju iste količine UV zračenja. Dvanaest godina kasnije, rezultati ove rane studije su i dalje jedna od važnih polaznih referenci za dermatologe.

Da ne zaboravimo: postoje pozitivni efekti plave svetlosti. Na primer, koristi se za lečenje određenih stanja kože, uključujući ekcem; široko se upotrebljava u tzv. fotodinamičkoj terapiji, od akni do raka, i podstiče zarastanje rana. Ali, kada je u pitanju zdrava koža, štetni efekti plave svetlosti verovatno su veći od pozitivnih.

Ali, treba li da se brinemo zbog plave svetlosti koju emituju elektronski uređaji?

Ako znamo da je glavni izvor plave svetlosti Sunce, treba li da se brinemo zbog količine zračenja koju emituju elektronski uređaji?

Za sada nije poznato u kom trenutku posledice vremena provedenog ispred ekrana počinju da se manifestuju na koži. (Na primer, još nije utvrđeno da li radna nedelja od 40 sati brže dovodi do pojave melazme u odnosu na, recimo, 20 sati provedenih u igranju video igrica.) Postoje i objektivni razlozi za to: stepen izloženosti efektima plave svetlosti zavisi od tipa digitalnog uređaja (ekrana) i načina na koji ga koristimo, zbog čega se štetni uticaj ne može meriti u satima.

Ono što pojačava indicije o štetnom delovanju plave svetlosti na kožu jeste i to što su dermatolozi u praksi počeli da uočavaju novi tip melazme. Naime, nekada se ova vrsta hiperpigmentacije javljala po standardnoj šemi – na centralnim delovima obraza – a sada se registruje pojava na bočnim stranama lica, što može da bude posledica prislanjanja telefona na lice.

Međutim, studija iz 2021. godine nemačkog kozmetičkog giganta, kompanije Biersdorf, otkrila je da je celonedeljno izlaganje plavoj svetlosti sa ekrana na udaljenosti od 30 cm ekvivalent samo jednom minutu podnevnom na letnjem suncu u Hamburgu. Druga studija je pokazala da je plava svetlost sa ekrana 100 do 1.000 puta manje intenzivna od plave svetlosti Sunca. Takođe, izlaganje isključivo svetlosti ekrana nije izazvalo melazmu (hiperpigmentacije) kod pacijenata sklonih tom stanju.

Dakle, različiti napisi o tome kako treba da se zaštitimo kada smo izloženi svetlosti ekrana zapravo samo odvlače naš fokus u pogrešnom pravcu.

Istina je da provodimo više vremena ispred ekrana nego ikada ranije, ali iako ekrani mogu da izazovu štetu, to je beznačajno u poređenju sa izlaganjem suncu. Od plave svetlosti bi trebalo da se štitimo baš kao i od UV svetlosti – prilikom svakog izlaska napolje.

Da li su nam potrebni proizvodi za zaštitu od plave svetlosti?

Specifični preparati, koji (navodno) blokiraju zračenje ekrana, u poslednje vreme sve su prisutniji. Međutim, trenutno ne postoje regulative ni standardizovani testovi za proveru dejstva proizvoda protiv plave svetlosti. (Za razliku od preparata koji štite od UV zračenja koji podležu strogo određenim pravilima.)

Međutim, to ne menja činjenicu da je primena zaštitnih preparata u nezi kože izuzetno važna, kao i da novi proizvodi sa zaštitom od plave svetlosti treba da nađe mesto u sastavu rutinske nege kože. Ali, dok se ne pojavi dokazano proverena, visokoefikasna nega, najbolja je opcija da se potrudimo da sačuvamo kožu na sve dostupne načine.

Kako možemo zaštiti kožu od plave svetlosti?

opcija nastojati sačuvati kožu na sve dostupne načine.

Eksperti savetuju primenu SPF preparata za negu na čijoj se listi sastojaka nalaze antioksidanti i oksid gvožđa (dokazano blokira vidljivu svetlost), a koji će pomoći u zaštiti od efekata plave svetlosti.

Važno je napomenuti da standardne SPF komponente, koje štite od UVA i UVB zračenja, za sada ne pružaju zaštitu od plave svetlosti, osim ako nisu mineralnog porekla, što obezbeđuje mehaničku blokadu svetlosti.

Stručnjaci predviđaju da će se za nekoliko godina na listi sastojaka većine SPF preparata, osim UVA i UVB filtera, naći i supstance koje blokiraju ili značajno ublažavaju efekte plave svetlosti.

Do tada, eksperti preporučuju da ipak izbegnete rizik tako što ćete smanjiti osvetljenje na ekranima računara (samo nemojte preterati, da ne biste naprezali oči!) Za sprečavanje nastanka hiperpigmentacije koristite opciju “hands free” pri razgovorima. Uostalom, kada god je to moguće, nemojte da koristiti elektronske uređaje — to će pozitivno delovati ne samo na vašu kožu, već i na vaše mentalno zdravlje.

Foto: Jill Burrow via Pexels

Povezani članci

tip kože
Nega

Pitali ste nas: Kako da prepoznam svoj tip kože?

Personalizovana kozmetika: Da li je moguće da krema bude prilagođena vašem DNK?
Beauty Business

Personalizovana kozmetika: Da li je moguće da krema bude prilagođena vašem DNK?

suva koža
Nega

5  strategija koje će sprečiti dodatno isušivanje suve kože

3D laserski tretman
Nega

Lično iskustvo: Kako laser može da ujednači ten i teksturu kože?

slow beauty
Nega

Šta se podrazumeva pod SLOW BEAUTY konceptom i kako ga uključiti u svakodnevni život?

kolagen
Nega

6 jednostavnih navika koje će usporiti gubitak kolagena u koži