Verovatno ste u poslednje vreme čuli razne informacije o zabrani retinola na evropskom tržištu. Šta se zapravo dešava? Da li je zaista zabranjen, hoće li proizvodi s retinolom moći da se kupe i – najvažnije: da li je, uopšte, bezbedan za upotrebu? Naravno, svi znamo da nije tačno sve ono što kruži internetom. Zato smo odlučili da pretražimo relevatne izvore kako bismo pronašli prave odgovore na gore postavljena pitanja.
Retinol je poslednjih godina stekao status gotovo svemoćnog “Svetog grala” u kozmetici. Koliko smo se samo svi oduševljavali njegovim dejstvom – posebno kada je reč o ublažavanju vidljivih znakova starenja, od bora i tektsture kože do hiperpigmentacija! Zato nas je posebno iznenadila vest o njegovoj navodnoj “zabrani”.
Šta se krije iza toga?
Da bismo dali potpun odgovor na ovo pitanje, nužno je da krenemo od sledećeg:
Šta je retinol i kako ga unosimo u organizam?
Dermatolozi se uglavnom slažu: ako tražite kozmetički sastojak za borbu protiv vidljivih znakova starenja, retinol je vaš najbolji saveznik. U pitanju je ključni element vitamina A grupe (retinol se ponekad se naziva i vitamin A1).
U organizam ga prvenstveno unosimo ishranom.
Vitamine A grupe čine:
- retinoidi – koje u ishrani nalazimo u namirnicama životnjskog porekla, poput jaja, džigerice i mlečnih proizvoda, i
- karotenoidi – iz namirnica biljnog porekla. Najpoznatiji karotenoidi su beta-karoten, likopen, lutein i zeaksanstin, a sadrži ih zeleno, narandžasto i crveno povrće, poput spanaća, kelja, brokolija, šargarepe, bundeve, paprike, paradajza, lubenice…
Pored toga, retinol, tj. vitamin A, ponekad se u organizam unosi i suplementacijom.
I, na kraju, unosimo ga i proizvodima za negu kože.
Kada je u pitanju dejstvo retinola na kožu, on sprečava razgradnju kolagena, stimuliše sintezu kožnih glikozaminoglikana, među kojima i hijaluronska kiselina. Takođe, povećava volumen epidermisa, što rezultira čvršćom kožom, bez nepravilnosti i ujednačenijeg tona.
Dakle, ne čudi što je omiljeni sastojak za smanjenje bora, hiperpigmentacija i, generalno, znakova “protoka vremena“. I što se nalazi u formulacijama sve većeg broja kozmetičkih proizvoda.
Ali, kako je uopšte došlo do toga da se razmatra zabrana retinola?
Sve zavisi od doze: Svaki lek može postati i otrov
Na tržištu su trenutno dostupni proizvodi sa retinolom različitih koncentracija, u rasponu od 0,1% do 1%, pa čak i više. U zavisnosti od potreba kože i njene osetljivosti, bira se odgovarajući preparat.
(Važno: Iako verujemo da znate, ne smemo zaboraviti da pomenemo da visoke koncentracije retinola u kozmetici mogu izazvati iritacije na koži, pa njihovu upotrebu mora pratiti stručno lice.)
Kao što smo već naglasili, poslednjih godina upotreba ovog sastojka u kozmetičkim proizvodima je povećana, pa su regulatorna tela smatrala da je neophodno sprovesti novu procenu kako bi se osigurala bezbednost upotrebe.
2016. godine SCCS, Scientific Committee on Consumer Safety – Naučni komitet za bezbednost potrošača na evropskom nivou, izdao je mišljenje o vitaminu A sa zaključkom da je bezbedan kada se koristi u kozmetici u sledećim maksimalnim koncentracijama:
0,05% RE (ekvivalenata retinola) u losionima za telo.
0,3% RE u svim ostalim proizvodima, bilo da se oni ispiraju i ne ispiraju, uključujući kreme za ruke i lice.
Ovo gledište imalo je status preporuke sve donedavno, kada je objavljen nacrt regulative koja će ga učiniti standardom. Očekuje se da će do kraja ove godine retinol i njegovi derivati (retinil palmitat i retinil acetat) postati deo Aneksa III ograničenih supstanci Uredbe o kozmetici 1223/2009.
Da li to znači da stupa na snagu zabrana retinola, tj. da ga više nećemo koristiti?
Ne! Proizvodi za nižim koncentracijama retinola i dalje će se koristiti bez ograničenja. Ali u zemljama EU neće biti dostupni proizvodi sa višim koncentracijama.
Ograničenje je uvedeno zato što se smatra da kod ljudi sa visokim unosom vitamina A (5% svetske populacije) nanošenje kozmetike sa višim koncentracijama retinola (ili veći broj proizvoda sa ovim sastojkom) može povećati ukupnu izloženost i premašiti preporučene granice.
Naime, istraživanje iz 1997. pokazalo je da oralna suplementacija ovim vitaminom, kada se prekorači preporučena dnevna doza, može povećati rizik od raka kože, dok je studija iz 2012. utvrdila da, kada se visoki nivoi retinoida koriste na koži izloženoj suncem, mogu ubrzati razvoj kancerogenih ćelija. Više o rizicima pročitajte ovde.
Iz tog razloga, kozmetički proizvodi koji sadrže ovaj aktivni sastojak treba da budu obeleženi informativnom etiketom, jer se smatra da je izloženost vitaminu A kumulativna sa hranom i dodacima ishrani. Drugim rečima, ne treba da prekoračujemo preporučenu dnevnu dozu koja iznosi između 700 i 900 mikrograma ukupno, svejedno da li smo tu količinu uneli hranom, suplementacijom ili kozmetikom.
Kada će nova uredba o dozvoljenim koncentracijama retinola stupiti na snagu?
Usvajanje nove regulative planirano je u četvrtom kvartalu 2023. Primenjivaće se prelazni periodi, u rasponu od:
18 meseci (od objavljivanja uredbe) da laboratorije ne stavljaju na tržište proizvode sa koncentracijama većim od preporučenih.
i 36 meseci za povlačenje sa tržišta.
Rezime: Na tržištu EU od 2026. više nećemo viđati proizvode sa visokim dozama retinola (iznad 0,3%), ali svakako hoćemo one sa koncentracijama ispod navedene.
