Da li hormonska terapija u menopauzi povećava rizik od raka dojke? Da li izaziva trombozu? I da li je potrebna baš svakoj ženi? Ovo su pitanja koja i danas izazivaju najviše nedoumica kada govorimo o menopauzi. Razdvajamo činjenice od predrasuda uz pomoć dr Tanje Marjanović Milošević.
Ovaj tekst deo je serijala Razgovori o menopauzi, koji realizujemo u saradnji sa Poliklinikom Novakov i sar. i dr Tanjom Marjanović Milošević, specijalistkinjom ginekologije i akušerstva i supspecijalistkinjom ginekološke endokrinologije. Otvaramo jednu po jednu važnu temu – kroz reel na društvenim mrežama i detaljnije beleške dr Tanje na portalu. Cilj ovog serijala jeste da ne ponavlja ista opšta mesta o menopauzi, već da pruži jasnija i stručna objašnjenja pitanja sa kojima se mnoge od nas svakodnevno suočavaju.
Hormonska terapija u menopauzi jedna je od tema o kojoj se među ženama govori možda i najviše – ali ne nužno i najtačnije. Dok jednima značajno poboljša kvalitet života, druge od nje odustanu i pre nego što razgovaraju sa ginekologom, najčešće zbog straha od neželjenih efekata ili informacija koje su čule od prijateljica, na internetu ili društvenim mrežama.
Upravo zato, u novom nastavku serijala Razgovori o menopauzi bavimo se najčešćim pitanjima i zabludama o menopauzalnoj hormonskoj terapiji (MHT).
Dr Tanja Marjanović Milošević, spec. ginekologije i akušerstva
i supspec. ginekološke endokrinologije
BELEŠKE DR TANJE: HORMONSKA TERAPIJA U MENOPAUZI
Hormonska terapija u menopauzi nema cilj da „vrati mladost“, već da ženi vrati kvalitet života. Njena svrha je jednostavna – da sa najmanjom, a efikasnom dozom ublaži simptome menopauze kao što su valunzi, noćno znojenje, nesanica, promene raspoloženja i suvoća vaginalne sluznice.
Da li je hormonska terapija potrebna svakoj ženi?
Ne. Nekim ženama se ne preporučuje jer rizik prevazilazi korist – na primer ako su imale trombozu ili određene hormonski zavisne karcinome. Druge imaju blage simptome koje mogu da izdrže ili ublaže promenom životnih navika i suplementima. A postoje i žene koje se jednostavno plaše hormona. Taj strah ne treba ignorisati niti umanjivati, već objasniti i zajedno pronaći rešenje koje je prihvatljivo i bezbedno.
Koliki su zaista rizici?
Najčešći strahovi vezani su za zgrušavanje krvi i rak dojke. Važno je znati da hormonska terapija ne „izaziva“ karcinom. Rizik za nastanak raka dojke prirodno raste sa godinama, genetikom, gojaznošću, alkoholom i fizičkom neaktivnošću. Hormonska terapija može blago povećati već postojeći rizik kod određenih žena, ali taj rizik nije isti za sve i zato terapija mora biti individualno procenjena.
Najvažnije je doneti informisanu odluku
Danas se najbezbednijim smatra terapija preko kože – putem gelova, sprejeva ili flastera – jer hormoni tada zaobilaze jetru i imaju manji uticaj na rizik od tromboze.
Najvažnije je da žena bude informisana, saslušana i uključena u odluku o svom lečenju.
Fotografije: Željko Ubiparip
