Veza između hrane i mentalnog zdravlja je neraskidiva. Ono što jedemo, ne utiče samo na naše fizičko zdravlje i izgled, već i na našu psihu. Od nutrijenata koje unosimo u organizam zavisi naše raspoloženje, ali i sposobnost da se nosimo sa stresnim situacijama.
”Još samo ovaj put” – kažemo sebi dok u pekari kupujemo još jednu puter kiflu sa čokoladom, koja će nam pomoći da što lakše prebrodimo stres zbog prevelike količine dnevnih obaveza. Ne znamo gde bismo se prvo okrenuli od posla, što nam uzrokuje izuzetnu anksioznost, pa jedini predah vidimo u sočnoj, slatkoj kifli.
Nakon što je pojedemo, u roku od nekoliko minuta, osetimo nalet serotonina, ali i šećera u krvi. Međutim, već sledećeg momenta, zbog naglog pada glukoze, nastupa mentalni pad i onaj dobro poznati osećaj umora i bezvoljnosti.
Mentalno zdravlje neraskidivo je povezano sa zdravljem creva. Naučno je dokazano da su nam za poboljšanje raspoloženja potrebne isključivo biljne namirnice bogate brojnim antioksidansima – a ne puter kifla sa čokoladom.
Ishrana na bazi biljaka nije samo lek za jednokratne trenutke pojačanog stresa, nego može čak pomoći u smanjenju simptoma širokog spektra psiholoških i kognitivnih zdravstvenih problema. Tu spadaju hiperkinetički poremećaj (poremećaj pažnje), anksioznost, depresiju i opsesivno-kompulsivni poremećaj (OKP).
Dakle, dok ne rešite problem sa ishranom, nikakvi lekovi i psihoterapije neće vam pomoći da zaustavite talas mentalnih problema.
Veza creva i mozga
Iste embrionalne ćelije koje formiraju mozak i nervne ćelije takođe formiraju nerve gastrointestinalnog trakta. Pomoću vagusnog nerva – jednog od najdužih i najsloženijih nerava u ljudskom telu – creva i mozak su intimno povezani u efikasno, dvosmerno sredstvo komunikacije, koje se zove osovina creva-mozak.
Dakle, ova dva organa povezana su na fizičkom, ali i biohemijskom nivou putem nerava, neurotransmitera i brojnih drugih hemikalija. Neuroni (nervne ćelije) imaju ulogu provodnika i ulogu prenosa i skladištenja informacija u nervnom sistemu. Signale prenose od receptora do centralnog nervnog sistema (CNS). Zatim, od CNS-a do odgovarajućih ćelija i organa, koji će odreagovati na nadražaj.
Vagusni nerv je u ovoj komunikaciji najvažniji, a zadužen je za raspoloženje, imunološki odgovor tela, varenje i rad srca.
Kako ovo zapravo izgleda? Zamislite 38 biliona organizama (bakterije, gljivice, arheje, virusi, protozoe) koji žive u mikrobiomu creva kao male bube koje imaju zadatak da održavaju vaše blagostanje. Kada jedete hranu bogatu biljkama, bube su srećne – reaguju tako što stvaraju kratkolančane masne kiseline i butirate. Oni se prenose napred i nazad između creva i mozga, promovišući zdraviji mozak, telo i creva (mirkobiom).
Varenjem brze hrane, preprađenih biljnih ulja i rafinisanih ugljenih hidrata vremenom nastaju toksični nusproizvodi koji mogu izazvati upalu u crevu. A ubrzo nakon toga i upalu u mozgu.
Naime, ako ste bezvoljni, neraspoloženi, tromi, anksiozni i bez energije, zapitajte se šta ste jeli u poslednja 24 ili 48 sati. Proverite da li je neki vaš obrazac ishrane povezan sa tim osećanjima, jer je veza između hrane i mentalnog zdravlja neraskidiva.
Raznovrsna, hranljiva, vlaknima bogata biljna hrana ne samo da pruža crevnim mirkoorganizmima hranu na kojoj opstaju, već vam pruža i nešto čemu možete da se radujete. Devedeset ili više procenata receptora za serotonin (hormon sreće) nalazi se u crevima, kao i 90% proizvodnje serotonina.
Hranite se na način da se osećate dobro
Ako ste se počastili čokoladnom puter kiflom zbog koje se trenutno osećate dobro, ali vam kasnije nastupi niz negativnih simptoma – ne očajavajte!
Uvedite određene promene u ishranu. Birajte hranljive namirnice koje imaju gotovo trenutni efekat na vaš mikrobiom. Što češće unosite u organizam zdrave namirnice poput povrća bogatog vlaknima, voća, mahunarki, orašastih plodova i semenki, jer takva hrana hrani i neguje mikrobiom.
Zeleno lisnato povrće
Zeleno lisnato povrće bogato je vlaknima, koja ublažavaju simptome depresije i anksioznosti, te hrane mikrobiom creva. Takođe sadrže folnu kiselinu, gvožđe i cink – sve neophodne elemente u biohemijskom procesu stvaranja neurotransmitera, koji utiču na raspoloženje, poput serotonina i dopamina.
Bobičasto voće
Sočne, jarke bobice pune su moćnih antioksidanasa i drugih hranljivih sastojaka koji pomažu u povećanju serotonina u mozgu radi poboljšanja raspoloženja. Takođe poseduju antiinflamatorna svojstva koja podstiču zdravo starenje mozga.
Omega 3 masne kiseline
Poboljšajte raspoloženje dodavanjem biljnih izvora omega 3 masnih kiselina, poput čia semenki, orašastih plodova i lanenog semena. Zdrave masti pozivitno utiču na brojne funkcije organizma.
Začini
Ublažite anksioznost pomoću začina. Postoje brojni dokazi da vam kurkuma i crni biber mogu pomoći u u smanjenju simptoma anksioznosti. Pored toga, začini su moćni dodaci hranljivim sastojcima i ukusni dodaci obrocima, te pomažu u održavanju celokupnog zdravlja organizma.
Foto: sakaralife
