Girls just wanna have fundamental human rights, a jedno od njih je pravo na lepotu. Slažete li se sa mnom?
Bez obzira na to što je body positivity sveprisutan, čini mi se da nikada nije bilo teže izgraditi pozitivnu sliku o sebi i svom telu nego danas. Ukoliko ne ispunjavamo beauty standarde koje nam nameće društvo (od mainstrem kulture, medija, društvenih mreža do okruženja u kojem živimo), ili pak izuzetno negujemo svoju spoljašnjost — neretko smo izloženi tzv. body shamingu. Reč je o još jednom popularnom i olako korišćenom terminu koji podrazumeva kritikovanje, ismevanje ili davanje negativnih komentara na račun fizičkog izgleda neke osobe.
Šta je uopšte lepota? U kakvoj su korelaciji savremeni pojmovi body image, body shaming i body positivity? Opširnije pročitajte u nastavku.
Svetu se ne može ugoditi
Kao tinejdžerka imala sam utisak da me ljudi ne shvataju ozbiljno zbog načina na koji izgledam, oblačim se i vodim računa o sebi. Oduvek sam obožavala da se mackam i pričam o kremama, zbog čega su me mnogi okarakterisali kao površnu osobu, koju ne zanima ništa drugo do ,,banalnih tema“. Međutim, kada sam se udebljala nekoliko kilograma, i dalje prisutan body shaming naglo je promenio smer. Više nije bio problem što ,,preterano negujem svoj izgled“, već ,,što sam se zapustila“.
Zbog čega se na brigu o sebi gleda kao na nešto pogrešno? Zašto se, s jedne strane, žene koje vode računa o fizičkom izgledu potcenjuju? S druge strane, ne mogu da se ne zapitam zašto se istovremeno kritikuju i one koje ne ispunjavaju standarde lepote nametnute od strane raznih faktora?
Licemerje savremenog društva
Iako su sve glasnije poruke o tome kako treba da volimo sebe, prihvatimo sebe sa svim manama i vrlinama, i dalje nas mediji, filmovi, tv emisije, reklame, društvene mreže… bombarduju slikama onoga što društvo smatra ,,idealnom“ lepotom žene, stvarajući nerealne standarde. Na primer, manekenke u reklamama često su izuzetno mršave, te imaju besprekoran ten, na kojem se čak ni ne nazire prirodna tekstura kože. Da stvar bude gora, težnja za postizanjem ,,savršenog“ izgleda sa profesionalnih kampanja prešla je i na društvene mreže, gde ,,obični“ ljudi obrađuju fotografije do neprepoznatljivosti. Sve ovo može negativno uticati na naše samopoštovanje, sliku koju imamo o sebi i način na koji se odnosimo prema sebi.
Termin BODY IMAGE koristi se u brojnim disciplinama, uključujući neuronauku, psihologiju, medicinu, psihijatriju, filozofiju, kao i kulturne i feminističe studije. Iako ne postoji konsenzus oko tačne definicije ovog pojma, on se odnosi na način na koji doživljavamo sopstveni fizički izgled. Obuhvata naše misli, osećanja i uverenja o našim telima, no i drugim fizičkim karakteristikama. Imati pozitivnu sliku o svojoj spoljašnjosti važno je za opšte blagostanje, jer može doprineti samopouzdanju, samopoštovanju, te zdravom odnosu sa samim sobom. Međutim, negativna slika o sebi može na brojne načine ugroziti naše mentalno i fizičko zdravlje.
Body positivity kao odgovor na body shaming
Koncept body pozitivnosti pojavio se 1960-ih tokom građanskih i feminističkih pokreta. Imao je za cilj da dovede u pitanje uske i nerealne standarde lepote koji su nametnuti ženama – posebno onima koje se ne uklapaju u kalup mršavog, belog i konvencionalno atraktivnog modela. Od tada, pokret je evoluirao i proširio se tako da uključuje ljude svih polova, seksualne orijentacije, rasa, uzrasta i tipova tela. Zagovornici body pozitivnosti veruju da ne postoji savršeno telo, kao ni savršena lepota. Svako telo je jedinstveno. S tim u vezi, različitost treba slaviti, a ne ismevati ili osuđivati. Lepota je konstrukt društva i kao takva ne treba da određuje nečije samopouzdanje ili sopstvenu vrednost.
Kada body positivity gubi smisao?
Iako se body positivity pokret fokusira na funkcionalnost i zdravlje ljudskog tela, umesto na njegov fizički izgled, i ovaj koncept uspeli smo da zloupotrebimo. I u ovom sagledavanju važno je postaviti granice, jer – nije svako telo i zdravo telo! Previše ili premalo kilograma, kao i preterani estetski zahvati zahvaljujući kojima više ne ličimo na sebe, nisu body pozitivni. Dakle, ne treba slaviti ono što može ugroziti naše fizičko i mentalno zdravlje.
Šta je lepota?
Kada govorim o lepoti, ne mislim na ispunjenje određenih beauty standarda, već na uverenje koje imamo o sebi i svom telu. Osećaj koji imamo u vezi sa sobom definiše našu lepotu. Pravo na lepotu je, u svojoj suštini, moćan alat za samoizražavanje. Omogućava nam da oblikujemo spoljašnji izgled na načine koji rezonuju sa našim unutrašnjim ja. Ova sloboda podstiče osećaj autentičnosti i motiviše nas da izrazimo svoju individualnost bez straha od osude ili diskriminacije. Ono obuhvata i slavi različitost u svim njenim oblicima. Podrazumeva da lepota nije ograničena na jedinstven standard, već postoji u bogatstvu različitih kulturnih, etničkih i ličnih izraza. Poštujući različitost, otvaramo vrata inkluzivnosti i omogućavamo pojedincima da prihvate svoje jedinstvene karakteristike, stilove i preferencije.
Stojimo nasuprot nerelanim standardima lepote, no ne potiskujemo potrebu da izgledamo dobro, te negujemo pored unutrašnjeg i svoje spoljašnje biće. I to u okvirima u kojima ne ugrožavamo sebe ni druge. Voditi računa o izgledu osnovna je potreba svakog pojedinca, a ovaj stav ujedno je i polazna tačka naše beauty platforme.
Foto: Instagram @cydneythelight
