Znate li koja je najlepša strana sporije mode (uz onu ekološku, koja je očigledna)? To što nam takav pristup modi dozvoljava da svakom odevnom komadu koji nosimo damo dublji smisao. To sam spoznala zahvaljujući razgovoru koji smo Bojana Ugrešić i ja uz kafu vodile jednog sunčanog i toplog oktobarskog popodneva. Razgovoru koji je umesto predviđenih sat i po potrajao mnogo duže – i vredeo svakog minuta.
Kolekcije koje stvara Bojana Ugrešić nedovoljno je opisati uobičajenim odrednicama proleće/leto ili jesen/zima za određenu godinu. Jer one su ujedno i poglavlja njenog života. Obiluju metaforama, prenesenim značenjima, porukama… Svaku od kolekcija Bojana Ugrešić je izgradila na priči, temi koju je duboko proživela i u nju je utkala ono što je sama naučila i ne želi da zaboravi, razmišljajući o tome da će njena saznanja možda koristiti i drugima.
U nastavku pročitajte intervju sa Bojanom, koji nas uči kako da više cenimo svaki komad odeće koji izaberemo, nosimo i po kojem pamtimo određene događaje u svom životu.
Kako si se našla u modnom svetu? Kaži nam nešto više o svom obrazovanju i počecima?
Moj put u modi počeo je saradnjom sa jednom video produkcijom. Radila sam u pretprodukciji, sve ono što mi je u tom trenutku značilo kao neka vrsta kreativnog izražavanja. Tada sam bila na prvoj godini ekonomskog fakulteta. Prve tri godine taj posao je za mene bio eksploratornog tipa. Kako je vreme prolazilo, radila sam sve više, i na muzičkim i na promotivnim spotovima. Vremenom sam se usmerila ka poslu stiliste i kostimografa i tu sam se zadržala – punih dvanaest godina.
Zahvaljujući tom poslu shvatila sam da veoma često postoji potreba da se neki odevni komad napravi. Sve sam češće sarađivala sa ljudima koji su izrađivali kostime kao krojači i modelari. Ipak, prvi trenutak kada mi se probudila želja da pokrenem sopstvenu modnu liniju desio se prilikom saradnje sa Zdravkom Čolićem za video spot Pamuk sniman na Žabljaku. Tada sam kao temu za kostim dobila zadatak da predstavim mekoću i nežnost pamuka. Nastala je haljina sastavljena iz četiri dela koja je imala mnogo uspeha kod publike. To je bio moj unutrašnji okidač, koji je kasnije doveo do stvaranja brenda.
Da li je haljina iz videa za pesmu Pamuk bila tvoja prva kreacija?
Nije bila prva, ali bila je ona zahvaljujući kojoj sam pomislila: “To je – to”. Priča, estetika, senzibilitet ove haljine – to je moj put. Nakon nje, svaka kreacija koju bih napravila za neki video naišla bi na odobrenje publike. Dobijala sam upite: “Gde mi to možemo da kupimo?”
Kada i kako si donela odluku da kreiraš prvu kolekciju i tako započneš stvaranje svog brenda?
Imala sam potrebu da stvaram nešto što je lično, a istovremeno dolazi kao proizvod iskustva i saradnje s ljudima na projektima i putovanjima na kojima sam učestvovala kao stilistkinja i kostimografkinja. Kako je moje osnovno obrazovanje na fakultetu bilo iz oblasti marketinga, kao master rad odabrala sam temu Kreiranje modnog brenda na globalnom tržištu. Tako sam svoje dotadašnje radno iskustvo i formalno obrazovanje povezala u jednu priču.
Koje tri reči najbolje opisuju brend Bojane Ugrešić?
Telo, um i duša. Vizija mog brenda upravo je trojstvo tela, uma i duše, kao jedinstvo koje nosimo u sebi, a projektuje se svuda. Svaki segment brenda – i bridal i ready-to-wear, ima svoju temu, koja dolazi iz jednog dela tog trojstva. Takva postavka vizije i misije brenda dala mi je motivaciju da ispoljim i neki drugi deo svojih potreba za stvaranjem. Na taj način putem svake kolekcije mogu dublje da razradim temu predstavljajući je i dizajniranjem odevnog predmeta, ali i kroz pozadinsku priču.
Da li su vizija i misija brenda ostale nepromenjene, od početka do danas?
Razlikuju se u stepenu moje svesti o nekim idejama. U početku su postojale naznake putovanja koje me čeka, a sada sam dublje ušla u različite aspekte posla. Ono što mi je interesantno jeste da posmatram kako mi teme za kolekcije dolaze intuitivno, kao životna poglavlja koja jesu lična, jer ne možeš pisati i pričati o nečemu što nije usko u vezi sa tvojim životnim i stvaralačkim putem.
Možeš li da nam nabrojiš dosadašnje teme, tj. pozadinske priče – kako ih nazivaš – svojih kolekcija?
Prva je The Body The Mind The Soul, kao početak svega.
Zatim dolazi True Romance, kolekcija koja postavlja pitanje šta je zapravo ljubav. Da li je to samo romantična emocija ili punoća koja podrazumeva i žrtvovanje, i slojeve koji nisu tako rozi kao odevni komadi u samoj kolekciji, a oni su veoma delikatni i suptilni. Moram da napomenem da uz teme kolekcije uvek pažljivo biram i materijale koji će joj odgovarati.
Sledeća kolekcija je Touch of Heaven, kao dodir sa nečim iznad nas. Zanimljivo je da sam ideju za tu kolekciju dobila u mestu Montro u kojem se, na šetalištu uz Lozansko jezero, nalaze biste velikih umetnika. Jedna od njih posvećena je Frediju Merkjuriju koji je svoj poslednji album napisao upravo tamo. Nazvao ga je Made ih Heaven.
Trudim se da svaka kolekcija sačuva nešto što želim da nastavi da živi u meni i što smatram da je vredno da prenesem drugima. A svaku od njih povezujem i sa određenim mestom na planeti Zemlji, koje za mene ima posebno značenje. The Body The Mind The Soul je nastala na Bojani i govori o Bojani. True Romance je osmišljena u Rovinju, kao mestu koje je, na putovanju duše, kapsulica u koju, kad dođeš, ne vratiš se isti.
Sledeća kolekcija je What I Believe. Fotografisana je u Njujorku i nosi priču o ljudima koji se svojom osećajnošću i stvaralaštvom prepoznaju kroz vekove, vreme i gradove. U njoj je prenesena vrednost Kipa slobode, govori o svrsi, o onome u šta verujemo. Koloritom je oštrija i jača od drugih kolekcija. Spoj je nežnosti i snage.
Tu je zatim The Pearl, kolekcija koja govori o tranformaciji. Nastanak bisera je bolan proces. U školjku ulazi zrno peska koje ona oblaže da bi stvorila čaroliju. I samo ona zna koliko joj je za to potrebno vremena, truda i boli. I ne stvara ga svaka školjka. Povodom te kolekcije jedan moj kolega vajar napravio je skulpturu školjke, koja je korišćena prilikom fotografisanja i dala je dodatnu vrednost kompletnoj priči.
I to je vrednost koja ostaje, pored odevnog komada, u vidu pozadinske priče, na kojoj gradim svaku svaku kolekciju. A ta priča, kad god se vratiš na nju, ima vrlo jasnu poruku. Mislim da se zato ljudi na modele iz nekih kolekcija vraćaju i nakon nekoliko godina, sa željom da, recimo, baš model iz kolekcije The Pearl bude deo njihovog posebnog dana.
Sve Bojanine kolekcije možete pogledati na ovom linku.
Nakon nje došla je kolekcija Know Yourself / 12 koja govori o životnim poljima, spoznavanju sebe, odnosa sa sobom, drugim ljudima, onim što stvaramo, s porodicom, partnerima, prijateljima, nepoznatim, nevidljivim, onim što smatramo univerzumom, bogom… Na fotografijama ove kolekcije model je postavljen na ogledalo, čime sam želela da istaknem da je sve ono što nosimo – naše ogledalo. U okviru te kolekcije, koja je izašla u vreme COVID-a, prvi put se pojavljuje i basic segment, koji je nešto komercijalniji. Tada sam na neke od odevnih komada implementirala i logo Body, Mind, Soul.
Kolekcija Seven nosi temu stvaranja i prepliće se sa temom 12. Broj sedam može da evocira sedam dana u nedelji, sedam energetskih centara ili simboliku celine koja se u hrišćanstvu povezuje s ovim brojem. U tom broju ima mnoštvo značenja, a kroz imena modela u kolekciji – na primer, Elements, Air and Water, Earth and Fire, govorim o održivim i svima nama potrebnim resursima, koji su predstavljeni i bojom. S druge strane, kroz modele poput Digital Gray, kolekcija govori i o vremenu koje dolazi i o tome šta nam je potrebno da bismo kao ljudi evoluirali i egizistirali na planeti, uz poštovanje prirode, koja je primarna.
Nakon toga dolazi kolekcija Spectra, koju sam, kao temu, prvi put osetila tokom posete Njujorku. Ona postavlja pitanja šta je frekvencija, šta je dodir, šta je zvuk, šta je priroda, šta je boja. Sve ima svoj odjek, i u stvarnosti i u večnosti. Kolekciju sam htela da predstavim kao mapu cele planete, pa sam za nazive odevnih predmeta birala neka mesta na Zemlji koja smatram posebnim. Uglavnom su to morske luke – voda mi mnogo pomaže u stvaralačkom procesu.
Sledeća kolekcija – Metamorfoze – imenima modela naslanja se na kolekciju Sedam. Kod mene su obično kolekcije koje nastaju u drugoj polovini godine malo oštrije. One su najava promene koja je neophodna da bi došlo nešto novo.
Kolekcija The Dreams donosi bitnu temu naše podsvesti. Nazivi modela ove kolekcije neka su vrsta mape koja govori o tome šta pronalazimo u snovima, šta su oni koje sanjamo budni i šta nam kroz snove poručuje naše podsvesno. Ova kolekcija je prelazak u sferu nevidljivog, neopipljivog, pomalo mističnog, ali opet vrlo bliskog i neodvojivog od svega materijalnog.
A sada dolazimo i do najnovije kolekcije – Put 27/11, koja je ovih dana u pripremi i koju ćemo na BeautyDesk-u sigurno prikazati u zasebnom postu, ali hajde nam je barem ukratko opiši.
Simbolika brojeva 27/11 nosi moj datum rođenja i govori o životu kao putovanju. Ona je rezultat mojih prethodnih putovanja i priča o suštini trojstva. Kroz imena modela sublimira moje životne vrednosti. Ova kolekcija je uvod u novi, zreliji ciklus u kojem razmatram šta je to sa čim ne bih volela da pravim kompromis, a šta je ono što ostaje iza mene. To je težnja ka boljoj verziji sebe kao čoveka, stvaraoca, ličnosti… Stvarajući je, pitala sam se šta je to što osećam da donosi novo doba, a bez čega ne bih volela da idem dalje.
S obzirom na to da su tvoji modeli hand-made, pretpostavljam da zainteresovani mogu da naruče model iz bilo koje kolekcije – one s kojom najviše korespondiraju u životnom trenutku u kojem se nalaze.
Mogu, naravno. Ponekad smo limitirani time da neki materijal ne može da se pronađe u identičnoj nijansi ili u istom sirovinskom sastavu u kojem je model bio urađen prvi put, ali uvek smo spremni da uradimo prilagođavanje.
U tvom modnom studiju nastaju i ready-to-wear kolekcije, ali kolekcije venčanica. Koliko se razlikuje rad na jednom i drugom?
Bridal je obično najnežniji, najbelji. U izradi kod bridala ima mnoštvo detalja koji zahtevaju mnogo vremena i posebnu energiju. Ready-to-wear je energijom brži, komercijalniji, namenjen je drugačijim prilikama, ali nemam problem da ih spojim u celinu u okviru iste kolekcije. S druge strane, nemam dilemu, u smislu odstupanja od pravila, ukoliko pomislim da nekoj kolekciji nije potreban bridal, ili kada u bridal ne ubacujem ništa drugo. Trudim se da pratim unutrašnji glas.
Kako ostaješ u toku sa trendovima? Koje izvore koristiš da bi se informisala o tome šta se dešava u svetu mode?
Volim da pratim duh vremena i to činim zahvaljujući različitim izvorima, pa i onima nevezanim za modu. U njima čak i bolje osetim bunt, pank, nemir, tišinu, eleganciju. To mi je mnogo bolja referentna tačka od onoga što je na pistama. Duh vremena pratim na ulici, na mladim ljudima, na onima koji dolaze u moj studio, na putovanjima, pijacama. Tu je život. Volim i film, iz kojeg takođe mogu da izvučem duh vremena, ne samo kada je u pitanju kostim, već i preovlađujući koloriti i teme. Volim i knjige, posebno one na temu psihologije i teologije.
Sve se više govori o potrebi da moda postane sporija i održivija. Iz tvog ugla, kako izgleda budućnost mode?
Ne dopada mi se biznis koncept mode, koji diktira brze cikluse. Ipak, u praksi sve više viđamo brze kolekcije, modne brendove koji se rukovode ekonomijom obima a pristupačniji su ljudima cenom, što je usko vezano i za duh vremena. Vidim dve struje – i verujem da će u budućnosti postojati jedna i druga. Vrsta je luksuza priuštiti sebi konzumiranje mode kao načina izražavanja, a da pri tom možeš da biraš da to budu i kvatitetni materijali i da znaš odakle dolazi taj komad: kako je izrađen i koliko su plaćeni ljudi koji ga proizvode. I u odnosu na mogućnosti i u odnosu na izbore postoje dve trase. Sredina, koju lično mnogo cenim, nažalost, kao da nestaje. Osluškujem to u pulsu vremena. Luksuz se raslojava na pristupačniji i onaj ekstremno skup, ali opet postoje elementi u okviru brenda koji su dostupniji većini. Na primer, možda nećemo kupiti jaknu ili kaput nekog brenda, ali ćemo izdvojiti da kupimo parfem. Između dve pomenute struje možda će se tu i tamo naći neki nezavisni dizajner koji će pronaći sredinu. Uglavnom, nisam za koncept ekonomije obima i teških konzumerističkih priča.
Ipak, bez obzira na to da li imamo uslove da se opredelimo za luksuzni brend ili kupujemo onaj pristupačni, možemo “usporiti” modne tokove i delimično izbeći konzumerizam ukoliko biramo klasičnije komade koji ne podležu brzim promenama trendova. Koji su to klasici koje bi svaka žena trebalo da ima u svom garderoberu, kao osnovnu “modnu kapsulu”?
U mom ormaru je uvek bar jedna bela košulja, ali obično imam od tri do pet. Imam mnogo belih bluza i majica. Uglavnom volim bele, jednostavne i minimalističke odevne predmete u gornjem delu. I u kolekcijama i lično imam komade poput crnog blejzera, pepito blejzera, plave komade koji mogu da se nose kao kežual a daju dozu elegancije (blejzer, dobar džins, zanimljiva bluza, pa čak i kaput). Volim da imam kraću varijantu crnog blejzera koja može da se nosi neobavezno bez kaiša ili kao jaknica. Zatim, važan je dobar kaput. Praktično je imati svetliju i tamniju varijantu kaputa, na primer crni/teget i bež/sivi. Uvek sam za to da se nabave vanvremenski klasici, pa da se garderoba gradi polako. Jedan dobar kaput nosićemo više sezona. To je sigurna osnova od koje možemo krenuti, pa je onda nadograđivati. Korisno je u ormaru imati i crnu haljinu. Takođe, uglavnom uvek imam i tvid ili bukle blejzer, koji je nosiv gotovo uvek, a može da ostane u nasleđe generacijama koje dolaze. Volim i midi haljine.
Daješ li prednost praktičnoj strani mode ili modi kao igri i prostoru za izražavanje svoje ličnosti?
Šetam između kežual i elegantnog sa ponekim detaljem, to je moj stil. Kad su u pitanju važniji događaji, volim da se poigram bojom ili da iskočim iz šablona. Što sam starija, sve više volim da pokažem dozu ekspresivnosti ili male ekscentričnosti. Međutim, sada najviše uživam u tome da vidim druge u mojim odevnim komadima. Strašno volim kad u studio dođe neko ko je u početku isključiv, a zatim otkrije kod sebe neku novu crtu, prepusti se i proba nešto novo.
Kada se uđe u tvoj studio, oseti se sva lepota mode na sporiji način, barem je to moj subjektivni osećaj. Tu si da daš sugestije, možda i da objasniš priču koja stoji iza odevnog komada… U takvim uslovima, verovatno ćemo se pre odlučiti da probamo nešto što na prvu loptu ne bismo, nego kad uđemo u prodavnicu koja je deo velikog lanca i krenemo na brzinu da “skrolujemo” po ofingerima.
Da, lepota takve vrste iskustva je upravo momenat posvećenosti. Lično, veoma volim autore i kad god negde dolazim, obradujem se kada vidim da je autor prisutan jer je direktan prenosilac energije brenda. To je dodatna vrednost. Imati kontakt sa dizajnerom ili stilistom prilikom izbora odeće daje vam mogućnost da vas neko vidi kroz svoju prizmu. Izmešaju se energije i onda je uvek veoma zanimljivo šta sve, pored samog modnog komada, možeš da otkriješ.
Da, vizuelno iskustvo drugačije sebe u ogledalu može nam dati potvrdu da se zaista menjamo i razvijamo u pravcu u kojem želimo.
A u stvari, sve si to ti, samo ti možda treba drugačiji ugao ili podrška da pogledaš sebe na drugačiji način.
Znaš onaj momenat kad kupiš nešto što ti je veoma posebno i onda taj odevni predmet vežeš za događaj koji ti je važan? Kad god mlada kod mene kupi venčanicu, i kada dođe trenutak da je ispratim, čak i kad mi dan nije sjajan, trudim se da izvučem iz sebe svu pozitivnu energiju, da je zapljusnem rečima “nek ti je sa srećom”, jer znam koliko joj je to važno. Kompletan svoj odnos prema poslu posmatram kao koncept. Ali opet, da radim bilo šta drugo, radila bih na isti način, jer ako onome što radim ne dam dublje značenje, ako nema međuljudske razmene, onda nema ni smisla.
Koju poruku bi volela da pošalješ čitateljkama BeautyDesk-a?
Kad sam jednom prilikom pitala svoju tetku (u pitanju je književnica Dubravka Ugrešić – prim. red) da mi da savet, to je bilo: Budi uvek svoja. Šta god da se dešava, nemoj se udaljavati od osećaja koji te vodi ka tome. To je ono što mi odzvanja u mislima kad god se preispitujem i zato bih to volela da prenesem i dugima.
Jedna od misija Beauty Desk-a je da ukažemo na to da lepota ima mnogo različitih lica. Šta je, zapravo, za tebe lepota?
Za mene, lepota je istina, sposobnost transformacije zahvaljujući iskrenosti prema sebi. Ona dolazi negovanjem dodira s našim najfinijim unutrašnjim ovojima i vrednostima.
Bojanine kolekcije potražite na sajtu bojanaugresic.com.
Fotografije: Rale Radović
