Ako ste u potrazi za proizvodom za zaštitu od sunca koji sadrži efikasne i bezbedne sastojke za vas i/ili za čitavu porodicu (uključujući i mališane), možda ste više puta naišli na ovaj termin. Ali šta znači ne-nano ili (eng.) non-nano?
Ovaj tekst deo je serijala #SPFpriručnik.
Objavljen je 1. maja 2024. godine, a ponovo ažuriran 18. avgusta 2025. godine.
Ova odrednica obično se nalazi na pakovanjima tzv. mineralnih krema za sunčanje, koje kao filtere sadrže cink oksid ili titanijum dioksid. U pitanju su mineralni blokatori sunčevih zraka, a mogu doći u formi sitnijih (nano) ili krupnijih (ne-nano) čestica.
Ali, hajde da ipak krenemo od samog početka: Zbog čega su uopšte u sastav naše kozmetike počele da se dodaju supstance u formi nanočestica ?
Šta su nanočestice?
Kao što sam naziv kaže, u pitanju su izuzetno male čestice neke supstance. U slučaju proizvoda za zaštitu od sunca, pod nanočesticama smatraju se one sitnije od 100 nanometara. Da bismo vam to slikovito dočarali, nanometar je 1.000 puta manji od prečnika jedne vlasi kose.
U kontekstu zaštite od sunčevog zračenja govorimo o nanočesticama cink oksida i titanijum dioksida, najčešćih filtera u mineralnim kremama za sunčanje. Dakle, ta jedinjenja se razlažu na ultrasitne čestice pre nego što se dodaju u proizvode za negu.
Nanočestice su se prvi put pojavile u mineralnim kremama za sunčanje još 1980-ih, ali nisu bile u široj upotrebi sve do 1990-ih. Danas se podrazumeva da mineralne kreme za sunčanje sa cink oksidom i/ili titanijum dioksidom sadrže čestice nano veličine. Izuzetak je ako na pakovanju drugačije naznačeno, tj. ako stoji oznaka non-nano ili ne-nano.
Bez vidljivog traga
Zbog čega se nanočestice uopšte koriste u mineralnim proizvodima za sunčanje? Kad kažemo mineralne kreme, verujemo da je većini prva asocijacija beli trag na koži koji je teško razmazati – a upravo je on povod za dodavanje nanočestica u sastav ovih proizvoda.
Da bi nam sve bilo jasnije, neophodno je da razumemo na koji način deluju fliteri u mineralnim kremama za sunčanje. Mineralne kreme nakon nanošenja ostaju na površini kože. Ne upijaju se, kao što je to slučaj pri upotrebi hemijskih sredstava za zaštitu od sunca, a štite nas tako što odbijaju sunčevo zračenje. (Više o mineralnim i hemijskim kremama za sunčanje pročitajte ovde.)
Kada biramo mineralnu kremu za sunčanje, imamo dve mogućnosti: sa nanočesticama ili bez, a razlika je uglavnom na prvi pogled primetna na koži.
U svom redovnom obliku, koji nije nano veličine, cink oksid i titanijum dioksid ostavljaju vidljiv, neprozirni beli film preko kože. Ali, kada se ovi mineralni filteri razlože na nanočestice, krema se mnogo lakše utrljava u kožu i ne ostavlja beli trag. Ultrasitne nanočestice čine kremu za sunčanje manje vidljivom, a jednako efikasnom što se tiče zaštite.
Koje su potencijalne opasnosti nanočestica
S druge strane, ukoliko su čestice isuviše sitne, one mogu prodreti u kožu i završiti u krvotoku. Osim toga, drugi minus: ako planirate da uživate u danu na plaži, nanočestice takođe mogu negativno uticati na morske ekosisteme.
Relevantnih istraživanja o eventualnim opasnostima koje nanočestice mogu imati po našu kožu, zdravlje i životnu sredinu još uvek nema dovoljno. Ali, u međuvremenu, dok ne stignu definitivni rezultati naučnih studija, zašto ne bismo, makar u određenim situacijama, preferirali ne-nano proizvode? Ne-nano čestice su prevelike da bi ih naša koža apsorbovala, što ih čini bezbednim za nas, ali i za osetljivu kožu naših mališana.
I još jedan detalj: Ukoliko koristite mineralne proizvode za zaštitu od sunca sa nanočesticama – neka oni NE BUDU u formi spreja sa raspršivačem, jer su istraživanja pokazala da mineralni filteri (posebno titanijum dioksid) mogu biti opasni u nano formi ukoliko se udišu.
Zaključak
Još jednom ćemo ponoviti: najvažnije je KORISTITI ZAŠTITU od štetnog sunčevog zračenja, bilo da se opredelite za hemijsku ili mineralnu (nano ili ne-nano).
Na primer, možda ćete se, kada krenete u kancelariju, opredeliti za hemijski filer u vašoj omiljenoj kremi za lice (jer ne masti kožu i ne ostavlja beli trag). Ali, na plaži, kada zaštitnu kremu nanosite u velikoj količini preko kompletne kože tela, možda ćete ipak izabrati ne-nano mineralni filter, koji ne prodire u kožu.
Uostalom, s obzirom na to da svaka opcija kada su proizvodi za sunčanje u pitanju ima svoje prednosti i mane (na primer, za mnoge hemijske filtere sumnja se da su hormonski ometači tj. endokrini disruptori), možda nije loša ideja da u različitim situacijama koristimo kreme različitog tipa. Naravno, izbor je na vama, ali važno je da raspolažete svim činjenicama, a upravo je to misija platforme BeautyDesk.rs.
Pregled mineralnih krema za sunčanje pronaći ćete ovde.
Izvori: What Are Nanoparticles in Sunscreen; Titanium Dioxide Nanoparticles: a Risk for Human Health?; Characterizing Titanium Dioxide and Zinc Oxide Nanoparticles in Sunscreen Spray; Long-term exposure to commercially available sunscreens containing nanoparticles of TiO2 and ZnO revealed no biological impact in a hairless mouse model
