U periodu od 31. avgusta do 12. septembra, u Maloj galeriji ULUPUDS-a u Beogradu, možete pogledati prvu samostalnu izložbu čija je autorka modna dizajnerka Luna Bognar. Šta nas očekuje? Ispod prenosimo reči same autorke.
Koncept se izrodio iz velikog bola i suza, probijao kroz inspiracije stakla, keramičkih pločica i, prvenstveno, vode. Nasta(ja)lo je ženstveno otelotvorenje ruže. Bunt i nežnost.
Ideja je bila preneti emotivnu liniju koja dolazi nakon povređenosti, a pre izlečenja. Zbog toga se provlači motiv ruže u vidu dezena, intervencija zihernadlama, kao i crtanih tetovaža. Metaforično – poput cveta, ona se brani. Primesama panka, odvažnošću i stavom. Takođe, uprkos patnji, odlučno odbija da izgubi svoju ranjivost i lepotu.
Tuga je neminovna životna pojava. Likovni rukopis je preslika autentičnosti, a mini kolekcija u broju tri je prenošenje istog broja faza kroz koje ova emocija vodi. Tek prepuštanje, duboko zaranjanje i nošenost vodom daju svežinu i isplivavanje u novi vazduh. Svetlo.
Projekat čine tri modela unikatne odeće, modne skice, crteži, kao i modne fotografije.
Glavni akcenti su na korsetima.
- Prvi model je najsenzibilniji. Bež bluza dugih, elegantnih, otvorenih rukava sa intervencijama crteža vodopada od zihernadli, suknja tri – četvrtine dužine sa presijavanjem plavih na narandžaste tonove. Geometrizovani korset u duhu izgleda popločanih fontana. Predstavlja eleganciju i osetljivost. Suzdržanost i stegnutu ekspresiju skrivenu distancom.
- Dalje dubine – drugi model, čine korset sa dezenom ružinog cveta izvrnut na naličje – pankerski pristup vidljive unutrašnjosti obrade štepova. Dugačka maslinastozelena suknja od plastificiranog materijala, vodenog izgleda. Slamanje, bes, kulminacija osećaja. Glavna figura – nosilac izložbene priče. Ljutnja, trnje. Na navlaci za lutku rađen je dezen zihernadlama, bušenje materijala – kao trnjem odbranjena biljka.
- Treći model – izranjanje. U boji, najsvetliji kostim. Nebeskoplava haljina kratkih rukava spojena sa trava–zelenom suknjom, takođe zihernadlama u obliku ružolikog crteža, kao i korset belog skulpturalnog izgleda sa ogrlicom. Znači svežinu, lakoću, pobedu i osnaženost. Rasterećenost.
Kroz koncept izložbe dajem naraciju jednog kruga tuge, njegov početak, pad, ponor, obavijenost dostojanstvenošću u nošenju sa svim težinama, prolazak kroz srž bola, izlaz i očuvanost onoga što je najvrednije. Izmenjeno, ali ne uništeno, već obogaćeno, nadograđeno i osnaženo.
Projekat je rađen u konsultacijama sa mentorkom Dodom Komad.
Fotografije su snimane na poslednjem spratu hotela Jugoslavija, u saradnji sa modelom Deom Đakovac, fotografom Veljkom Lalovićem, kao i asistentom fotografa, Aleksandrom Anđelkovićem.“
