Kada čujete reč mikrodoziranje, šta vam prvo padne na pamet? Ako je to primena leka, ili – u poslednjih nekoliko godina – korišćenje kanabisa u medicinske svrhe, onda ima smisla. Danas se isti pristup, uz isti termin, primenjuje i u nezi kože!
Kada je nega kože u pitanju, mikrodoziranjem aktivnih materija moguće je ostvariti maksimalne rezultate, kao što su hidratacija i poboljšanje izgleda kože, ali bez nuspojava – isušivanja, crvenila i iritacija – koje su posledica primene velikih koncentracija određenih aktivnih materija. U nastavku saznajte kako zapravo funkcioniše ovaj princip nege i na koji način se on pravilno primenjuje.
MIKRODOZIRANJE POD LUPOM
Kome je namenjeno?
Prvenstveno, osobama sa izrazito osetljivom kožom. Ako ste ikada probali da koristite retinol na koži, a ishod je bilo crvenilo i perutanje, onda svakako treba da razmislite o mikrodoziranju. Eksperti savetuju da sve osobe, koje su – nakon primene nekog novog aktivnog sastojka – osetile peckanje i „gorući“ efekat na koži, treba da usvoje princip mikrodoziranja. (Krucijalni izuzetak od ovog pravila: osobe kod kojih se javlja prava alergijska reakcija, kao što su svrab, otoci ili koprivnjača, ne treba da koriste materije koje uzrokuju pomenute reakcije – alergene – u bilo kojoj dozi.) Nadalje, ovaj metod može da odgovara i osobama sa zrelijom kožom, koja je po pravilu suvlja i delikatnija. Mikrodoziranje je zapravo dobar način da se uspustite u nešto novo kada je o nezi reč, a da pritom ne dovedete sebe u rizik od negativnih reakcija. Osim toga, manje je često najbolji način da budete sigurni, te da pronađete pravu meru za sebe.
Koje kozmetičke preparate je poželjno koristiti u mikorodozama?
Eksperti preporučuju mikrodoziranje kod medikamentoznih kozmetičkih preparata (izdaju se na recept). No, čak i kada su u pitanju formule za široku primenu (u slobodnoj prodaji), minimalno doziranje može da bude od koristi. U kozmetičkim preparatima za negu, koji su u slobodnoj prodaji na tržištu, neki sastojci mogu da budu rizični u punim dozama, dok u onim manjim i češće primenjivanim mogu lakše da se tolerišu – nuspojave su redukovane, a koristi su očuvane. To bi trebalo da isprobate sa bilo kojim sastojkom koji izaziva promene u barijeri kože, kao što je ubrzavanje procesa obnavljanja ćelija ili eksfolijacija. Na primer, retinoidi, vitamin C i hidroksilne kiseline (alfa i beta) podjednako su dobri kandidati.
Kod uvođenja pomenutih sastojaka u režim nege, obično postoji injicijalni period brzog uvećanja doza, što neke osobe ne mogu da tolerišu. Zbog toga je mikrodoziranje dobra alternativa. Kod svega što ima potencijal da izazove iritacije kože, kao i druge nuspojave, poželjan je princip mikrodiziranja. S druge strane, kod sastojaka poput hijaluronske kiseline i ceramida, koji zapravo doprinose jačanju zaštitne barijere kože, ne postoji realna potreba za mikrodozama. Ni SPF ne treba mikrodozirati.
Na koji način možete da mikrodizirate preparate iz svoje redovne rutine nege?
Pre svega, ako ste u prošlosti loše reagovali na određene materije, ili niste sigurni da li je ovaj novi trend u nezi koži baš za vas, obavezno se konsultujte sa dermatologom. Potom, potražite preparate sa nižim koncentracijama aktivnih materija. Ove informacije najčešće se nalaze na pakovanjima. Ukoliko vam ipak ne polazi za rukom da pronađete odgovarajuću formulaciju, onda je najsigurnije da koristite manju količinu preparata. Dakle, umesto standardno preporučene količine (zrno graška), svedite je na mnogo manju količinu (glava čiode).
Foto: Eva Bronzini, Chill jJane via Pexels
