Menstruacija je prirodno stanje najvećeg broja žena na našoj planeti. Siromaštvo, stigma i ekološki otpad nisu. I ne treba da budu. Upravo su to zaključci nedavno održanog panela pod nazivom Ciklus, koji nas je podstakao da se zamislimo nad sledećim pitanjem: kakav ekološki trag ostavlja nešto tako prirodno kao što je menstruacija? Drugim rečima – koliki je stvarni ekološki uticaj menstruacije kada se posmatra globalno?
Ekološki uticaj menstruacije: „kontinent otpada“ koji stvaramo svakog meseca
Prema podacima Svetske zdravstvene organizacije, koje koriste UN-ove populacione procene, svetska populacija do polovine 2026. iznosi 8,3 milijardi ljudi. Procenat žena u populaciji je 49,7%.
Ukoliko više od 4,1 milijardi žena i devojčica tokom života, u proseku, upotrebi oko 10.000 jednokratnih, menstrualnih uložaka, dolazimo do zastrašujuće brojke od preko 41 bilion proizvoda, koji završavaju kao otpad.
“To je kontinent otpada koji stvaramo svakog meseca. Posledice ovog traga žena snosi planeta, neprimetno, generacijama. Zbog ovih brojki razgovor o mesečnom ciklusu žena danas mora biti otvoren, racionalan i usmeren ka rešenjima„, istakla je Jelena Blagojević, osnivačica kompanije Loona – pionira i lidera u proizvodnji menstrualnog veša u našoj zemlji.
Menstrualni veš kao održivo rešenje: manje otpada, više sigurnosti
“Jedno od održivih, dugoročno isplativih i ekološki odgovornijih rešenja, koje se decenijama već primenjuje u svetu, jeste menstrualni veš. Takav izbor značajno smanjuje količinu otpada.”
“Mesečni ciklus žena nije samo ekološko i društveno pitanje, a menstrualni veš nije luksuz. On je racionalan odgovor na globalni problem koji istovremeno dotiče zdravlje, ekonomiju, socijalnu pravdu i ekologiju”, dodala je Jelena Blagojević.
Upravo zbog toga se sve češće govori o tome kako ekološki uticaj menstruacije možemo da umanjimo kroz izbor rešenja koja stvaraju manje otpada, ali i ženama pružaju veću sigurnost i komfor.
Menstrualno siromaštvo: higijenski proizvodi kao ozbiljan finansijski teret
Menstrualni proizvodi su nužnost, ali njihova cena za mnoge žene predstavlja ozbiljan finansijski teret. Menstrualno siromaštvo danas podrazumeva nemogućnost pristupa adekvatnim, bezbednim i dostojanstvenim proizvodima za higijenu.
Primera radi, tokom reproduktivnog perioda svaka žena u Republici Srbiji potroši za menstrualne uloške preko 180.000 dinara.
Menstrualno siromaštvo utiče na zdravlje, obrazovanje, radnu produktivnost i samopouzdanje miliona žena širom sveta. U tom kontekstu, razgovor o ciklusu prevazilazi temu intime i postaje tema dostojanstva i ravnopravnosti.
Psihološka uznemirenost tokom obilnih i nepredviđenih krvarenja
“Nepravilna, obilnija ili iznenadna krvarenja snažno utiču na psihološko stanje žene i odnos prema sopstvenom telu. Istraživanja pokazuju da perimenopauzalne žene, koje se intenzivno suočavaju sa nepredvidivim krvarenjima, imaju povećan rizik od anksioznosti i depresivnih simptoma, upravo zbog stalnog osećaja neizvesnosti i gubitka kontrole,” izjavila je u okviru panela Stanislava Vidović, psihološkinja i terapeutkinja.
“Mnoge žene počinju da se ograničavaju u svakodnevnom životu – manje putuju, ređe izlaze i izbegavaju nove situacije. Ne zato što to ne žele, već zato što se ne osećaju bezbedno.”
“U psihološkom smislu, perimenopauza često dotiče i identitet žene. Telo, koje je decenijama bilo predvidljivo, postaje izvor nesigurnosti, što utiče na samopouzdanje, slobodu kretanja i kvalitet života.”
“Zato je važno da o ciklusu u svim njegovim fazama govorimo otvoreno, kao o biološkoj, psihološkoj i društvenoj tranziciji. Razgovor o menstrualnom ciklusu je pitanje dostojanstva, sigurnosti i mentalnog zdravlja žena”, zaključuje psihološkinja.
Jednokratni ulošci i plastika: posledice koje traju decenijama
Istovremeno, većina jednokratnih menstrualnih proizvoda sadrži plastiku i materijale koji se razgrađuju i do nekoliko desetina godina.
Samim time utiču na naše zdravlje, te je mesečni ciklus žene i zdravstvena tema na koju se osvrnula doktorka Tamara Maslovarić. Kao specijalizantkinja pedijatrije u Univerzitetskoj dečjoj klinici u Tirševoj, prisutnima na Loona panelu, između ostalog, pojasnila je koliko je bitan ispravan proces uvođenja devojčica u ovaj osetljiv period života.
“Vreme je da menstruacija, kao najprirodniji proces, prestane da bude tabu i postane deo ozbiljnih javnih razgovora. Ono što proživljava polovina čovečanstva, apsolutno se tiče svih nas.“
Kako razgovarati s devojčicama o menstruaciji
“Devojčicama treba pomoći da u ovaj, prirodni životni period uđu jake i mentalno spremne.”
“Sigurno je da im jednostavna i zdrava rešenja, poput menstrualnog veša, omogućavaju dostojanstvo, komfor i potrebnu sigurnost.”
“Ciklus traje danima, a posledice tabua i naših izbora mogu da ostave decenijski trag na naše zdravlje”, naglasila je doktorka Maslovarić.
Upravo ovakvi razgovori i edukacija pomažu da se promeni odnos prema menstruaciji, ali i da se ozbiljno sagleda ekološki uticaj menstruacije i posledice otpada koji nastaje zbog jednokratnih proizvoda.
Promena navika: održiviji odnos prema planeti i sopstvenom telu
Promena u navikama doprinosi održivijem odnosu prema planeti i sopstvenom telu. Panel pod nazivom Ciklus održan je u krugu žena koje žele da utiču na rešenje ovog, globalnog problema.
Ispod donosimo više informacija o učesnicama panela.
Učesnice panela
STANISLAVA VIDOVIĆ – psihološkinja, terapeutkinja i holistička savetnica
Stanislava Vidović je psihološkinja, terapeutkinja i koučkinja sa više od 25 godina iskustva u radu sa osobama koje žele jasniji pravac, samopouzdanje i karijeru u skladu sa sobom. Vodi programe transformacije karijere žena i pomaže klijentkinjama da prepoznaju svoje snage, postave zdrave granice i donesu odluke koje im vraćaju energiju i fokus. Njena praksa spaja psihoterapijske pristupe, savremene coaching metode i duboko razumevanje izazova koje, pre svega kod žena 35+, nose u profesionalnom životu. Holistička je savetnica za žene u peri, meno i postmenopauzi. Dve decenije je provela na rukovodećim pozicijama u međunarodnim institucijama (GIZ), što njenom radu daje dodatnu širinu, profesionalnu perspektivu i kredibilitet.
DR TAMARA STEVIĆ – MASLOVARIĆ – lekarka opšte medicine i specijalizantkinja pedijatrije u Tiršovoj
Pored navedenog, Tamara je majka troje dece, od toga dve devojčice. Tamara Stević-Maslovarić je lekarka i specijalizantkinja pedijatrije, sa preko 13 godina iskustva rada u zdravstvu, strastveni roditelj i osnivačica podkasta Pedijatrija u fokusu. Duboko je posvećena temama roditeljstva, dečjeg zdravlja i porodične nege. Kroz svoje iskustvo i želju da podeli dragocene savete i informacije sa zajednicom, Pedijatrija u fokusu” istakla se kao podkast od autoriteta u oblasti pedijatrije, koji za sagovornike uvek ima kolege – lekare i ostale stručnjake u oblastima koje obrađuju. Podkast nudi širok spektar tema, od izazova roditelja sa novorođenim bebama, prenatalnog i natalnog perioda do disajnih problema kod dece, ishrane, alergija, prevencije i mnogo više. Svaka epizoda pruža korisne informacije, savete stručnjaka i lična iskustva, stvarajući platformu za razmenu znanja i iskrene, stručne podrške.
JELENA BLAGOJEVIĆ – osnivačica kompanije Loona, rođena u Srbiji, živi i radi u Francuskoj
Brend Loona je nastao iz ličnog iskustva i potrebe da se rešenje, koje utiče na žensko zdravlje, ali i zdravlje svih stanovnika naše planete, učini dostupnijim svima, a razgovor o mesečnom ciklusu postane otvoreniji. Njena priča počinje 2017. godine, nakon što se susrela sa jednom studijom u Francuskoj, koja je otvorila pitanje bezbednosti klasičnih higijenskih proizvoda, a nastavila se ličnim iskustvom korišćenja menstrualnog donjeg veša i trenutkom kada je njena sestričina ušla u svet menstruacije. Tada postaje jasno da u tom trenutku u Srbiji ne postoji kvalitetno i pristupačno rešenje. Tako nastaje Loona, sa jasnom misijom da menstrualni donji veš ne treba da bude luksuz, već dostupna, zdrava i sigurna alternativa za žene svih uzrasta i životnih situacija. Danas Loona razvija modele za tinejdžerke, žene i devojke koje se bave sportom, idu u školu, na fakultete, plivaju. Nudi i rešenja za žene sa obilnim ciklusima i posebnim potrebama, a sve sa ciljem očuvanja dostojanstva, udobnosti i zdravlja, uz smanjenje otpada kao prirodan bonus.
Tekst: PR Fotografije: Katarina Drajić
