Ulazak u perimenopauzu svaka od nas doživi drugačije. Pa kako onda da znamo da li su – ono što osećamo – simptomi perimenopauze? Odgovor na ovo pitanje potražili smo od dr sci. med. Aleksandre Novakov Mikić, supspecijalistkinje perinatologije.
Sama reč perimenopauza znači „oko menopauze“ i odnosi se na period tokom kojeg žensko telo doživljava prirodni prelaz u menopauzu, označavajući kraj reproduktivnih godina.
Žene doživljavaju perimenopauzu u različitim godinama. “Prvi simptomi perimenopauze su veoma individualni. Mogu da se jave od ranih pa sve do kasnih četrdesetih”, rekla nam je dr Novakov Mikić. Iako neke žene primećuju promene već od sredine svojih 30-ih, “to je ipak vrlo retko”, naglašava dr Aleksandra. “Mnogo češće se prvi simptomi osećaju sredinom četrdesetih godina.”
Tokom perimenopauze, nivo estrogena – glavnog ženskog hormona – u našem telu raste i pada neravnomerno. “Najčešći prvi simptom perimenopauze je neregularan ciklus”, objasnila je dr Aleksandra. Ciklus se može produžiti ili skratiti. Možda ćete imati menstrualna krvarenja u kojima jajnici ne oslobađaju jajnu ćeliju (ne ovuliraju). Takođe možete osetiti simptome kao što su talasi vrućine, problemi sa spavanjem i suvoća vagine.
Kada prođe 12 uzastopnih meseci bez menstruacije, zvanično ulazimo u menopauzu i period perimenopauze je završen.
Simptomi perimenopauze
Tokom tranzicije ka menopauzi, mogu se desiti neke suptilne – i neke ne tako suptilne promene u vašem organizmu. Možda ćete doživeti:
Neredovne menstruacije. Kako ovulacija postaje sve nepredvidljivija, period između menstruacija može biti duži ili kraći, krvarenje može biti vrlo slabo ili pak veoma jako, a u nekim mesecima ciklus može potpuno izostati. „Ali, i ako se desi da neka menstruacija izostane ili da dođe ranije, to ipak ne mora da znači da ste u perimenopauzi“, napominje dr Novakov Mikić.
Talasi vrućine i problemi sa spavanjem. Takozvani valunzi uobičajeni su tokom perimenopauze. Njihov intenzitet, dužina i učestalost variraju. Problemi sa spavanjem često su posledica valunga ili noćnog znojenja, ali ponekad san čak i bez njih postaje nepredvidiv.
Promene raspoloženja. Promene raspoloženja, razdražljivost i povišen rizik od depresije takođe se mogu desiti tokom perimenopauze. Sem hormonskih uzroka, i teškoće sa spavanjem i hroničan umor kao posledica nesanice mogu delovati na raspoloženje.
Suvoća vagine i urinarna inkontinencija. Kada se nivoi estrogena smanje, vaginalna tkiva mogu izgubiti lubrikaciju i elastičnost, čineći odnos bolnim. Nizak nivo estrogena takođe može nas učiniti ranjivijim na urinarne ili vaginalne infekcije. Gubitak tonusa tkiva može doprineti urinarnoj inkontinenciji.
Smanjenje plodnosti. Kako ovulacija postaje nepravilna, sposobnost začeća se smanjuje. Međutim, sve dok imate menstruaciju, trudnoća je i dalje moguća. Ako želite da izbegnete trudnoću, koristite kontracepciju sve dok menstruacija ne izostane punih 12 meseci.
Pad libida. Tokom perimenopauze, seksualno uzbuđenje i želja mogu se promeniti. Ali, to nije pravilo. Mnoge žene koje su imale zadovoljavajuću seksualnu intimnost pre perimenopauze, imale su pozitivna iskustva tokom perimenopauze i dalje.
Gubitak gustine kostiju. S opadanjem nivoa estrogena, gustina kostiju se gubi, čime se povećava rizik od osteoporoze — bolesti koja dovodi do krhkosti i lomljivosti kostiju.
Promena nivoa holesterola. Pad nivoa estrogena može dovesti do nepovoljnih promena u nivou holesterola u krvi, uključujući povećanje holesterola lipoproteina niske gustine (LDL) – „lošeg“ holesterola — što doprinosi povećanom riziku od srčanih oboljenja. U isto vreme, holesterol lipoproteina visoke gustine (HDL) – „dobar“ holesterol – kod mnogih žena opada s godinama, što takođe povećava rizik od srčanih oboljenja.
Kada posetiti lekara
Neke žene traže medicinsku pomoć zbog simptoma perimenopauze. Ali druge ili tolerišu promene ili kod njih simptomi jednostavno nisu toliko jaki da bi im bila potrebna medicinska nega. Pošto simptomi mogu biti suptilni i pojavljuju se postepeno, možda u početku nećete shvatiti da svi imaju isti uzrok – hormonske fluktuacije tokom menopauze.
Ako imate simptome koji ometaju kvalitet vašeg života, kao što su talasi vrućine, promene raspoloženja ili promene u seksualnim funkcijama koje vas brinu, posetite svog lekara. “Svaka specifična tegoba koja se može javiti u menopauzi može imati svoje rešenje”, naglašava dr Novakov Mikić. “Kod suvoće vagine možemo davati vaginalete sa hijaluronom, lokalnu ili sistemsku hormonsku terapiju. Lasersku terapiju možemo uraditi i kod suvoće vagine i kod spuštanja prednjeg dela vagine – cistocele i kod nevoljnog oticanja urina. Pad libida je takođe moguće tretirati hormonima, a učestale urinarne infekcije izbegavanjem šećera i unošenjem dovoljno tečnosti.”
I još jedno veoma važno podsećanje: “Nikako ne smemo zaboraviti redovne sistematske preglede, a posebno su važni redovni ultrazvučni pregledi dojke i mamografija, kao i ginekološki pregled. Ako postoje tegobe, posebno pojava vaginalnog krvarenja nakon menopauze, potrebno je ODMAH se javiti lekaru. U godišnji pregled treba uvrstiti i analizu lipidnog statusa, stanje štitne žlezde i kontrolu nivoa šećera u krvi. I za kraj – uživajte u ovom periodu života, konačno imate vremena za sebe i svoje želje i potrebe, a sve tegobe možemo rešiti”, naglašava dr Aleksandra.
Izvori: Perimenopause, mayoclinic.org; Perimenopauza – kako je prepoznati i kako se nositi s njom, poliklinikanovakov.com; Dr Aleksandra Novakov: Najčešća pitanja o (peri)menopauzi, poliklinikanovakov.com
Uvodna fotografija: Cottonbro Studio via Pexels. Portret dr Novakov Mikić: Željko Ubiparip
