Menstrualno siromaštvo kao tema zaslužuje da se o njoj, u javnom diskursu, češće govori i piše nego što se to trenutno čini. Cene menstrualnih proizvoda, koji se u našoj zemlji oporezuju po opštoj stopi PDV-a (sa 20%), najviše pogađaju tzv. osetljive grupe, ali direktno utiču na život svake žene u periodu od puberteta do menopauze. Zato, donosimo izbor korisnih linkova koji nam mogu pomoći da steknemo potpuniju sliku o tome šta je menstrualno siromaštvo, zbog čega se menstrualni proizvodi oporezuju sa 20% – što ih za mnoge čini vrtoglavo skupim, i kakve inicijative u našoj zemlji postoje da se to promeni.
Članak je ažuriran 6. oktobra 2023.
#1 Šta je menstrualno siromaštvo?
Pod terminom menstrualno siromaštvo podrazumeva se otežan ili onemogućen pristup higijenskim proizvodima, poput uložaka, tampona, čašica, donjeg veša i lekova za ublažavanje bolova, kao i osnovnim higijenskim uslovima, kao što je prostor za održavanje menstrualne higijene, pristup toploj vodi i sapunu.
- Osnovna definicija može se pročitati na Wikipediji – doduše ne postoji na srpskoj verziji slobodne enciklopedije, ali pronaći ćete je na hrvatskoj.
#2 Kakva je situacija u regionu, kada je menstrulano siromaštvo u pitanju?
Za našu zemlju, nažalost, za sada ne postoji opsežnije istraživanje o menstrualnom siromaštvu, ali možemo se poslužiti onim koje je u susednoj Hrvatskoj sprovelo Udruženje za ljudska prava i građansku participaciju PaRiter.
Ono je pokazalo da 11,9% – od preko 6.000 ispitanih žena – nema dovoljno menstrualnih potrepština da bi mogle da ih zamene kad god žele i kad je potrebno, a isti procenat žena ne može sebi da ih priušti. Osim toga, čak 36,4% ispitanica je navelo da im se događa da moraju kupovati manje kvalitetne menstrualne potrepštine, zbog njihove cene.
- Kompletne rezultate istraživanja potražite ovde.
#3 Kako inflacija u Srbiji uvećava menstrualno siromaštvo?
Maloprodajne cene proizvoda za ličnu negu i higijenu u Srbiji, povećane su za 18 odsto u poslednjih godinu dana, pokazuju podaci Republičkog zavoda za statistiku. Cene higijenskih proizvoda za žene skočile su još više – preko 30 odsto, prema istraživanju Gender Knowledge Hub-a, pa tako ulošci, kao najčešće korišćeni menstrualni proizvodi u Srbiji, koštaju od 1,7 do 6 evra, u zavisnosti od pakovanja i vrste. Raste li menstrualno siromaštvo u Srbiji i kako pomoći ženama kojima su ovi neophodni proizvodi luksuz?
- Jedno od rešenja ponudila je aktivistkinja Milica Iličić, koja je postavila kolica sa menstrualnim proizvodima u Ustanovi kulture Parobrod.
- Još jedan primer dobre prakse daju devojke iz Ženske inicijative Filozofskog fakulteta u Novom Sadu, koje su uspele da obezbede besplatne higijenske uloške studentkinjama tog fakulteta.
- Detalje o uticaju inflacije na menstrualno siromaštvo pogledajte u istraživačkom videu Radio Slobodne Evrope.
- Najveći korak napred predstavlja inicijativa povrenice za zaštitu ravnopravnosti Brankice Janković, koju je ona u avgustu ove godine podnela ministarstvu finansija – da se razmotri ukidanje PDV-a na sanitarne proizvode koji se koriste za menstrualnu higijenu. Pogledajte njeno gostovanje u podkastu Tampon zona.
#4 Zašto je PDV na menstrualne proizvode u našoj zemlji viši nego na hotelski smeštaj?
Kada je porez u pitanju, menstrualni proizvodi se oporezuju po opštoj stopi, koja u našoj zemlji iznosi 20 posto. S druge strane, porez na hotelski smeštaj iznosi 10 posto.
Prosta računica pokazuje da je ženama, ukoliko koriste najjeftinije uloške, godišnje za to potrebno oko 6.300 dinara. Istovremeno, prema Republičkom zavodu za statistiku, žene su u Srbiji plaćene 8,8 odsto manje nego muškarci.
Nelogičnosti? I te kako. Srećom, ipak postoje osobe i udruženja koja rade na tome da se taj problem reši.
- Takva je organizacija Gender Knowledge Hub, o čijim aktivnostima možete pročitati više u ovom članku, kao i u ovom intervjuu.
#5 Šta svako od nas može učiniti da se smanji PDV na proizvode za menstrualnu higijenu?
Kako ističu aktivistkinje Gender Knowledge Hub-a, “najveća pomoć je deljenje informacija o menstrualnom siromaštvu, kako u onlajn, tako i u realnom prostoru”.
- One, takođe, prikupljaju podatke o dostupnosti menstrualnih proizvoda mladima – anketa namenjena srednjoškolkama nalazi se ovde.
- Takođe, u toku je potpisivanje peticije za smanjenje PDV-a na proizvode za menstrualnu higijenu koje organizuje inicijativa Kreni – promeni.
Bonus pitanje: Postoji li i ekološki aspekt menstrualnog siromaštva?
I te kako! Menstrualno siromaštvo direktno je povezano sa ekološkim pitanjem. Žena tokom života potroši više od 10.000 uložaka, a potrebno im je i do 800 godina da se razgrade. Ali, ekološki prihvatljivi ulošci i tamponi skuplji su u odnosu na one standardne. Nije potrebno posebno istraživanje da se zaključi da veliki procent žena nije u prilici da podržava ekološki bolju opciju, ma koliko bi to želele da čine.
- Zanimljiv video članak na tu temu pogledajte ovde.
Foto: Polina Zimmerman via Pexels
