Više od 150 godina poznato je da postoji struktura neposredno povezana sa jajnikom. Vremenom je gotovo nestala iz udžbenika anatomije jer je uglavnom smatrano da nema značajnu funkciju. Novo istraživanje, međutim, pokazuje da bi rete ovarii mogla da bude mnogo zanimljivija nego što smo mislili.
Možda mislite da smo do sada detaljno upoznali svaki deo ljudskog tela, a naročito osnovnu anatomiju organa poput jajnika. Ipak, jedna mala struktura ženskog reproduktivnog sistema pokazuje koliko toga još ne znamo.
Zove se rete ovarii i nije novo anatomsko otkriće. Prvi put je opisana još u 19. veku, a može se pronaći i na prikazima jajnika u starijim izdanjima čuvenog anatomskog udžbenika Gray’s Anatomy. Ipak, vremenom je praktično nestala iz savremenih udžbenika i često se smatrala ostatkom embrionalnog razvoja bez značajnije funkcije u odraslom organizmu.
Sada joj naučnici ponovo posvećuju pažnju.
Studija istraživača sa Duke University Medical Center, objavljena 2025. godine u naučnom časopisu eLife, pokazala je da je rete ovarii znatno složenija struktura nego što se ranije pretpostavljalo. Istraživanje je sprovedeno na miševima, pa njegove rezultate za sada ne možemo direktno preneti na ljudsku biologiju. Ipak, ono otvara mogućnost da ova struktura ima ulogu u funkcionisanju samog jajnika.
Šta je rete ovarii?
Najjednostavnije rečeno, rete ovarii je mrežasta epitelna struktura direktno povezana sa jajnikom. Sam naziv potiče od latinske reči rete, odnosno „mreža“.
Postoji i njen mnogo poznatiji muški pandan – rete testis, struktura čija je uloga u transportu spermatozoida dobro poznata.
Sa rete ovarii priča je drugačija. Iako je opisana još u 19. veku i zabeležena kod brojnih sisara, uključujući ljude, istraživanja nikada nisu dala jasan odgovor na pitanje čemu zapravo služi.
Zašto je toliko dugo bila zanemarena?
Jedan od razloga je vrlo praktičan: ranija istraživanja uglavnom su se oslanjala na posmatranje tankih preseka tkiva.
Zamislite da pokušavate da razumete čitavu mrežu cevčica gledajući samo niz njenih veoma tankih poprečnih preseka. Teško je zaključiti šta je sa čim povezano i kuda nešto može da prolazi.
Savremene metode omogućile su istraživačima da posmatraju čitav jajnik i okolna tkiva u tri dimenzije. Upravo je to omogućilo mnogo jasniju sliku rete ovarii i pokazalo da njeni delovi čine povezanu strukturu.
Šta su naučnici otkrili?
Ovde priča postaje posebno zanimljiva.
Istraživači su pokazali da se sadržaj iz šupljeg dela rete ovarii kreće prema jajniku.
Analizom sadržaja pronašli su i proteine koje ćelije ove strukture luče, a neki od njih mogli bi da budu važni za funkciju jajnika. Ćelije rete ovarii nalaze se i u neposrednoj blizini krvnih sudova i makrofaga, ćelija imunskog sistema, dok do same strukture dopiru i nervna vlakna.
Sve to navelo je autore istraživanja da postave veoma zanimljivu hipotezu: rete ovarii možda nije beskorisni ostatak razvoja, već struktura koja prima signale iz svog okruženja i na neki način učestvuje u regulisanju funkcije jajnika.
Autori zbog toga predlažu da se rete ovarii dalje istražuje kao funkcionalni deo ženskog reproduktivnog sistema.
Da li to znači da je pronađen novi organ?
Rete ovarii nije „novi organ“ koji do sada niko nije primetio. Naučnicima je poznata duže od jednog veka. Ono što je novo jeste tehnologija koja nam omogućava da je posmatramo drugačije – i pitanje da li smo možda prerano zaključili da je nevažna.
Buduća istraživanja trebalo bi da otkriju kako rete ovarii reaguje na hormone, ishranu, aktivnost imunskog sistema i druge signale u organizmu.
Njeno ponovno otkrivanje, međutim, predstavlja fascinantan podsetnik da čak i kada je reč o ljudskoj anatomiji još postoje osnovna pitanja na koja nemamo odgovore.
Izvori: Rediscovering the rete ovarii, a secreting auxiliary structure to the ovary; Ovarian Biology: Revisiting the rete ovarii
Fotografija: KaboomPics
