Rečnik mirisnih sastojaka: Ovo su najčešće komponente parfema…

BEAUTY DESK vodič za lakše snalaženje u svetu parfema

Jeste li ste se ikada zapitali koji se sastojci nalaze u vašem omiljenom parfemu, zbog kojih ga obožavate i uvek mu se iznova vraćate? Sasvim je OK ako vaš odgovor glasi: „Zapravo, nisam“, ili „Nemam nikakvu predstavu o tome“. Naš rečnik pomoći će vam da savladate „mirisno“ gradivo!

A

Agrumen

Ovaj aldehid sa karakterističnim zelenim, mošusnim mirisom predstavlja parfemski sastojak koji se koristi kao baza mnogih parfema, a poseduje blagu zelenu aromu.

Aldehid

Organske materije, koje se nalaze u sastavu mnogih prirodnih materijala, mogu veštački da se sintetizuju. Takva je i grupa alifatičnih ili aromatičnih aldehida koja se koristi u kreiranju parfemskog klasika, kao što je Chanel No. 5. Ove komponente daju parfemu iskričavost, gotovo šampanjsku penušavost i osvežavajući ton. Primena aldehida u sastavu parfema postala je popularna tokom 20. godina prošlog veka, nakon lansiranja Chanela No. 5, čime je označen početak primene sintetičkih materija u mirisima.

Amber

Ulje amber drveta sa Baltika emituje težak, pun, puderast i topao mirisni ton. (Inače, ovo drvo poznato je još i pod nazivima likvidambar, američki stiraks…). Amber je topao, puderast i sladak miris.

Predstavlja kombinaciju sintetičkih i prirodnih sastojaka, kao što su vanila, pačuli, labdanum, stiraks i benzoin, dok parfemima daje senzualnost i prefinjenost.

Ambergris

Ambergris se već vekovima koristi u kreiranju parfema. To je jedan od malobrojnih sastojaka životinjskog porekla, koji je zapravo izlučevina određene vrste kitova. Ambergris razvija prijatnu aromu nakon dužeg vemena izlaganja dejstvu prirodnih elemenata iz mora. Kada je svež, mrke je boje i ne baš ugodnog mirisa. Nakon određenog vremena u slanoj morskoj vodi, postaje sivkaste boje, zbog čega se i naziva ambergris, ili sivi amber. Konačno, sakuplja se sa morske obale i koristi u parfemima kao fiksator. Blage je arome koja se dugo zadržava na koži. Zbog činjenice da se retko pronalazi, visoke cene, kao i zbog ograničene upotrebe sastojaka životinjskog porekla u kozmetičkoj i parfemskoj industriji, često se koriste sintetičke alternative ovom sastojku koje variraju u mirisnim notama. Neke od njih mirišu gotovo kao i original, a druge poput čistog veša osušenog na suncu, ili drveta koje je dugo ispirala morska voda.

AmberXtreme

AmberXtreme je neprikosnoveni sastojak za sve kreatore parfema. Svojim intenzivnim drvenastim i amber notama naglašava svaku mirisnu kombinaciju.

Ambrete

Ovo ulje, koje se dobija iz semenki ambrete, a koje potiču od hibiskusa, ima blag mošusni miris, zbog čega se često koristi kao alternativa za pravi mošus. Semenke ambrete – zbog svog suptilnog animalnog karaktera, kao i toplih podtonova, koji karakterišu mleko od jezgrastog voća – jedan su od omiljenih sastojaka mnogih parfimera. Njihova aroma odražava senzualnost prirodnog mošusa.

Amiris

Beli cvetovi žbunaste biljke ili drveta amiris, koja uspeva na Haitiju i u Južnoj Americi, koriste se kao jeftinija zamena za sandalovinu.

B

Benzoin

Bnezoin je balsamička smola koja se dobija iz kore stiraks drveta. Mlečne je konzistencije i slatkastog mirisa, poput vanile sa malo karamele. Savršen je sastojak za mešanje sa pačulijem i začinima. Njegov pun i raskošan miris omogućava kreiranje velikog broja različitih kombinacija u parfemima.

Bergamot

U pitanju je ulje oštre, kiselkaste arome koje se dobija iz (nejestive) bergamot pomorandže, a koja primarno uspeva u Italiji. Bergamot je mirisno voće koje raste na manjem četinarskom drvetu pod latinskim nazivom Citrus Bergamia. Miris koji pruža je cvetni (pomorandža), oštriji, slatko-kiselkast, osvežavajući i aromatičan. Bergamot se dobro kombinuje sa drugim aromatičnim notama, zbog čega je veoma popularan sastojak mnogih parfema.

C

Cibetke

U pitanju je mošusna sekrecija iz žlezda, koje se nalaze u bazi repa afričke cibetke (životinja iz tropskih krajeva, koja se naziva i afrička mačka). Ova materija u čistom obliku ima jak i neprijatan miris, ali se obično dodaje u parfemsku mešavinu u malim količinama – radi postizanja dubine i topline.

Citron

Kora ovog voća, koje spada u kategoriju citrusa i nalik je krupnijem limunu sa debelom i grubom korom, koristi se za kreiranje citrusnih aroma. U parfemskoj industriji upotrebljava se ulje ekstrahovano iz kore limuna u cilju dobijanja prepoznatljivog reskog i osvežavajućeg parfema, koji je ujedno i veoma lagan. Citron gornjim notama parfema obezbeđuje energiju sunčevih zraka i savršeno se stapa sa aromama drugih citrusa, voća, cveća i drveta.

Đ

Đurđevak

Đurđevak je jedan od tri cvetna sastojka koji se najčešće koriste u kreiranju parfema. Za razliku od mirisa jasmina i ruže, koji se obično sintetički proizvode, đurđevak spada u divlje biljne vrste koje nisko rastu ispod drveća, ili drugog rastinja. Njegov prirodan miris – osvežavajući, nalik ruži i blago mošusan – ne zadržava se dugo u parfemima i najčešće se oseća u njegovim gornjim notama.

F

Frangipani (plumerija)

Frangipani je mirisno tropsko cveće, poznato i kao “havajski cvet/jasmin”.

G

Galbanum

Galbanum je gumasta smola, koja emituje zelenkast, biljni miris, i jedan je od retkih zelenih mirisnih tonova koji se dobijaju iz prirode. Ulje galbanuma daje prefinjenost parfemu, zahvaljujući kombinaciji zemljanih, cvetnih (nalik zumbulu) i gorkih tonova (nalik lincuru). Mnogi tvorci parfema veruju da će se ovaj sastojak, zbog prefinjenog mirisa, uskoro ponovo vratiti na scenu.

Gvajak drvo

U pitanju je nisko drvo iz Južne Amerike koje se smatra najtvrđim poznatim drvećem (čak ga nazivaju “gvozdeno” drvo). Karakteriše ga drvenasto-kožni miris sa primesama nalik katranu, a daje misteriozan i mističan ton svakom parfemu. Eterično ulje dobija se u procesu hidrodestilacije komadića drveta.

H

Hedion

Ova aromatična materija, koja razvija nežne tonove jasmina, prvi put je veštački sintetizovana krajem 50. godina prošlog veka. Miris hediona je delikatan, elegantan, osvežavajući i cvetni, te – kao takav – podseća na miris jasmina, ali uz citrusnu svežinu. Prvi put je upotrebljen 1966. godine, u kreiranju klasika kuće Christian Dior – Eau Sauvage.

Heliotrop

Cvetovi iz porodice Heliotropium su jakog, slatkastog mirisa, nalik vanili, sa mirisnim podtonovima badema. Zbog prepoznatljive arome, ova zeljasta biljka često se naziva i vanilin žbun, a njeni cvetovi su bele, plave i purpurne boje. Budući da nije moguće dobiti esencijalno ulje iz biljke, proizvođači parfema su laboratorijksi stvorili miris sa drugačijim sastojcima.

I

Indol

Ovo hemijsko jedinjenje, koje pri niskim koncentracijama ima cvetni miris (dok pri onim visokim razvija fekalni!), veoma je zastupljen sastojak parfema. Obično se koristi radi postizanja intrigantnog i zavodljivog efekta parfema. Indol pruža animalnu notu, koja budi primalna čula.

Iso E Super

Ovaj hemijski miris karakterišu suptilne drvenaste i amber note koje stvaraju baršunasti osećaj/doživljaj. Često ulaze u sastavu parfema radi naglašavanja punoće mirisa.

J

Jasmin

Beli cvetovi jasmina u širokoj su primeni u industriji parfema i važe za jedan od najskupljih mirisnih sastojaka. Mirisne note jasmina veoma su moćne, zbog zeleno-voćne arome, s prefinjenom dozom slatkoće. Iako se radi o jednom od najstarijih sastojaka mirisa, jasmin je i dalje ekstremno popularan u industriji parfema.

Jasmin Sambak

Jasmin Sambak, ili arabijski jasmin, izuzetno je cenjen sastojaka parfema. Prefinjen je, ženstven, seksepilan, a zeleni mirisni tonovi daju mu modernu notu. Arabijski jasmin obogaćuje kombinacije cvetnih aroma, pruža im punoću i prirodnost, zbog čega je gotovo neizostavan sastojak cvetnih parfema.

K

Kalon

U pitanju je aromatična hemijska materija, 100% veštački sintetizovana, koja parfemima daje prepoznatljivi “morski dah”. Ovaj sastojak, nastao u laboratoriji 60. godina prošlog veka, kreira mirisne note čistog, slanog morskog vazduha i prilično podseća na svež miris lubenice. Stvaranje ove materije pokrenulo je čitavu liniju morskih mirisa u industriji parfema.

Kastoreum

Ova sekrecija životinjskog porekla (dabar) koristi se u sastavu nekih parfema radi kreiranja mirisa kože, a najćešće se veštački sintetiše.

Kašmeran

Ovaj sintetički aldehid, zbog svojih višestrukih mirisnih nota (začinske, mošusne, cvetne i note ambera), koristi se kako bi probudio miris, ili “osećaj” pravog kašmira. Izaziva jedinstven, drvenasti, mošusni i efekat suvog minerala, koji parfemu obezbeđuje originalni karakter.

Kumarin

Kumarin miriše kao vanila i obično se dobija iz tonka pasulja (zrna), ali se takođe može izdvojiti iz lavande, slatke trave i drugih biljaka. Po formi, nalik je kristalu. Snežnobele je boje, a ulazi u sastav velikog broja parfema. Njegov mirisni profil zaista je višeslojan, a uključuje slatko-osvežavajuće note slame u kombinaciji sa mirisom duvana, kao i meke, kremaste mirisne nijanse. Sjajan primer oplemenjujućeg efekta kumarina jeste parfem Tom Ford Fougere D’Argent.

L

Labdanum

Labdanum se dobija iz smole grančica mediteranske grmaste biljke koja je karakteristična za jug Francuske, Španiju i Severenu Afriku. Kompleksnost ovog materijala, kao i raznolikost primene u zavisnosti od načina tretiranja biljke, jeste ono zbog čega je labdanum veoma cenjen sastojak u industriji parfema. Njegova mirisna paleta obuhvata veliki broj različitih mirisnih nota: drvenastu, kožnu, animalnu, toplu, mednu, voćnu, kao i note dima, dok generalno parfemu obezbeđuje toplinu.

M

Mahovina hrasta

Dobija se iz lišajeva koji se razvijaju na stablu hrasta. Cenjena je zbog izražene arome, koja je na početku teška, orijentalna, a potom – kada se biljka osuši – blaža, elegantnija i poprima zemljane tonove koji podsećaju na koru drveta, plažu i šumu. Zahvaljujući novom trendu chypre (francuski naziv za Kipar) mirisa, sa izraženim cistrusnim i četinarskim notama, kao i bazom u kojoj je mahovina, ovaj sastojak doživljava renesansu u industriji parfema.

Mimoza

Žuta poput sunca na zalasku, mimoza je prvi cvet koji, nakon zime, otvara sezonu proleća na jugu Francuske. Zbog zelene, cvetne, slatkaste i puderaste arome, ona zokružuje lepotu svakog parfema u čijem je sastavu.

Monoi

Latice gardenije (tiara) obrađuju se u procesu maceracije (potapanje materija u određenu tečnost) u kokosovom ulju, nakon čega se dobija materija pod nazivom monoi. Dakle, monoi se pravi maceracijom cvetova tiare (Tahićanski frangipani) u kokosovom ulju sve do trenutka kada ulje u potpunosti ne apsorbuje predivan miris cveća.

Mošus

Mošus je aromatična bazna nota koja je rezultat kombinacije prirodnih i sintetičkih izvora. Mošusne note mogu da se okarakterišu kao zavodljive, suptilne i puderaste. Inače, mošusni miris ostaje i kada sve ostale mirinse note parfema ispare. Prirodni mošus dobija se iz žlezdane sekrecije mošusnog jelena, što ga svrstava u najskuplje sastojke parfema. Međutim, ova materija danas se retko koristi u prirodnoj formi – zbog opstanka mošusnog jelena, zbog čega tehnolozi – još od 19. veka – usavršavaju sintetičke alterantive. Inače, mošus daje dubinu i teksturu parfemu. Budući da je dugotrajnog karaktera, obično je to mirisna nota koja se zadržava na koži nakon što sve ostale arome nestanu.

Muskatna žalfija

Miris ulja ove biljke kreće se u rasponu od slatkog do gorko-slatkog, sa nijansama ambera, slame i duvana. Muskatna žalfija odiše čistoćom, raznolikošću i uniseks kvalitetom. Postoje dve vrste ekstrakta muskatne žalfije: jedan je ulje, koje je nešto aromatičnije, dok čista esencija poseduje note ambroksana, suvih listova biljke i kreira prirodan efekat mirisne livade.

N

Narcis

Beli cvetovi ove biljke u širokoj su primeni u francuskoj industriji parfema. Njegov biljni miris, nalik slami, obezbeđuje senzualnost mošusa u parfemima.

Neroli

Neroli je citrusno ulje koje se dobija destilacijom cvetova slatke i gorke pomorandže. Inače, italijanski naziv za neroli je “zagara”. Dizajneri parfema vole ovaj sastojak jer ih „vraća na plažu“. I koriste ga kad god  požele da osete dah leta.

O

Opopanaks

Ova biljka uspeva na Srednjem Istoku, u Severnoj Africi i na Mediteranu. Poznata je i kao slatka smirna. Njena smola razvija miris sličan balsamu ili lavandi.

Oris

Ekstrakt irisa (perunike) razvija cvetnu, drvenastu i jake aromu. Parfimeri ga preferiraju zbog puderastih odlika, nalik pirinču u prahu, drvenastih i nota kože, sa naglašenim cvetnim karakterom. Oris je apsolutno svevremenski sastojak i zastupljen je u svim periodima parfemske industrije – zbog izraženo prefinjenog tona. Istovremeno je prepoznatljiv i drugačiji.

Osmantus

Cvetovi ovog zimzelenog grma, koje primarno uspeva u Kini, veoma su cenjeni zbog delikatne voćne arome kajsije. Osmantus je unikatan u svetu parfema zbog istovremeno voćnih i mirisnih nota životnjskog porekla, u kojima dominiraju medni i tonovi kajsije, zbog kojih kreira poseban baršunast osećaj.

Oud

Oud ili agar drvo je vekovima veoma cenjeno u azijskoj, severnoafričkoj i arapskoj kulturi. U proteklih dvadeset godina, oud je postao fenomen u zapadnjačkoj industriji parfema. Inače, esencijalno ulje ouda proizvodi se preradom akvilarija drveća koje uglavnom uspeva u šumama Jugoistočne Azije. Kada drveće napadne određena vrsta plesni, u centralnom delu stabla počinje da se stvara crna smola. Ova vrlo aromatična materija visoko je cenjena, a kilogram središnjeg dela stabla može da dostigne cenu od 100.000 dolara. Zbog visoke cene i malih količina, prirodno ulje ouda ređe se koristi u industriji parfema i generalno se čuva za one luksuzne. Naravno, proizvođači mogu da “simuliraju” miris ouda primenom drugih vrsta drvenastih i amber sastojaka, ali ništa od toga ne može da se poredi sa kompleksnošću prirodnog oud ulja visokog kvaliteta, koje emituje predivne mirisne tonove suvog drveta, ambera, pa čak i kože.

Ozon

Moderan, sintetički miris stvoren je sa ciljem da podraži miris vazduha nakon provale oblaka. Ozon se godinama koristi u kreiranju parfema, ali je njegova primena doživela ekspanziju nakon lansiranja L’eau D’Issey, 1992. godine.

P

Pačuli

Ovo žbunasto bilje, koje potiče iz Malezije i Indije, odiše mošusno-slatkastom i začinskom aromom i najčešće se koristi kao bazna nota u parfemima. Eksperti za parfeme kažu da je pačuli magičan sastojak koji, čak i u najmanjoj koncentraciji, može da dominira u parfemu. Takođe, u zavisnosti od količine, on ima sposobnost da menja karakter parfema – od cvetnog, preko amber do citrusnog.

Provansalska ruža

Ovaj prirodni sastojak dobija se destilacijom posebne vrste vrtne ruže (centifolium) koja se uzgaja u oblasti francuskog grada Grasa. Radi se o izuzetno bogatom, toplom i senzualnom mirisu, sa daškom mirisa meda. Provansalska ruža (takođe se naziva i majska ruža) izaziva snažan efekat u parfemu, čak i u malim količinama. Sastojak je mnogih klasika, kao što su Chanel No. 5 i Jean Patou Joy, no pronalazi svoje mesto i u modernim luksuznim parfemima. Inače, polja sa ovom vrstom ruže u blizini grada Grasa su limitirana, što znači da se sakuplja u malim količinama, zbog čega joj je i cena visoka.

Pupoljak crne ribizle

Voćna aroma ovog dela biljke zadužena je za osvežavajuće note u površinskom/gornjem sloju parfema. Sjajan je podsetnik na visokocenjeni francuski koktel Kir Royale, koji se služi u posebno svečanim prilikama, a koji čine mešavina šampanjca i likera od crne ribizle.

R

Ruža

Jedna od osnovnih cvetnih nota u parfemima, ruža je ujedno i među najskupljim sastojcima. Ona je, baš kao i njen miris, univerzalno prepoznatljiva i iznova i iznova može da se tumači na bezbroj naačina. Poseduje jedinstven pečat koji svakom parfemu, u čijem se sastavu nađe, daje originalnost. Naprosto, njeno prisustvo ne može da se lažira.

S

Sandalovina

Ulje indijskog sandalovog drveta jedan je od najstarijih poznatih sastojaka parfema i najčešće se koristi za bazne note. Sandalovina je fantastično drvo sa kremastim, mlečnim, gotovo puterastim mirisom i ima jačinu daleko snažnijih stabala. Parfemima daje posebnu „dušu“, uz senzualne tonove preplanule kože.

Smirna (miro, izmirna)

U pitanju je gumasta smola koju stvara žbunasta biljka sa Arabijskog poluostrva i iz Istočne Afrike. Smirna obezbeđuje trajnost i eleganciju muškim i ženskim parfemima. Pored toga, i drvenaste tonove, kao i note slatkog korena i ambera.

T

Tamjan

Gumasta, aromatična smola drveća koje uspeva u Saudijskoj Arabiji i Istočnoj Africi, takođe je poznata pod nazivom olibanum i jedna je od materija sa najdužom primenom u istoriji parfema. Ovo, rastom malo drveće (Boswellia genus), luči smolu gumaste konzistencije koja se stvrdnjava u kapljicama. Aroma tamjana postepeno se razvija u slatke drvenaste note u kombinaciji sa začinskim i citrusnim tonovima. Kreatori parfema vole ih zbog dubine mirisa, doze oporosta i dugog zadržavanja na koži, što daje poseban pečat drvenastim i parfemima sa amberom.

Tonka pasulj (zrno)

Tonka pasulj, koji uspeva primarno u Brazilu, miriše na vanilu, ali sa izraženim mirisnim notama cimeta, karanfilića i badema. Ponekad se koristi kao zamena za vanilu, ali je u mnogim savremenim parfemima popularan i kao zaseban sastojak.

Tuberoza

Tuberoza je biljka sa vrlo mirisnim belim cvetovima koji podsećaju na ljiljane. U astečkom jeziku, ovaj cvet naziva se „cvet sastavljen od malih kostiju“. Ne postoji nijedna kuća u Meksiku u kojoj nije postavljena vaza sa tuberozom, čiji miris ispunjava celo okruženje, kao da sutra ne postoji.

V

Vanila

Premda se radi o mirisu koji svi prepoznaju i vole, malo ljudi zapravo zna da on potiče od mahune sa semenkama orhideje. Ove semenke potom sazrevaju, a nakon toga se iz njih ekstrahuje rastvor (sa vodom, alkoholom ili uljem), ili esencija, i dodaju se u parfeme – radi kreiranja karakterističnih kremastih i slatkastih mirisnih nota. Sintetički izvori molekula vanilina omogućili su da prepoznatljiv miris uđe u širu primenu u industriji parfema.

Vetiver

U pitanju je vrsta trave sa snažnim, fibroznim korenom, koja se koristi za destilaciju ulja, a miriše na vlažnu zemlju sa drvenstim, dimnim i podtonovima kože. Kao veoma važan sastojak parfema, vetiver je dokaz da ponovna upotreba istog materijala može da rezultira još boljim proizvodima. Zahvaljujući drvenastim tonovima i dašku onih dimnih, vetiver pruža kompleksnost i karakter parfemima.

Y

Ylang Ylang

Ulje ove azijske zimzelene biljke sa mirisnim cvetovima koristi se u kreiranju luksuznih parfema. Ylang Ylang ima voćne površinske note, poput sočne kruške, dok mu je telo elegantnog cvetnog karaktera, zahvaljujući čemu obezbeđuje senzualnost – kako muškim, tako i ženskim parfemima.   

  

PROČITAJTE I… Rečnik kozmetičkih sastojaka: Šta koji beauty pojam znači?

Foto: Irina Demyanovskikh via Pexels

Povezani članci

parfem
Parfemi

Gde sve i kako treba naneti parfem da biste osigurali njegovu postojanost?

retro mirisne note
Parfemi

Parfemski trendovi 2024: Retro mirisne note koje ponovo volimo

mirisom
Parfemi

Između mirisa i emocija postoji posebna veza. Evo o čemu je zapravo reč…

Razlika između parfemske i taoletne vode
Parfemi

Razlika između parfemske i toaletne vode: Kratak vodič o koncentraciji mirisnih kompozicija

sniženje parfema
Parfemi

Bili smo u Lilly Drogerijama i izdvojili naše mirisne favorite!

future society perfume
Parfemi

Treba li nam prajmer za parfem i može li on učiniti da miris traje i do 24 h?