U svojoj knjizi dr Saundra Dalton-Smith otkriva da nam je – da bismo istinski “napunili baterije”, neophodno 7 vrsta odmora. Proverite kakav odmor je vama najpotrebniji u ovom trenutku.
Činjenica: sve veći broj nas stalno se oseća umorno. Zato nas ne čudi popularnost metode “7 vrsta odmora”, koju je razvila američka lekarka dr Saundra Dalton-Smith i detaljno je opisala u knjizi Sacred Rest: Recover Your Life, Renew Your Energy, Restore Your Sanity (Sveti odmor: Oporavite život, obnovite energiju, povratite razum). U njoj govori o različitim uzrocima iscrpljenosti, podvlačeći činjenicu da je našem organizmu energija neophodna ne samo za fizičku aktivnost, već i za razmišljanje, osećanja, kreativnost i komunikaciju s drugima. Zbog toga, da bismo u potpunosti “napunili baterije” našem organizmu je potrebno 7 vrsta odmora: fizički, mentalni, čulni, kreativni, emocionalni, društveni i duhovni. Tek kada smo odmorni na svakom od pomenutih nivoa, možemo ublažiti hronični umor i prevenirati burnout. Evo šta je potrebno da znate o svakoj od 7 vrsta odmora.
1. Fizički odmor
Ovaj tip odmora sastoji se iz dve komponente: aktivne i pasivne. Pod pasivnim odmorom podrazumeva se spavanje, koje nam je apsolutno neophodno za funkcionisanje organizma, i meditacija. Međutim, često gubimo iz vida da fizički odmor uključuje i lagane aktivnosti poput joge, šetnje, istezanja, masaže, pravilnog držanja… Znak da vam nedostaje aktivan fizički odmor su bolovi u telu, poput grčeva u nogama i stopalima, njihovog oticanja, bolova u leđima i sl.
2. Mentalni odmor
Prvi simptom da vam nedostaje mentalni odmor je nesanica – većini dobro poznat osećaj kada noću ležite u krevetu, a kroz glavu vam prolazi “milion misli” koje nikako ne možete da smirite, a sna nema ni na pomolu. Drugi primer je ako, recimo, uđete u prodavnicu da kupite tri artikla, ali nikako ne možete da se setite po šta ste u stvari došli. To ukazuje da imate poteškoće s koncentracijom i pamćenjem, a sve su češći primeri da se to dešava već u tridesetim godinama života, usled prevelikog mentalnog opterećenja.
3. Društveni odmor
Ova vrsta odmora posebno je potrebna porodičnim ljudima, onima koji brinu za decu, starije roditelje ili druge bliske osobe, kao i onima koji rade u velikim kolektivima i zavise od saradnje s drugima. Za komunikaciju s ljudima oko sebe, koliko god ih voleli, potrebna nam je tzv. društvena energija. Bilo da su u pitanju naša deca, saradnici ili klijenti – onima koji nas okružuju i koji su na nas upućeni potrebne su od nas određene akcije, koje crpu našu društvenu energiju, a ona nije neograničena. Primetićemo da nas pritiska društveni umor onda kada se zateknemo da razmišljamo: „Hoću li ikada imati sekundu mira, trenutak samo za sebe?“ Ako se osećamo kao da svi od nas samo uzimaju, a niko nam ne daje, definitivno se radi o društvenom umoru. Zapitajte se da li provodite vreme i sa ljudima kojima od vas ništa nije potrebno, već samo uživate u međusobnoj komunikaciji. Takva vrsta odnosa donosi nam društveni odmor. Da nas ne razumete pogrešno: i naša deca, partner i, generalno, porodica, mogu činiti važan sastavni deo našeg društvenog odmora, ali neophodno je da dopustite da i oni učine nešto za vas, umesto da neprestano samo vi ugađate njima.
4. Duhovni odmor
Potreba za duhovnim odmorom varira u zavisnosti od naših uverenja i onoga čime se bavimo. U samoj njenoj srži je želja da naš rad doprinese nečemu važnom, opštem dobru, onome od čega će šira zajednica imati koristi. Od duhovnog umora često pate osobe koje na posao odlaze isključivo zbog plate, smatrajući da ono što rade nije bitno, niti da to ikome istinski koristi. Oni često razmišljaju u stilu: “Svejedno je hoću li posao uraditi najbolje što mogu ili ću ga samo otaljati. Bilo da svoj posao uradim ili ne uradim, suštinski nema nikakve razlike.” Ako nam se čini da naš rad nema smisla, veća je verovatnoća da ćemo doživeti burnout. Pronađite način da radite nešto u šta duboko verujete da ima smisla. To može biti bilo šta korisno za sredinu u kojoj živimo i ljude koji nas okružuju, bitno je da osećamo da dajemo svoj doprinos.
5. Čulni odmor
Bez obzira na to da li smo svesni ili nesvesni svega onoga što primaju naša čula – naše telo i naše podsvesno “ja” i te kako reaguju. Čulni overload može izazvati telefon koji neprestano zvoni, jarko svetlo računara i telefona, deca koja se igraju dok pokušavate da radite od kuće, učestale notifikacije na mobilnom telefonu, neprekidni niz videa u Reel ili TikTok feedu. Svi ti senzorni inputi tokom vremena mogu izazvati sindrom čulnog preopterećenja. Prva reakcija na čulno preopterećenje najčešće je iritabilnost, uznemirenost, bes, netrpeljivost. Osobama koje osećaju čulni umor na početku dana može se činiti da su odlično i da im uopšte ne bude jasno zbog čega su uveče toliko uznemireni ili razdražljivi.
6. Emocionalni odmor
Ovaj tip odmora najlakše doživljavamo onda kada možemo da budemo autentični i verni sebi u načinu na koji pokazujemo osećanja. Mnogi od nas ne pokazuju svoje prave emocije. Na primer, ukoliko ste, kao deo menadžmenta, prinuđeni da otpustite neke od zaposlenih, možda ne želite da pokažete prava osećanja da ne biste izazvali uznemirenost kod ostatka tima. Slično, lekari pred pacijentima često prikrivaju osećanja. Simptom emocionalnog umora je osećaj da uvek morate da držite svoje emocije pod kontrolom i da nikada nemate slobodu da ih iskreno izrazite.
7. Kreativni odmor
Ovaj tip odmora doživljavamo kada dozvolimo sebi da cenimo lepotu u bilo kom obliku. Bilo da je u pitanju prirodna lepota mora, planina i šuma ili lepota umetničkih dela – književnosti, filma, muzike, plesa… Način na koji možete da prepoznate da vam je hitno potreban kreativni odmor jeste onda kada vam postane teško da budete inovativni. Kreativnost je više od umetnosti; to je bilo koja vrsta inovacije.
Kako početi
Većini nas potrebno je svih sedam vrsta odmora. Ipak, najvažnije je da odredite oblast u kojoj vam je odmor najpotrebniji i da krenete upravo od nje. I još nešto: nije neophodno da uzmete tromesečno odsustvo s posla da biste se oporavili. To mogu biti i male stvari, koje možete činiti za sebe svakodnevno da biste se osećali bolje. Važno je da im date prioritet.
Foto: Instagram / hannaschonberg
