5 knjiga koje su obeležile 2023. godinu – po izboru Tatjane Kožul

Kraj godine polako se bliži, a to znači da je idealno vreme za „podvlačenje crte“. Ali i za pravljenje novih čitalačkih planova. To me je inspirisalo da Tatjanu Kožul – koja stoji iza bloga i Instagram profila Tatjanin svet knjiga, zamolim da nam otkrije knjige koje su obeležile 2023. godinu – iz njenog ugla, s namerom da sastavim TBR listu za kraj ove, i početak sledeće godine…

Ako i vi pripadate grupi onih koji uživaju u kvalitetnoj knjizi, a inspiraciju za sledeći naslov često dobijete na društvenim mrežama, vrlo je verovatno da ste već nailazili na Instagram profil Tatjanin svet knjiga. Kada nekoga na društvenim mrežama pratite duže vreme, kao što ja pratim Tatjanu, često vam se čini da tu osobu dobro poznajete. Ali, koliko zapravo znate o njoj? Shvatila sam da bi, uz listu knjiga koje su obeležile Tatjaninu čitalačku godinu, bilo zanimljivo da saznamo i nešto više o njoj i njenim čitalačkim navikama.

Intervju s bookstagramerkom: Tatjana Kožul i Tatjanin svet knjiga

Kada si pokrenula svoj čitalački blog i svoj profil na Instagramu i sa kojom motivacijom?

Instagram i Facebook profili nastali su u isto vreme kada i blog Tatjanin svet knjiga, pre 5 godina. Društvene mreže sam doživela kao odlične kanale koji će pratiti blog, a onda su oni počeli da vode sopstveni život.

Blog je nastao sa željom da širim ljubav prema knjigama i čitanju, da inspirišem ljude da počnu da čitaju ili da čitaju više, kako bi bili bolji sebi i drugima.

Da li je blog tvoj posao ili hobi? Da li je i tvoja profesija povezana sa knjigama?

Blog je nastao iz hobija, ali kako je rastao, tako su se otvarale razne mogućnosti za honorarne poslove. Budući da sam profesor srpskog jezika, ulogu nekoga ko podstiče ljubav prema knjigama imala sam 17 godina, koliko sam radila u školi. Od ove godine nisam u školi, ali nastavljam svoju misiju čitalačkog edukovanja.

Šta, za tebe, znači čitanje?

Čitanje je za mene meditacija, moje sigurno mesto gde pronalazim mir, mesto gde učim, razvijam se i rastem. Čitanje mi pruža mogućnost da putujem kroz prostor i vreme i da za učitelje imam najučenije ljude koji su hodali ili hodaju ovim svetom.

Na koji način je prisustvo na Bookstagramu uticalo na tvoj odnos prema knjigama? I, kakvi su planovi za budućnost za Tatjanin svet knjiga?

Moje prisustvo sa Tatjaninim svetom knjiga na Instagramu pokazalo mi je kolika je moć društvenih mreža i uverilo me u to da ljudi čitaju i da knjiga može biti moderno i zanimljivo predstavljena i popularizovana. Bookstagram mi je omogućio poznanstva sa autorima, urednicima izdavačkih kuća, čitaocima i to je doprinelo da još više budem zahvalna knjigama koje čitam.

U budućnosti planiram da ostanem u svetu edukacije, ali na malo drugačiji način nego u školama, i da stečeno znanje o knjigama, pisanju i čitanju uobličim u jedan lep projekat. A Tatjanin svet raste i širi se, na moju veliku radost.

Kako bi opisala sebe u tri reči?

Radoznala, topla i nestrpljiva.

A kakva si kao čitateljka: Imaš li omiljeni žanr?

Radoznalost čini da čitam različite žanrove, ali preferiram fikciju. Toplina u meni traži emotivne i inspirišuće priče, a nestrpljenje čini da čitam više knjiga istovremeno.

Koja su tvoja tri najdraža autora?

Jako volim Andrića, Murakamija i Selimovića.

Ako bi trebalo da izdvojiš „omiljenu knjigu svih vremena“, onu jednu kojoj se uvek vraćaš – koja bi to bila?

Ovo je teško pitanje jer se i “omiljena knjiga svih vremena” menja s vremenom. Prva koja mi pada na pamet jer me je nekada mnogo promenila je Sofijin svet Justejna Gordera, ali svakako nije jedina.

Čitaš li paralelno nekoliko knjiga, ili se usredsrediš na jednu?

Skoro pa uvek čitam više knjiga. Tome je zaslužna moja radoznalost, kao što sam već napomenula. Ono što je dobro jeste mogućnost da se sa lakoćom ubacim u priču među koricama, ne razmišljajući ni o čemu drugom. Zato i mogu da čitam više knjiga istovremeno, ali i da u izazovnim životnim situacijama pobegnem u svet knjiga i osećam se dobro.

Kako biraš sledeću knjigu koju ćeš čitati?

Toliko imam knjiga na policama koje želim da pročitam da, kada ne bih kupila nijednu u narednih 10 godina, imala bih materijala za čitanje. Osim toga često poslušam savete mojih dragih bukstagramera, što smatram još jednom od blagodeti Instagram sveta.

5 najboljih (barem do sada!): Knjige koje su obeležile 2023.

Sitnice koje život znače, Lorenco Marone

Topla knjiga Sitnice koje život znače Lorenca Maronea ističe važnost jednostavnih trenutaka u životu, podsećajući nas koliko nam je malo potrebno za sreću. Ova knjiga mi je pružila neverovatno zadovoljstvo čitanja, razgalila me je i usrećila pričom o sedamdesetsedmogodišnjem mrgudu, Čezaru Anuncijati. Iako sebe predstavlja mrzovoljnim i sebičnim, simpatiju prema Čezareu osećamo kroz njegove odnose s decom, komšijama, i novopridošlom komšinicom Emom. Maroneov neopterećen stil pisanja otkriva životne mudrosti kroz Čezareove životne greške, podsećajući nas da nikada nije kasno za promene. Dirnuta sam ovom predivnom knjigom. Sadrži toliko jednostavno napisanih, a snažnih životnih mudrosti. Ispisala sam sebi stranice i stranice citata kojima želim da se vratim jer me podsećaju na to koliko je život u svojoj jednostavnosti lep!

Fafarikul, Đurđica Čilić

Fafarikul je jednostavno, neupadljivo drvo visokog rasta poreklom iz Indije, koje nas odgore posmatra zaštitnički, pruža prijatan hlad i leči svojim slatkastim plodovim. Tako nas i knjiga Fafarikul Đurđice Čilić prigrli svojom toplinom i plemenitim karakterima i leči nadom i verom u dobro u ljudima. Đurđica u svojim autofiktivnim crticama saosećajno ide kroz život, promišljajući o svemu što doživljava, vidi, zapažajući i tražeći lepotu u svemu, otkriva i zaključuje o pravim životnim vrednostima, o dobrom u ljudima. Đurđičina iskrenost i neposrednost je toliko šarmantna da ne možete da je ne volite. Uživaćete u lepezi njenog lika od nezaštićene devojčice koja pred predsednikom opštine u potpunosti zaboravlja svoj tekst, nakarminisane osamnaestogodišnjakinje koja u ludilu rata sanjari o slobodi, rasejane devojke, ljubavnice, dobre prijateljice, supruge, razvedene žene, strankinje u svom gradu, do zrele, uspešne i mudre prevoditeljke, profesorke Zagrebačkog sveučilišta i žene vredne divljenja. Ne pamtim kada sam čitala nešto što me je toliko ogrejalo kao Fafarikul. Poželela sam da mi je Đurđica prijateljica i da svakodnevno budem deo njene zaljubljenosti u zaljubljenost, a onda sam shvatila da je zahvaljujući književnosti već imam, čak i ako se nikada ne sretnemo.

Proleće, Ali Smit

Proleće Ali Smit treća je knjiga sezonskog kvarteta koju sam pročitala i, sa sigurnošću mogu da kažem, ostavila mi je najsnažniji utisak! Smitova vešto prepliće lični doživljaj sa aktuelnom političkom scenom, neobičnim likovima, prirodom, godišnjim dobima i umetnošću i tako stvara ovaj slojevit i razigran roman. U Proleću pratimo dva narativna toka, isprepletana, baš kao što su svi delovi kvarteta povezani tankom, ali zlatnom niti. Namerno kažem zlatnom, jer iako nas Ali ponekad namuči dok je čitamo, kada uvežemo ono što je namerila, ostanemo zadivljeni! U fokusu priče je kritika britanskog društva koje je netolerantno prema migrantima. Iako to Ali čini suptilno, štedeći čitaoca, neminovno je frustrirajuće i izaziva ogorčenje i strašan bes. Kako zbog migranata, tako i zbog užasne eksploatacije dečijeg rada. Ono što pravi balans ovakvim emocijama u romanu definitivno je umetnost. Smitova, kao i u prethodnim delovima kvarteta, tka u priču umetnike kao što su Ketrin Mensfild, Rajner Marija Rilke, Čarli Čaplin, Betoven i njihove životne priče. Ali Smit predivno i pametno piše i tačno zna kud je naumila. Nijedna reč ili misao se tu ne nalaze slučajno. Zadivljuje širina tema koje obrađuje i to kako sa lakoćom i neprijatne teme uvezuje u ovako tople, ali duboke priče. Bol i patnja su izraženiji nego u ostalim sezonskim knjigama kvarteta kako zbog gubitka prijatelja tako i zbog gubitka čovečnosti. Uprkos tome, nada prkosno isijava sa stranica proleća.

Sveža voda za cveće, Valeri Peren

Roman Valeri Peren Sveža voda za cveće prelepa je i dirljiva priča o ljubavi, prijateljstvu, ali i o tajnama, gubitku, bolu i tuzi. Volećete lik Violete Tusen, žene koju su svi napuštali, a koja je, uprkos tome, plenila dobrotom i ljubavlju. Violeta je odrasla je bez roditelja, ljubavi, doma, selili su je iz jedne hraniteljske porodice u drugu. Napuštanje ju je pratilo od samog rođenja. Tražila je utočište gde neće biti na smetnji i gde neće uznemiravati nikoga. Bio joj je potreban mir. Mislila je da ga je pronašla kraj svog muža, Filipa. Ali i kraj njega se osećala napušteno i pre nego što se to zaista dogodilo. Nakon neispunjenog i nesrećnog života sa Filipom uz zvuke vozova za čiju su rampu bili zaduženi, našla je svoj mir i utočište kao čuvarka groblja u jednom malom gradu u Burgonji. Uživala je u tišini, u svom poslu, u održavanju grobova, svojoj bašti. Svojom toplinom i lepom rečju, znala je da uteši ožalošćene i da im ublaži bol. Divili su se njenoj saosećajnosti i poštovanju koje je ukazivala njihovim pokojnicima. Konačno je svela svoj život na manju meru bola. Nikome više nije bila na smetnji. Sve do jednog dana, kada njen mir narušava dolazak detektiva, Žilijena Sela, sa namerom da usliši poslednju želju svoje pokojne majke da počiva kraj njemu nepoznatog čoveka. Ljubavna priča Žilijenove majke otključaće mnoge tajne, ali i Violetino slomljeno srce prepuno tuge.

Leto kad je mama imala zelene oči, Tatjana Cibuleak

“Tog jutra, kad sam je mrzeo više nego ikad, mama je napunila trideset devet godina.”

Ovom uznemirujućom rečenicom započinje roman Leto kada je mama imala zelene oči Tatjane Cibuleak. I taj osećaj pratio me je duže vreme dok Aleksi pripoveda svoja sećanja na poslednje leto koje je proveo sa majkom. Majka i Aleksi su dve slomljene duše, dva bića koja su se izgubila zbog porodične tragedije, zbog nastalog rasula, zbog nedostatka ljubavi… Kada je Mika, mlađa sestra, umrla, porodica je porinula za njom. Otac ih je napustio, a majka je više mislila na mrtvu Miku, nego na živog Aleksija. Sve to je dovelo do nervnog rastrojstva dečaka koji je tonuo samo dublje u svoju psihozu hraneći se tugom, ljutnjom i besom. Celog svog života bio je dete bez ljubavi i nije krio svoj bes prema majci zbog toga. U svoja sećanja Aleksi zadire na predlog psihijatra kako bi razbio umetničku blokadu i nastavio da slika. Jer umetnost ga je promenila i spasila. Ovaj roman napisan je poetskim jezikom koji prenosi snažne emocije, ali i sirovim jezikom koji pojačava doživljaj posledica skrhane porodice. Ježila sam se i plakala dok sam čitala ovu knjigu i bila zamišljena još dugo nakon čitanja. Zamišljena zbog težine i odgovornosti roditeljstva, zbog nenamernih ili nesvesnih grešaka koje ostavljaju posledice, zbog osvešćivanja grešaka i traženja načina da se stvari isprave, objasne jer nikada nije kasno za to.

Fotografije: Tatjana Kožul

Povezani članci

amalfi terasa
Kultura

La dolce vita u srcu Beograda: Otkrivamo novo mesto na Kosančićevom vencu

duet nevene i borisa
Kultura

Preslušajte duet Nevene i Borisa: Pesma koja nas poziva da preispitamo da li dovoljno cenimo ono što imamo

Claude Monet kuća
Kultura

Za sve ljubitelje impresionizma: Kuća u kojoj je živeo Claude Monet ponovo je otvorena za javnost

carrie bradshaw ne nosi lak za nokte
Kultura

Zašto Carrie Bradshaw ne nosi lak za nokte (i tek tako, to ima smisla)

drugi broj godišnjeg magazina SELFI
Kultura

Iz štampe je izašao drugi broj godišnjeg magazina SELFI, posvećenog ženskoj umetničkoj sceni 

griselda
Kultura

Kako je izgledala transformacija Sofije Vergare u Griseldu Blanco