Ako imate običaj da krajem godine pravite planove za sledeću, predlažemo da se na vašoj TBR listi, pored novih naslova, nađu i književni klasici.
Da bismo vam olakšali izbor (jer, postoji li išta teže nego iz celokupne svetske književne riznice izdvojiti nekoliko knjiga?), zamolili smo bookstagramerku Ivanu Balnožan da nam preporuči 5 naslova.
Književni klasici po Ivaninom izboru čekaju vas u drugom delu posta, a pre toga smo sa Ivanom razgovarali o njenom Bookstagram profilu Balnožanstvenost, čitalačkim navikama i o tome čemu ju je, do sada, naučilo iskustvo vođenja Makartovog Booktube kanala.
Intervju sa bookstagramerkom: Upoznajte Ivanu Balnožan
Kada si pokrenula profil na Instagramu posvećen knjigama koje čitaš (Balnožanstvenost), i s kojom motivacijom?
Otvorila sam Bookstagram profil sredinom 2019. godine. Tada mi je bio potreban izduvni ventil i prostor u kojem ću se baviti isključivo onim što volim. Moje srećno mesto.
Da li je Bookstagram tvoj posao ili hobi? Da li je i tvoja profesija povezana sa knjigama?
Moj Bookstagram profil je moj hobi. Dešavale su se u međuvremenu neke lepe saradnje, ali, najiskrenije, ne volim da se obavezujem na bilo šta, jer želim da tempo čitanja i odabir štiva vršim isključivo ja. Iako sam završila španski jezik i hispanske književnosti, nikada nisam radila ništa u struci, a bavim se nečim sasvim trećim, tako da ni bukstagram, ni moje obrazovanje, ni moja trenutna profesija nisu međusobno povezani.
Već neko vreme vodiš i Makartov BookTube kanal. Čemu te je, do sada, naučilo to iskustvo?
BookTube je bio veliki izazov za mene, pošto ne smatram sebe preterano ekstrovertnom osobom, a i prilično sam neobavezna i spontana u komunikaciji i deljenju sadržaja uopšte na Instagramu. Ipak, ljudi iz Makarta su velika podrška. Mislim da sam stekla više samopouzdanja otkako vodim Makartov BookTube i da se bolje organizujem u sferi kreiranja sadržaja.
Šta, za tebe, znači čitanje?
Čitanje za mene znači mir, vreme koje posvećujem isključivo sebi i mogućnost da se na sat-dva isključim iz hektičnog ritma svakodnevnice.
Na koji način je prisustvo na Bookstagramu uticalo na tvoj odnos prema knjigama? I, kakvi su planovi za budućnost za Balnožanstvenost?
Oduvek sam čitala i oduvek sam kupovala knjige (ovo prvo od malena, ovo drugo se intenziviralo kada sam počela da zarađujem svoj novac), ali mi je Bookstagram proširio vidike, otkrio male izdavače koji su neverovatno kvalitetni, spisateljice i pisce za koje možda nikada ne bih čula. Takođe, mislim da mi mnogo znači to što pišem o knjigama jer mi onda tako doživljaj knjige bude jači i duže se zadrži (i uvek mogu da mu se vratim). Nemam nekih konkretnih planova za Balnožanstvenost, sem da budem tu.
Kako bi opisala sebe u tri reči?
Nestrpljiva, uporna, empatična.
A kakva si kao čitateljka: Imaš li omiljeni žanr?
To mi je uvek najteže pitanje. Volim da kažem za sebe da sam svaštočit (da, izmislila sam tu reč) jer me zaista skoro sve zanima i volim da isprobam skoro sve žanrove (najslabija sam u domenu fantastike i ljubavnih romana). Kada su knjige i čitanje u pitanju, najveća frustracija mi je što znam da nikada neću uspeti da pročitam sve što želim.
Koja su tvoja tri najdraža autora?
Nemoguće je da navedem samo tri. Ali, prvo mi padaju na pamet Dostojevski, Knausgor i Crnjanski, tako da njih i navodim.
Ako bi trebalo da izdvojiš „omiljenu knjigu svih vremena“, onu jednu kojoj se uvek vraćaš – koja bi to bila?
Takođe nemoguće. Zaista, postoji toliko knjiga koje volim iz različitih razloga (to je ona čuvena kategorija Knjiga života). Zato bih najradije izbegla odgovor ovde, ali navešću Istočno od Raja Džona Stajnbeka.
Čitaš li paralelno nekoliko knjiga ili se usredsrediš na jednu?
Ne vodim se tu nikakvim pravilom. Uglavnom se usredsredim na jednu knjigu, ali se isto tako dešava da čitam i dve paralelno. To uglavnom zavisi od moje koncentracije, tempa čitanja i ritma kojim su sami naslovi napisani.
Kako biraš sledeću knjigu koju ćeš čitati?
Ja stalno pravim neke planove i pokušavam da unesem strukturu u svoj raspored čitanja, ali to u 90% slučajeva nema nikakvog efekta. Narednu knjigu, ma šta ja isplanirala, uvek odaberem impulsivno, po raspoloženju.
Klasici koje želim da pročitam u 2024. godini
Nekoliko godina unazad sam čitala baš malo klasika. Da li je to zbog toga što sam postala mama, ili zbog toga što novi naslovi neprestano izlaze i odvlače mi pažnju – nisam sigurna, ali ove godine je to počelo lagano da se menja.
Ove godine sam pročitala Diminog Monte Krista (VAU!) i Hardijevu Tes (opet VAU!), kao i novele Dostojevskog, Kafke, Tolstoja (mali koraci). Veoma sam srećna zbog tog laganog povratka, jer je zaista jedinstven osećaj kada osetiš tu neprolaznu blistavost klasika.
Želim da u tom maniru nastavim i naredne godine, pa sam odvojila pet naslova koja želim da pročitam u 2024. godini.
1. Midlmarč, Džordž Eliot
Svi znamo da je Meri En Evans pisala pod pseudonimom Džordž Eliot i da je bila jedna od najvećih spisateljica viktorijanske ere. Ja, nažalost, još uvek nisam čitala ništa što je ona napisala i već neko vreme su mi i Vodenica na Flosi i Midlmarč na listi želja. Virdžinija Vulf je o Midlmarču rekla da je “jedan od retkih engleskih romana napisanih za odrasle”, a Eliot je poznata po psihološki razrađenim likovima i opisima provincijskog života. Midlmarč je izbor Nepodnošljivo knjiškog čitalačkog kluba koji vodim na Instagramu, a sastaćemo se krajem januara da razmenimo utiske o njemu. Veoma sam uzbuđena zbog toga i mislim da je Midlmarč odličan način da započnem godinu.
2. Gospođa Bovari, Gistav Flober
Gospođu Bovari sam čitala u gimnaziji, jer je bila deo obavezne lektire. Iskreno, smatram da tada nije bio pravi trenutak za čitanje, jer mi je većina isparila i ostao mi je neki osećaj ravne linije i dosadnjikavosti. Imajte u vidu moje tadašnje tinejdžerske godine. Zato želim da je pročitam sada, kada sam u tridesetim godinama, baš mi je šteta da je ostavim tako nedoživljenu. Takođe, mnogi veliki savremeniji pisci pozivaju se na Flobera (poslednje što sam čitala bio je Put revolucije Ričarda Jejtsa), pa mislim da je krajnje vreme da dočitam ovu knjigu.
3. Jadnici, Viktor Igo
Vigoovi Jadnici se već godinama nalaze na listi knjiga koje želim da pročitam i samo ih premeštam iz godine u godinu i to me prilično nervira. Već sam čitala Bogorodičinu crkvu u Parizu i prilično sam uživala. Kada su Jadnici u pitanju, okosnica priče mi je poznata jer sam gledala film (ne mjuzikl), sa Lijamom Nisonom u ulozi Žana Valžana. Ali, mislim da će Igoova naracija biti poseban izazov za mene. Zato će ova knjiga biti deo mog ličnog projekta takozvanog sporog čitanja koji želim da započnem u 2024. godini. Koncept je poglavlje na dan, a ova knjiga ima magičan broj poglavlja – 365.
4. U Svanovom kraju, Marsel Prust
U potrazi za izgubljenim vremenom Marsela Prusta mi je možda i najveći izazov, ne samo među naslovima sa ove liste, već među svim knjigama koje želim da pročitam. Ne umem to da objasnim do kraja, ali već neko vreme me neobično privlači, ali svesno odugovlačim jer ne znam da li sam spremna, niti kako da mu priđem. Zato želim da ove godine makar otpočnem Potragu, čitanjem prvog toma, U Svanovom kraju. Imam ogromna očekivanja, a Prusta u poslednje vreme viđam kao referencu u skoro svakoj knjizi koju čitam. Složićete se da to mora biti neki znak.
5. Don Kihot, Migel de Servantes
Pošto je hispanska književnost zauzimala ogroman deo mojih studentskih dana, podrazumeva se da sam Don Kihota čitala. Bio mu je posvećen ceo jedan semestar (ili se barem tako meni čini iz ove perspektive) i beskrajno sam zahvalna na svakom predavanju posvećenom Servantesu i njegovom Don Kihotu, jer mislim da možda sama ne bih potpuno osvestlila pravu veličinu ovog dela. A zaista je jedna prava književna gromada. Ali, ovaj roman je ipak bio deo silabusa i baš zbog toga osećam potrebu da ga doživim individualno, bez vođenja i stručne analize.
Za fotografije se zahvaljujemo Ivani Balnožan.
