Nove američke prehrambene smernice (DGA 2025–2030) preispituju šta jedemo, ali i ono što smo mislili da znamo o zdravoj ishrani. Oprez: iako su neke promene značajan korak napred, ne treba ih prihvatiti zdravo za gotovo.
Koliko ste puta poželeli da se hranite zdravije, a onda shvatili da se odgovori stručnjaka na pitanje šta je zdrava ishrana – stalno menjaju. Koliko proteina je „dovoljno“ – i iz kojih izvora? Može li dodati šećer biti deo uravnotežene ishrane? Da li su masti i dalje neprijatelj?
Upravo ta pitanja, koja već nas već godinama zbunjuju a među stručnjacima izazivaju polemike, našla su se u fokusu novih američkih prehrambenih smernica (Dietary Guidelines for Americans – DGA) za period 2025–2030. Nove smernice nude zaokret: drugačiju logiku, novu vizuelnu hijerarhiju namirnica i poruke koje su, u vrlo kratkom roku, uzburkale stručnu javnost.
Nove smernice su dosadašnje preporuke preokrenule naopačke. Bukvalno.
Šta se promenilo?
1. Rat ultraprocesuiranoj hrani
Jedna od retkih tačaka oko koje gotovo da nema rasprave jeste oštriji stav prema ultraprocesuiranoj hrani. Nove smernice pozivaju na „dramatično smanjenje“ industrijski prerađenih proizvoda i promovišu jednostavnu, ali snažnu poruku: „Jedite pravu hranu.“
Stručnjaci ovaj deo uglavnom pozdravljaju, ali uz važnu rezervu – termin „prava hrana“ ostaje nedovoljno precizno definisan, što u praksi može otvoriti prostor za različita, pa i proizvoljna tumačenja.
2. Opsesija proteinima
Jedna od najupečatljivijih novina jeste preporuka da proteini postanu centralna tačka svakog obroka. Smernice navode da bi dnevni unos trebalo da iznosi 1,2–1,6 grama proteina po kilogramu telesne mase, što je značajno više od dosadašnjih međunarodnih preporuka.
Iako autori ističu da potrebe za proteinima zavise od starosti, telesne mase i nivoa fizičke aktivnosti, deo nutricionista upozorava da većina odraslih osoba u SAD već unosi dovoljno, pa i previše proteina. Posebno se problematizuje činjenica da nova piramida favorizuje životinjske izvore proteina, uključujući crveno meso, dok se biljni proteini pominju, ali ostaju u drugom planu.
3. Povratak punomasnih mlečnih proizvoda i masti
Za razliku od prethodnih smernica koje su preporučivale niskomasne ili bezmasne mlečne proizvode, nove smernice naglasak stavljaju na punomasne verzije bez dodatog šećera, i to u čak tri porcije dnevno. Punomasno mleko, sir i jogurt, ali i namirnice poput putera, predstavljeni su kao deo „prirodne“, minimalno prerađene ishrane.
Zagovornici ovog zaokreta pozivaju se na istraživanja koja ne povezuju direktno punomasne mlečne proizvode sa povećanim rizikom od gojaznosti ili dijabetesa. Ipak, kritičari upozoravaju na očiglednu kontradikciju: iste smernice zadržavaju preporuku da najviše 10% dnevnih kalorija dolazi iz zasićenih masti – što je granica koju je, u praksi, teško ispoštovati uz veći unos mesa i punomasnih mlečnih proizvoda.
4. Strožija ograničenja za dodate šećere
Dok su prethodne smernice savetovale da dodati šećeri ne čine više od 10% dnevnog energetskog unosa, nova verzija ide korak dalje i navodi da dodati šećeri – kao ni nenutritivni zaslađivači – nisu deo zdrave ishrane. Kao orijentir, uvodi se preporuka od najviše 10 grama dodatih šećera po obroku.
Cilj je jasan, ali nutricionisti upozoravaju da ovakav model može biti teško primenljiv u svakodnevnoj praksi, s obzirom na to koliko su naši obrasci ishrane različiti. Koliko puta dnevno vi jedete? Dva, tri ili možda pet? U zavisnosti od toga, u skladu s ovim smernicama, mogli biste konzumirati dvadeset, trideset ili pedeset grama šećera.
5. Alkohol bez preciznih brojki
Po prvi put od 1980. godine, DGA ne navode konkretan dnevni limit za unos alkohola. Umesto jasnih smernica, preporuka glasi jednostavno: konzumirati manje, uz jasan apel da određene grupe, poput trudnica, alkohol u potpunosti izbegavaju.
Ovakav pristup neki stručnjaci vide kao realističniji i usklađen sa savremenim istraživanjima o rizicima i umerenog unosa alkohola, dok drugi upozoravaju da nedostatak jasnih granica ostavlja previše prostora za subjektivna tumačenja.
Šta je ostalo isto?
Uprkos vidljivim promenama, neki temelji zdrave ishrane ostaju nepromenjeni:
- voće i povrće i dalje čine osnovu svakodnevne ishrane
- preporučuje se unos 2–4 porcije integralnih žitarica dnevno
- naglasak na vlaknima i nutritivno bogatim namirnicama ostaje prisutan
Upravo ovaj kontinuitet stručnjaci vide kao najstabilniji i naučno najutemeljeniji deo novih smernica.
Šta je pozitivno, a šta zahteva oprez
Pozitivno:
- snažan fokus na smanjenje unosa ultraprocesuirane hrane
- jasnija i stroža poruka o ograničavanju dodatih šećera
- promocija celovitih, nutritivno bogatih namirnica
Zahteva oprez:
- favorizovanje životinjskih proteina u odnosu na biljne može narušiti balans ishrane, smanjiti unos vlakana i imati veći ekološki otisak u odnosu na biljne izvore proteina
- veći oslonac na meso i punomasne mlečne proizvode može dovesti do povećanog unosa zasićenih masti
- vizuelna poruka inverzne piramide može zbuniti potrošače i stvoriti pogrešan utisak o preporučenim količinama namirnica
- nejasno definisana „prava hrana“ ostavlja prostor za različita, često proizvoljna tumačenja
- izostanak jasnih smernica za alkohol može biti problematičan za osetljive i rizične grupe
Kako će američke smernice uticati na našu ishranu
Ako imamo u vidu način na koji se informacije o ishrani šire putem medija i društvenih mreža, te kako utiču na prehrambenu industriju, sasvim je sigurno da će njihovo dejstvo prevazići nacionalne okvire.
S druge strane, malo je verovatno da će ovaj model biti u potpunosti preuzet u Evropi, gde su prehrambene politike sve snažnije povezane s održivošću, klimatskim ciljevima i plant-based pristupom. Realniji scenario je delimično usvajanje pojedinih principa – pre svega onih koje se odnose na smanjenje konzumacije ultraprocesuirane hrane i dodatih šećera – dok će davanje prednosti životinjskim proizvodima ostati predmet ozbiljne debate.
Da li će ovaj novi „operativni sistem“ zaista funkcionisati u realnom svetu – ili će ostati još jedna teorija koja se sudara sa svakodnevnim navikama u ishrani većine – tek ostaje da se vidi.
Što se svih nas tiče, poruka za kraj se ne menja, i dalje je relevantna: balans, raznovrsnost i individualni pristup ishrani i dalje su najpouzdaniji kompas, bez obzira na to kako se zvanične smernice menjaju. A kada se dileme nagomilaju, najrazumniji izbor je razgovor sa stručnjakom, diplomiranim nutricionistom-dijetetičarem, a ne praćenje trendova.
I, dopustite mi da završim malim ličnim osvrtom, a vi se možete složiti ili ne – ishrana je subjektivni izbor. Pre petnaestak godina, u knjizi profesora Majkla Polana U odbranu hrane pročitala sam rečenicu: „Jedi pravu hranu, uglavnom biljnu, ali ne preteruj“. U moru novih piramida, smernica i nutricionističkih zaokreta, to je manifest kojem se uvek vraćam.
Izvori: Foodpolitics.com / Final Dietary Guidelines, Health.com / New Dietary Guideline Changes, ScienceNews.org / New Dietary Guidelines Flip The Food Pyramid, Bug.hr / Nove američke nutricionističke smjernice: Prehrambena revolucija ili politički marketing Fotografije: Instagram / @verbvss Ilustracija: U.S. Department of Agriculture Video: Instagram / @hannaschonberg
