Osim crevnog i vaginalni mikrobiom je tema o kojoj treba razgovarati.
Ne znam da li ste i vi stekli takav utisak, ali meni se čini da je pojam MIKROBIOM u poslednjih nekoliko godina izbio na prvo mesto liste najinteresantnijih wellness termina. Mnogo se priča o mikrobiomu creva — i to s razlogom — ali vaginalni mirkobiom ostao je u njegovoj senci. Bez obzira na to što mikroorganizmi uglavnom imaju negativnu konotaciju, znajte da su oni od presudne važnosti za sveukupno zdravlje našeg tela.
Šta je mikrobiom?
Iako se mikrobiom istražuje vekovima unazad, koncept ljudskog mikrobioma kakav danas poznajemo, definisao je mikrobiolog Joshua Lederberg 2001. godine. On je osmislio termin „mikrobiom“, da bi označio ekološku zajednicu komenzalnih, simbiotskih i patogenih mikroorganizama koji doslovno žive u čovekovom organizmu. Prema definiciji, mikrobiom predstavlja skup dobrih bakterija i drugih mikroorganizama, koji utiču na mnoge procese u našem telu, a njihov balans jedan je od osnovnih faktora za naše optimalno funkcionisanje.
Koža, oči, usta, pluća, ali i VAGINA imaju svoj mikrobiom, o kojem bi trebalo da vodimo računa. Budući da je vaginalni mikrobiom od presudne važnosti za reproduktivno zdravlje, odlučila sam da saznam nešto više o ovoj temi, te da novostečeno znanje podelim s vama.
O vaginalnom mikrobiomu
Negovanje zdravog vaginalnog mikrobioma, osećaj ugodnosti i samopouzdanja u vezi s reproduktivnim zdravljem i odbacivanje bilo kakvog koncepta koji nas sprečava da uživamo, usmeriće nas ka tome da se u potpunosti prepustimo svojim željama (da, mislim na seksualne želje).
Prema brojnim istraživanjima pod optimalnim (”normalnim”) vaginalnim mikrobiomom podrazumeva se i prisutnost sekreta tokom ciklusa, suvoća vagine nakon menstruacije, pa čak i određeni vaginalni mirisi. Simptomi poput iritacije, lokalne upale i/ili čestih vaginalnih gljivičnih ili bakterijskih infekcija, ukazuju na to da mikrobiom nije u balansu.
Malo sam istraživala o tome šta sami možemo da preduzmemo kako bismo podržali zdrav vaginalni ekosistem — i ispostavilo se da je potrebno da krenemo od svog tanjira.
Birajte namirnice koje jačaju vaginalni mikrobiom
Zdrav vaginalni mikrobiom je onaj koji sprečava infekcije — i gljivične i bakterijske. Ima blago kiselu pH vrednost, koja varira između 3.5 i 4.5, sa ovulacijom kao izuzetkom (tokom ovulacije pH vrednost vagine je alkalnija). Za blagu kiselost koja podržava zdravlje vagine zaslužne su dobre odnosno takozvane ”zdrave” bakterije koje proizvode mlečnu kiselinu.
Hrana je jedan od najjednostavnijih načina na koji možemo da popravimo neravnoteže u telu. Hranljive materije nam mogu pomoći da ublažimo određene tegobe, te naposletku poboljšamo raspoloženje. Dakle, na zdravlje vaginalnog mikrobioma pozitivno utiču sve one namirnice, koje pozitivno utiču i na zdravlje mikrobioma creva. Tu spada:
- Hrana bogata prirodnim probioticima: kiseli kupus, kimči, kefir, miso pasta i druge fermentisane namirnice.
- Antiinflamatorne zdrave masti u semenkama, orasima, avokadu, visokokvalitetnim nerafinisanim uljima i masnoj ribi.
- Namirnice bogate prebioticima, kao što su artičoke i banane.
- Hrana koja balansira nivo estrogena, poput krucifernog povrća kao što su kupus, karfiol i kelj.
Osim toga, postoje i namirnice koje ne bi trebalo da se nađu na tanjiru, jer mogu negativno uticati na vaginalni mikrobiom. Dakle…
- Smanjite unos šećera. Na primer, kandida se hrani šećerom i na taj način se razmnožava.
- Ostanite hidrirani. Pijte mnogo vode, te jedite hranu koja sadrži visok procenat vode. Dehidratacija može dovesti do infekcija.
- Obratite pažnju kako se osećate nakon što pojedete hleb i druge namirnice koje sadrže gluten, te mlečne proizvode. Ako se nadimate i imate druge nelagodne simptome, postoji mogućnost da ova hrana u vašem organizmu uzrokuje upale. U tom slučaju, smanjite njen unos.
Pravilno negujte vaginu
Ako ste skloni vaginalnim infekcijima izbegavajte parfemisane sapune, te agresivne deterdžente za odeću, jer i oni mogu da izazovu iritacije. Osim toga, usko sintetičko donje rublje, mokar kupaći, ali i često tuširanje (čime se ispiraju dobre bakterije) mogu da naruše ravnotežu vaginalne flore. Koristite sapun od kozjeg mleka bez mirisa, koji ublažava upale. On sadrži mlečne kiseline koje su veoma pogodne za pH vagine.
Opustite se
Kao i na čitav organizam, stres utiče i na zdravlje vaginalnog mikrobioma. Stres zateže mišiće koji ograničavaju protok krvi i limfe. To dalje ometa sposobnost tela da uspostavi ravnotežu, izazivajući upale, zadržavanje tečnosti i vaginalne gljivične infekcije. Da biste podstakli organizam da radi u vašu korist, pronađite ono što vas umiruje i ispunjava — bilo da je to disanje, meditacija, vođenje dnevnika ili druženje s ljudima čija vam energija prija.
Foto: unsplash.com
