U svojoj knjizi dr Saundra Dalton-Smith otkriva da nam je – da bismo istinski “napunili baterije”, neophodno 7 vrsta odmora. Proverite koji je vama najpotrebniji u ovom trenutku.
Usled sve bržeg životnog tempa, sve više posla, sve manje vremena za sopstvene potrebe, a uza sve to neprestano smo bombardovani vestima o turbulentnim događajima i kod nas, i u svetu – sve veći broj nas stalno se oseća umorno. Zato nas ne čudi popularnost metode “7 vrsta odmora”, koju je razvila američka lekarka dr Saundra Dalton-Smith, i detaljno je opisala u knjizi Sacred Rest: Recover Your Life, Renew Your Energy, Restore Your Sanity (Sveti odmor: Oporavite život, obnovite energiju, povratite razum). U njoj govori o različitim uzrocima iscrpljenosti, podvlačeći činjenicu da je našem organizmu energija neophodna ne samo za fizičku aktivnost, već i za razmišljanje, osećanja, kreativnost i komunikaciju s drugima. Zbog toga, da bismo u potpunosti “napunili baterije” našem organizmu je potrebno 7 vrsta odmora: fizički, mentalni, čulni, kreativni, emocionalni, društveni i duhovni. Tek kada smo odmorni na svakom od pomenutih nivoa, možemo ublažiti hronični umor i burnout. Evo šta je potrebno da znate o svakoj od 7 vrsta odmora.
1. Fizički odmor
Ovaj tip odmora sastoji se iz dve komponente: aktivne i pasivne. Pod pasivnim odmorom podrazumevaju se spavanje, meditacija i slične aktivnosti. Naravno, one su nam neophodne (pre svega, nužan nam je kvalitetan san). Ali, fizički odmor uključuje i lagane aktivnosti poput joge, šetnje, istezanja, masaže, pravilnog držanja… Znak da vam nedostaje aktivan fizički odmor su bolovi u telu, poput grčeva u nogama i stopalima, njihovog oticanja, bolova u leđima i sl.
2. Mentalni odmor
Prvi simptom da vam nedostaje mentalni odmor je nesanica – prepoznaćete ga ako noću ležite u krevetu, kroz glavu vam prolazi “milion misli” koje nikako ne možete da utišate i zaspite. Drugi primer je ako, recimo, uđete u prodavnicu da kupite tri artikla, ali nikako ne možete da se setite po šta ste u stvari došli. To ukazuje da se borite s koncentracijom i pamćenjem, a sve su češći primeri već kod ljudi u tridesetim godinama kojima se to dešava, usled prevelikog mentalnog opterećenja.
3. Društveni odmor
Ova vrsta odmora posebno je potrebna porodičnim ljudima, onima koji brinu za partnera, decu, roditelje ili druge rođake, kao i onima koji rade u velikim kolektivima i zavise od saradnje s drugima. Za komunikaciju s ljudima oko nas, koliko god ih voleli, potrebna nam je tzv. društvena energija. Bilo da su u pitanju naša deca, saradnici ili klijenti – onima koji nas okružuju i koji su na nas upućeni potrebne su od nas određene akcije, koje crpu našu društvenu energiju, a ona nije neograničena. Primetićemo da nas pritiska društveni umor onda kada se zateknemo da razmišljamo: „Hoću li ikada imati trenutak za sebe?“ Ako se osećamo kao da svi od nas samo uzimaju, a niko nam ne vraća, definitivno se radi o društvenom umoru. Zapitajte se da li provodite vreme i sa ljudima kojima od vas ništa nije potrebno, već samo uživate u međusobnom društvu. Takva vrsta odnosa donosi nam društveni odmor. Da nas ne razumete pogrešno: i naša deca, partner i, generalno, porodica, mogu činiti važan sastavni deo našeg društvenog odmora, ali neophodno je da dopustite da i oni učine nešto za vas, umesto da neprestano samo vi dajete.
4. Duhovni odmor
Potreba za duhovnim odmorom varira u zavisnosti od naših uverenja i onoga čime se bavimo. U samoj njenoj srži je želja da naš rad doprinese većem dobru, nečemu od čega će šira zajednica imati koristi. Od duhovnog umora često pate osobe koje na posao odlaze isključivo zbog plate, smatrajući da ono što rade nije bitno, niti da to ikome istinski koristi. Oni često razmišljaju u stilu: “Svejedno je hoću li posao uraditi najbolje što mogu ili ću ga samo otaljati. Bilo da svoj posao uradim ili ne uradim, nema nikakve razlike.” Ako nam se čini da naš rad nema smisla, veća je verovatnoća da ćemo doživeti burnout. Pronađite način da radite nešto za šta duboko verujete da ima smisla. To može biti bilo šta korisno široj društvenoj zajednici ili ljudima koji nas okružuju, bitno je da osećamo da dajemo svoj doprinos.
5. Čulni odmor
Bez obzira na to da li smo svesni ili nesvesni svega onoga što primaju naša čula, naše telo i naše podsvesno “ja” – reaguje. Čulni overload može izazvati zvuk telefona koji neprastano zvoni u pozadini, jarko svetlo našeg računara i telefona, deca koja se igraju dok pokušavate da radite od kuće, neprekidne notifikacije na vašem mobilnom telefonu ili čak vizuelna pozadina na kojoj vidite veći broj ljudi u Zoom pozivu. Svi ti senzorni inputi tokom vremena mogu izazvati sindrom čulnog preopterećenja. Prvi način na koji većina nas reaguje na čulno preopterećenje jesu znaci iritacije, uznemirenosti, besa, netrpeljivosti. Osobama koje osećaju čulni umor na početku dana može se činiti da se osećaju odlično i da im uopšte ne bude jasno zbog čega su uveče toliko uznemireni ili razdražljivi.
6. Emocionalni odmor
Ovaj tip odmora najlakše doživljavamo onda kada možemo da budemo autentični i verni sebi u načinu na koji pokazujemo svoja osećanja. Mnogi od nas ne dele sa drugima svoja prava osećanja. Na primer, ukoliko ste, kao deo menadžmenta, prinuđeni da otpustite neke od zaposlenih, možda ne želite da pokažete prava osećanja jer pokušavate da ne stvorite uznemirenost kod ostatka tima. Slično, lekari pred pacijentima često prikrivaju osećanja. Simptom emocionalnog umora je osećaj da uvek morate da držite svoje emocije pod kontrolom i da nikada nemate slobodu da budete istinski autentični u vezi s njima.
7. Kreativni odmor
Ovaj tip odmora doživljavamo kada dozvolimo sebi da cenimo lepotu u bilo kom obliku. Bilo da je u pitanju prirodna lepota mora, planina i šuma ili lepota umetničkih dela – književnosti, filma, muzike, plesa… Način na koji možete da prepoznate da vam je ova oblast u deficitu jeste onda kada vam postane teško da budete inovativni. Kreativnost je više od umetnosti; to je bilo koja vrsta inovacije.
Kako početi
Većini nas potrebno je svih sedam vrsta odmora. Ipak, najvažnije je da odredite oblast u kojoj vam je odmor najpotrebniji i da krenete upravo od nje. I još nešto: nije neophodno da uzmete tromesečni odmor da biste se oporavili. To mogu biti i male stvari, koje možete činiti za sebe svakodnevno da biste se osećali bolje. Važno je da im date prioritet.
Foto: Daria Litvinova via Unsplash
