Nega kože kiseonikom tema je koja intrigira. A šta sve može da se otkrije kada se zagrebe dublje ispod površine?
Baš kao što se modne tendencije iz sezone u sezonu smenjuju, ni nega kože nije imuna na dolaske i odlaske trendova. Određeno vreme fokus je bio na niacinamidu, sastojku koji obavlja više zadataka – od hidratacije do ublažavanja akni i tamnih fleka. No, i nega kože kiseonikom (preciznije, proizvodima koji imaju za cilj da snabdeju kožu kiseonikom) sve više privlači pažnju. Istina je da, zbog negativnih faktora iz spoljašnje sredine, kao što je zagađenje, ćelijama kože često nedostaje kiseonik, što dovodi do gubitka sjaja, prevremenog starenja… Sudeći po obećanjima, poizvodi za oksigenaciju nastoje to da isprave snabdevanjem kože kiseonikom, te čineći ten blistavijim, a kožu čvršćom. Ali, da li to zaista tako funkcioniše? Evo šta je za magazin The Kit rekao dermatolog dr Renée Beach, osnivač centra DermAtelier on Avenue u Torontu…
Pre svega, šta znači snabdeti kožu kiseonikom i kako jedan proizvod to može da učini?
Zvuči prilično sjajno, ali možda previše dobro da bi bilo istinito. Čudno je razmišljati o sposobnosti proizvoda da uradi tako nešto. Čudno, jer suprotno popularnom verovanju, naša koža zapravo ne diše. Ima interakciju sa okolinom, poput ultraljubičastog zračenja i zagađivača, ali ne vrši razmenu gasova, što je zapravo disanje. U stvari, najudaljeniji sloj epidermisa, nazvan stratum corneum, sastoji se od mrtvih ćelija kože, poznatih kao keratinociti. Tako da ova ideja da oksigenacija pomaže koži da diše može zvučati dobro, ali zapravo fiziologija tako ne funkcioniše.
Da li je moguće da proizvod sadrži kiseonik?
Jeste, ali samo zato što proizvodi sadrže vodu. Kao što ste verovatno naučili na času hemije, molekul vode sastoji se od dva atoma vodonika i jednog atoma kiseonika. Pregledajte listu sastojaka skoro svakog proizvoda za negu kože i velike su šanse da ćete uočiti vodu, tako da – na neki način – svaki proizvod sadrži kiseonik.
Kako možete da znate da li vašoj koži nedostaje kiseonik?
Voda je ključna za dobrobit kože, hidrira je i doprinosi proizvdnji kolagena i elastina. Ako je sadržaj vode u njoj nizak, ili ako „dodate“ vodu u kožu, ali nemate emulgator ili neko drugo sredstvo koje bi pomoglo da se ona veže, voda će ispariće i koža će ostati suva.
Postoji li neko naučno istraživanje koje podržava efikasnost nege kože kiseonikom?
Hiperbarični kiseonik, što znači isporuka čistog kiseonika u komori pod pritiskom, već decenijama se koristi u medicini za zarastanje rana. Iako se misli da oksigenacija kože putem nege, ili tretmana lica, može da rezultira isceljiteljskim efekima, istraživanja koja podržavaju ovu teoriju nisu precizno dokumentovana.
Šta je sa tretmanima lica kiseonikom – kako oni funkcionišu?
Zavisi od klinike koja pruža uslugu, ali – uopšteno govoreći – uređaj sa nastavkom, nalik crevu, koristi se za ispuštanje kombinacije kiseonika pod pritiskom i hidratantnog seruma hijaluronske kiseline u kožu. Zasluge za sjajnu kožu, kao epilog ovog tretmana, stručnjaci pripisuju infuziji hijaluronske kiseline, a ne samom kiseoniku. Dakle, opet, sve je u vodi.
Onda, da li je nega kože kiseonikom mit?
Po svemu sudeći, to je bezopasan marketing koji nije baš podržan fiziologijom.
Mnogi proizvodi za oksigenaciju obećavaju čvršću, puniju i blistaviu kožu. Postoje li sastojci koji bi bili pogodniji za postizanje ovih rezultata? Prilikom traženja efikasnih proizvoda, formula je ono što je najvažnije, tako da je važno pogledati dalje od marketinških tvrdnji i upoznati se sa listama sastojaka. Ako je vaš cilj čvršća koža, oslonite se na kolagen i retinol. Za puniju kožu dobra opcija je hijaluronska kiselina, pa čak i glicerin. Što se sjaja tiče, potražite na etiketi kiseline, poput glikolne ili mlečne, koje „poliraju“ kožu, čineći je glatkom. Iako je moguće da proizvodi za oksigenaciju sadrže ove sastojke i još mnogo toga, upotreba termina oksigenacija/oksigenacija odvlači pažnju od svih ovih detalja, pa bilo to namerno ili ne.
Foto: D Koi, Hans Isaacson via Unsplash
