Da li ste pod stresom? U današnje vreme ovo pitanje je – najjednostavnije rečeno – retoričko. Budući da smo bombardovani velikom količinom informacija na dnevnom nivou, stres je postao sastavni deo svakodnevice.
Prema brojnim istraživanjima gotovo svaka treća osoba iskusila je hroničan stres u jednom periodu svog života. I dok ne možete uvek da kontrolišete okolnosti i situacije oko sebe, možete promeniti način na koji reagujete na njih. U tome vam mogu pomoći različite tehnike kontrole stresa. Mi smo izdvojili deset, lako primenjivih.
Važno je napraviti razliku između akutnog i hroničnog stresa
Akutni stres je kratkoročni odgovor na neposrednu pretnju ili izazov. Obično proizilazi iz specifičnih događaja, kao što su ispiti, intervjui za posao ili iznenadna opasnost i brzo se rešava kada se situacija završi. Hronični stres, s druge strane, je dugotrajan i stalan osećaj stresa koji može biti rezultat stalnih pritisaka, kao što su radni zahtevi, finansijske poteškoće ili dugoročni problemi u vezi. Za razliku od akutnog, hronični stres traje duže i može dovesti do ozbiljnih zdravstvenih problema, uključujući bolesti srca, depresiju i oslabljenu imunološku funkciju.
10 načina kako da stres držite pod kontrolom
Meditirajte
Meditacija donosi kratkoročno oslobađanje od stresa, no može biti od pomoći i kod upravljanja stresom na duže staze. Postoji mnogo različitih oblika meditacije koje možete isprobati – svaki je jedinstven, te pruža specifične benefite. Osmislite mantru i ponavljajte je u sebi dok polako duboko udišete. Ili, odvojite nekoliko minuta da vežbate svesnost, što podrazumeva prisutnost u sadašnjem trenutku. Jednostavno obratite pažnju na ono što vidite, čujete, okusite, dodirnete i mirišete.
Opustite mišiće
Progresivna relaksacija mišića uključuje opuštanje svih mišića u telu, grupu po grupu. Da biste vežbali, možete početi s nekoliko dubokih udisaja. Zatim, vežbajte zatezanje i opuštanje svake mišićne grupe, počevši od čela i spuštajući se do nožnih prstiju. Vežbom ćete naučiti da prepoznate napetost i zategnutost u mišićima i lakše se opustite.
Fokusirajte se na disanje
Samo fokusiranje na dah ili promena načina na koji dišete može napraviti veliku razliku u vašem ukupnom nivou stresa. Tehnike disanja mogu smiriti telo i mozak za samo nekoliko minuta. Najbolja vest je da niko oko vas neće znati da to radite. Dakle, bilo da ste na stresnom sastanku ili sedite u društvu velikog broja ljudi, vežbe disanja mogu biti ključne za smanjenje stresa.
Isprobajte ovu jednostavnu vežbu:
- Udahnite kroz nos i gledajte kako vam se stomak puni vazduhom. Brojite polako do tri dok udišete. Zadržite jednu sekundu, a zatim polako izdahnite kroz nos dok ponovo brojite do tri.
- Udahnite kroz nos i zamislite da udišete umirujući, osvežavajući vazduh. Zamislite da se vazduh širi po čitavom telu. Dok izdišete, zamislite da izdišete stres i napetost.
Šetajte
Fizička aktivnost fantastičan je lek za ublažavanje stresa koji može da deluje za samo nekoliko minuta. Šetnja vam omogućava da uživate u drugačijem okruženju, što vam može promeniti stanje uma u datom trenutku. Dakle, bez obzira na to da li vam je potrebno samo da prošetate kancelarijom da biste se odmorili od frustrirajućeg zadatka ili odlučite da posle posla odete u dugu šetnju parkom, hodanje je jednostavan, no efikasan način za podmlađivanje uma i tela.
Uživajte u aromaterapiji
Aromaterapija ima stvarne prednosti za oslobađanje od stresa – može vam pomoći da se osećate energično, opuštenije ili prisutnije u sadašnjem trenutku. Nova istraživanja sugerišu da određeni mirisi mogu promeniti aktivnost moždanih talasa i smanjiti hormone stresa u telu. Dakle, bez obzira na to da li uživate u mirisima sveća, difuzera, parfema ili proizvoda za negu tela, razmislite o uključivanju neke vrste aromaterapije u svoj dan.
Negujte zdrav odnos prema hrani
Loša ishrana može izazvati burniju reakciju na stres. Emocionalno prejedanje i posezanje za hranom s visokim sadržajem masti i šećera mogu vam pružiti privremeni osećaj olakšanja koji, naposletku, doprinosi dugotrajnom stresu. Rafinisani ugljeni hidrati, poput kolačića i čipsa, najčešće uzrokuju nagli skok šećera u krvi. Nakon što šećer padne, velika je verovatnoća da iskusite veću količinu stresa i anksioznosti. Konzumiranje zdrave hrane može vam pomoći u borbi sa stresom na duge staze. Namirnice kao što su jaja, avokado i orasi popravljaju raspoloženje i održavaju balans energije.
Praktikujte jogu
Joga kombinuje fizičko kretanje, meditaciju, lagane vežbe i kontrolisano disanje – sve što vam može pomoći da se otarasite stresa. Međutim, bez obzira na to što vas jedan čas joge može smiriti na trenutak, da biste osetili benefite na duže staze, potrebno je da jogu praktikujete redovno.
Vežbajte
Vežbanje je ključno za upravljanje stresom i poboljšanje mentalnog zdravlja. Odaberite vid vežbanja koji vama najviše prija.
Potražite podršku bliskih osoba
Imati ljude koji vam pružaju podršku u životu od izuzetnog je značaja za upravljanje stresom. Savetujemo vam da što više slobodnih trenutaka provodite sa osobama čija vam energija prija. Socijalna interakcija i druženje dokazano podižu nivo hormona sreće, što ublažava stres.
Pomenite navike koje vam pojačavaju stres
Promena navika koje vas uznemiravaju ponekad je najbolji način da smanjite stres. Gledanje vesti, stalno skrolovanje na društvenim mrežama, konzumiranje alkoholnih pića ili previše kofeina samo su neke od navika koje mogu da povećaju nivo stresa.
Za kraj!
Da biste smanjili stres u svakodnevnom životu nema potrebe da praktikujete sve što smo naveli. Eksperimentišite, te pronađite ono što vama najviše odgovara. Svi smo drugačiji, svi drugačije reagujemo na stresne situacije, pa samim tim, svako ima svoj način relaksacije.
Foto: Instagram @hoskelsa
