Prateći program Perwoll Fashion Week-a ove godine otvorio je važne razgovore o poziciji žene danas — od bezbednosti i tržišta rada, do načina kako održiva moda može postati deo svakodnevice.
Šta oblikuje život žene danas, gde počinje njen glas, šta kaže zakon, a šta stvarnost u pogledu bezbednosti žena i kakva je njena pozicija na tržištu rada, teme su o kojima su razgovarale učesnice okruglog stola Kada žene govore u Evropskoj kući, podržan od strane Raiffeisen banke, kao deo pratećeg programa 56. Perwoll Fashion Week-a, čije je izdanje bilo posvećeno ženi današnjice.
Šta oblikuje život žene danas
Učesnice okruglog stola bile su Branislava Antović Aleksić, osnivačica magazina BDW, novinarka i aktivistkinja, Staša Ivković i Ana Zdravković iz organizacije Osnažene, Anja Stanišić sa platforme Fempower i Smiljana Grujić, psihološkinja.
Sve prisutne pozdravila je Plamena Halačeva, zamenica šefa delegacije EU u Srbiji, koja se zahvalila Beogradskoj nedelji mode na organizovanju ovako važnog programa i u vrlo inspirativnom govoru ukazala na stanje ženskih prava u Evropskoj uniji, persepktivi rodne ravnopravnosti, kao i preporukama za rad na tim pitanjima u Srbiji.
Gde počinje glas žene
Razgovor o tome gde počinje glas žene započela je Branislava Antović Aleksić koja je govorila o ženskom glasu od najranijeg detinjstva i istakla kako ženski glas kroz odrastanje biva sve kontrolisaniji, a spoljni glas postaje sve jači. “Onda mi tako kroz naše školovanje, posle kroz posao, učimo da postajemo manje vidljive, učimo da se suzbijamo, da budemo nekako manje nametljive i da ne smetamo. Niti onima oko nas u najbližoj okolini, niti društvu u celini. I kad dođemo kasnije u poslovno okruženje, slabije se borimo za povećanje plate, smatramo da je to možda nepristojno, a ako čak to radimo, silno se izvinjavamo, silno obrazlažemo zašto to radimo, pa nekako stalno pokušavamo da pronađemo alibi za svoje ponašanje”, rekla je Branislava.
Psihološkinja, Smiljana Grujić, nadovezala se na priču o ženskom glasu i rekla da je to glas kojem se najčešće ne veruje. “Često se taj glas poništava i ne veruje se ženi kada ona govori. A, ono što žena želi samo je da njeno ne ima istu težinu kao nečije da”, rekla je Smiljana.
Žene na tržištu rada: iskustva i prepreke
Kako je ženi na tržištu rada, posebno tokom i nakon odsustva nakon porođaja, iz svog ličnog iskustva govorila je Anja Stanišić: “Odsustvo radi nege deteta je sjajna stvar za dete, ali mislim da je za majku, pogotovo onu koja ima poslovne ambicije, to vrlo često pucanje u nogu, jer ta tri meseca je porodiljsko odsustvo, a devet meseci za negu deteta bi bilo sasvim u redu da se podeli između oba roditelja zato što nije neophodno da majka bude odsutna sa tržišta rada godinu dana”, navela je Anja.
Digitalno nasilje i stigmatizacija: nevidljiva opasnost
Staša Ivković i Ana Zdravković govorile su o istraživanju organizacije Osnažene u okviru kojeg su otkrile mrežu za trgovinu fotografijama žena i maloletnica iz Srbije na različitim onlajn grupama. “Ono što je dobro iz svega, kada smo mi bile na razgovoru u Visokotehnološkom kriminalu, rekli su nam da je mnogo žena od tada, od 2021. godine kada je počelo da se govori o osvetničkoj pornografiji, bilo kod njih i prijavilo razne slučajeve. Tako da je dobro da smo tom pričom malo nešto pomerile i skinule tu stigmu”, rekla je Staša.
“Treba raditi sa empatijom, treba raditi sa razumevanjem. Ono što ja uvek radim, kada nam se javi neka žrtva, jeste da ja nju ne tretiram kao žrtvu jer ona već nosi taj teret sa sobom. Ona se meni obraća kao žena, kao neko kome je potrebna podrška i ja se trudim da joj tu podršku dam. I mislim da je vrlo bitno da to ne bude samo u nevladinom sektoru, već i sa drugaricama, poznanicama, okruženjem, ali i institucijama”, rekla je Ana.
Cirkulator 5: moda, održivost i nove prakse
Naredna dva dana 56. Perwoll Fashion Week-a, bila su u znaku tradicionalnog programa Beogradske nedelje mode koji je posvećen održivoj i cirkularnoj modi – CIRKULATOR 5 – RE:CONNECTION. Ovo izdanje Cirkulatora bilo je fokusirano na ponovno povezivanje sa materijalom, zajednicom i odgovornom praksom, a program je održan u Bazi kulturnih zbivanja.
Šta donose nove perspektive cirkularnog dizajna
Prvog dana, tokom interaktivnih predavanja, govornice su otvorile mnoge teme u vezi sa savremenim praksama cirkularnog dizajna kroz četiri autorske perspektive.
Ana Marija Ćuća, strukovni master dizajna, održala je predavanje pod nazivom Konzumerizam u modi i između ostalog navela: “U tradicionalnim društvima odeća je nekada imala funkcionalnu, zaštitnu i simboličku ulogu. Danas međutim, u modernom društvu, ona postaje medij samoprezentacije. Moda više ne izražava društveni položaj već inspiraciju, ono što želimo da budemo” i ukazala na zabrinjavajuće podatke poput onih da tekstilna industrija proizvodi oko 10 odsto globalnih emisija ugljen-dioksida, više nego avio i brodski saobraćaj zajedno, kao i da je za izradu jedne pamučne majice potrebno 2.700 litara vode – količina koju čovek popije za tri godine.
Cirkularnost kao vizija budućnosti održive mode
Redizajnerka, Aleksandra Stamenić – AKICAS, govorila je o razvoju cirkularnih praksi kroz lično delovanje i istakla: “Moramo da povedemo računa za naredne generacije, jer je tekstilni otpad globalni problem. Evropska unija je donela zakonske regulative o tekstilnom otpadu koje prate kompletan tok odevnog predmeta – od proizvodnje do odbacivanja, a to se posebno odnosi na fast fashion brendove, kao i preporuke na koje načine taj odevni predmet može da se popravi i ponovo koristi”, rekla je Aleksandra.
O biomaterijalima u cirkularnoj modi, govorila je Marija Olimp Đorđević, master Fashion & Tehnology univerziteta umetnosti u Lincu. “Biomaterijali koje ja koristim su crni, zato što koristim ugljen kao dodatak i na taj način ja zapravo bojim. Ne koristim nikakve toksične boje, a možete na primer da koristite i boje za kolače, sve to dolazi u obzir”, objasnila je Marija koja je pokazala fotografiju futrole za kartice koja je napravljena od kože, a ta koža je nastala od gljiva.
Emilija Zdravković – AMELIE, koja je završila master studije modnog dizajna NABA u Milanu, održala je predavanje Dekonstrukcija kao oblik stvaranja u okviru kojeg je govorila o prenameni i umetničkom pristupu cirkularnoj modi. “Pamučni proizvod može pet do šest puta da se reciklira pre nego što izbugi svoja svojstvo, a vuneni proizvod šest puta. Važno je da uđemo u suštinu svakog materijala, da vidimo šta nam taj materijal i konstrukcija nude. Mi kao mladi umetnici smo često u srednjim školama vaspitani da se oblikujemo prema industrijama, a ne prema našim afinitetima. Dekonstrukcija daje novi životni vek odevnom komadu i daje mu sposobnost da on nikad ne nestane”, rekla je Emilija.
Vintage kultura i razmena: moda koja nastavlja da živi
Drugi dan Cirkulatora, okupio je veliki broj zaljubljenika u second hand komade i trift razmenu. Posetioci Vintage showroom-a uspeli su da pronađu fenomenalne komade kojima će udahnuti novi život. Second hand garderobu su izložili Thrifting Ruined My Life, Lowcost Deluxe, Thrift orman i Retro munja.
Na Trift razmeni: Komad za komad – posetioci su donosili zimske stvari koje su menjali za suknje ili haljine, a sva prikupljena zimska garderoba donirana je organizacijama koje prikupljaju odeću za svoje ugrožene grupe.
Cirkulator nastavlja da povezuje kreativnu scenu, edukaciju i zajednicu, stvarajući prostor u kojem materijal, ideje i iskustva nastavljaju da žive.
Uvodna fotografija: Iva Nikolić
