Pročitajte inspirativne poruke žena koje su bile izložene uvredljivom sadržaju na internetu. Kako je to delovalo na njih? Kako su prebrodile i nastavile dalje? Saznajte više o digitalnom nasilju, ali i tome šta možemo uraditi ukoliko se i nama desi da se nađemo u ulozi žrtve (a, nažalost, može se dogoditi svakome!) Nastavite da čitate – važno je!
Čak 84% žena i devojaka koje su bile izložene uvredljivom sadržaju na internetu veruju da su same krive za digitalno nasilje koje su pretrpele, pokazalo je novo istraživanje UN Women sprovedeno u Srbiji. Zašto je takvo razmišljanje toksično, kako po mentalno zdravlje onoga ko je pretrpeo nasilje, tako i za čitavo društvo? O tome smo saznali smo više u okviru događaja povodom pokretanja inicijative #OdlajkujNasilje.
Otkrivanjem umetničke instalacije Digitalna realnost, koja na ogledalima velikih dimenzija prikazuje jezik rodno zasnovanog nasilja kojem su 20 poznatih žena na platformi X bile izložene, Srbija se priključila jednoj od najvećih globalnih kampanja, 16 dana aktivizma protiv rodno zasnovanog nasilja, u organizaciji Kancelarije Ujedinjenih Nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena, UN Women u Srbiji, uz podršku Ambasade SAD u Srbiji, EU delegacije, Pravosudne akademije, Ministarstva pravde Republike Srbije, Poverenice za zaštitu ravnopravnosti i organizacija civilnog društva.
Na događaju održanom u EU kući pokrenuta je i incijativa #OdlajkujNasilje, uz prisustvo žena koje inspirišu svojim ličnim primerom. Zejna, Anđelka Stević Žugić, Maja Uzelac, Lana Nikolić i Marija Lukić svojim govorima poslale su poruke važne za podizanje svesti o tome da je slanje neželjenih sadržaja u inboks i javno ponižavanje devojaka i žena na društvenim mrežama danas najčešći oblik nasilja u digitalnom prostoru.
Digitalno nasilje je i te kako stvarno i ozbiljno
“Nalazi nedavnog istraživanja UN Women sprovedenog u Srbiji veoma su zabrinjavajući, 84% žena i devojaka koje su bile izložene uvredljivom sadržaju na internetu veruju da su same krive za poniženje koje su pretrpele. Dozvolite mi da budem jasan, nijedna žena ili devojka nikada nije odgovorna za nasilje kojem je bila izložena. Moramo se suprotstaviti toksičnim narativima, pozvati počinioca na odgovornost i stvoriti online prostore koji osnažuju, a ne ugrožavaju žene i devojke”,izjavio je Paul Jukic, politički savetnik ambasade SAD u Srbiji.
“Evropska unija podržava politike nulte tolerancije prema nasilju nad ženama i devojčicama online i offline. U današnjem digitalnom dobu posvećeni smo borbi protiv govora mržnje na mrežama i stvaranju bezbednih digitalnih prostora za sve žene i devojke“, rekla je Plamena Halacheva, zamenica šefa delegacije EU u Srbiji.
„Tokom kampanje 16 dana aktivizma želimo da ukažemo da je digitalno nasilje i te kako stvarno, i te kako ozbiljno i da ostavlja strašne posledice, a od njege se često ne može pobeći. I svi moramo da budemo svesni da je ono jednako ozbiljno kao i svako drugo nasilje i da bi tako trebalo da bude i tretirano“, naglasila je Brankica Janković, Poverenica za rodnu ravnopravnost.
„Žrtve digitalnog nasilja moraju da uživaju zaštitu, moraju da budu osnažene, ali i taj postupak mora da se završi na efekasan način, naravno i sa adekvatnom sankcijom. Kroz to su onda žrtve i potencijalne žrtve svesne da mogu da se izbore i da budu zaštićene”, izjavio je Nenad Vujić, direktor Pravosudne akademije.
“U Srbiji je svaka četvrta osoba izložena nekom obliku nasilja, u svetu je svaka treća devojčica do 15 godina doživala digitalno nasilje. Digitalno nasilje ima štetne posledice i isto je kao i bilo koje drugo nasilje“, objasnila je Milana Rikanović, direktorka kancelarije UN Women u Srbiji.
Žena koja je pretrpela digitalno nasilje – nikada NIJE KRIVA
„Ja nisam kriva što postojim, što sam žena, što sam Romkinja, što sam pevačica ili što sam lepa. Svi mi živimo te duple živote, ovaj realni i sajber život. Ja sam na različite načine naučila da nisam ja kriva i da se ne osećam manje vrednom,” istakla je Zejna, pevačica.
“Nijedna od nas žena koje su doživele digitalno nasilje nije kriva za tuđe ponašanje. To su ljudi koji možda žive oko nas, možda kupujemo u istoj prodavnici, možda živimo u istom ulazu a možda živimo sa njima u istoj kući, a da to i ne znamo. Zato smatram, uz sve apele, da bi trebalo da naučimo na šta imamo pravo“, izjavila je Anđelka Stević Žugić, glumica.
„Mislim da smo u velikoj meri zastrašene i da se veliki broj nas plaši toga kako ćemo biti prikazane online i kako će zapravo naši videi, naši postovi, naše poruke i komentari biti zloupotrebljeni. Moja uloga danas je da ohrabrim žene koje dolaze iz osetljivih društvenih grupa, da puste svoje glasove da se čuju i da budu glasne, da brišu komentare i da se ne upuštaju u rasprave na mrežama“, naglasila je Lana Nikolić, aktivistkinja.
„Prijavljivala sam nasilje više od 20 puta, koje se dešavalo u realnom životu i u digitalnoj sferi, ali ne mogu da kažem da imam lepa iskustva u vezi sa prijavljivanjem, jer nažalost institucije nisu reagovale onako kako bi trebalo da reaguju”,upozorila je Marija Lukić, aktivistkinja.
“Ćutanjem se normalizuje nasilje i, ako to ne želimo, moramo da, kada odemo na internet, budemo svesni nasilja koje je svakodnevno i potrebno je da ga prijavljujemo. To jeste teško, pa zato to i ne radimo, ali upravo to jeste jedan od razloga zašto nasilje i dalje postoji“, smatra Maja Uzelac, spisateljica i rediteljka.
Pogledajte instalaciju Digitalna realnost
Instalacija Digitalna realnost, na simboličan način predstavlja presek naše digitalne stvarnosti. Pretnje, uvrede i omalovažavanja prikazana u ovoj instalaciji deo su jezika rodno zasnovanog nasilja kojem su korisnice društvenih mreža u Srbiji svakodnevno izložene, sa fokusom na profile na platformi X dvadeset javnosti dobro poznatih žena, iz različitih profesija, od kojih su neke učesnice kampanje 16 dana aktivizma protiv nasilja prema ženama. Uz pomoć ogledala preko kojih su prikazane poruke, posmatrači i posmatračice, stavljeni su u krhku poziciju izloženosti rodno zasnovanom govoru mržnje koji ne sme biti relativizovan i zanemaren i na koji kao društvo moramo da reagujemo.
Instalacija je kreirana u saradnji sa umetnicom Ivom Kuzmanović i biće postavljena u EU kući do 10. decembra 2024. godine.
Za fotografije zahvaljujemo Keynote Communications
