Mandelična (bademova) kiselina nudi slične prednosti za piling osetljive kože bez potencijalnih iritacija, poput drugih alfa hidroksilinih kiselina (AHA), kao što su glikolna i mlečna kiselina.
Budući da se sastoji od velikih molekula, sporije prodire u dublje slojeve kože, te na taj način pruža nežniji piling, što je čini odličnom opcijom za negu osetljive kože. U nastavku pročitajte koje su sve prednosti mandelične kiseline, ko bi trebalo da je koristi i kako da je uvrstite u rutinu nege kože.
Šta je mandelična kiselina?
Ova alfa hidroksilna kiselina (AHA) dobija se od gorkih badema, a koristi se u nezi kože kao hemijski piling. Može nežno da eksfolira kožu tako što rastvara veze između mrtve suve kože na površini i zdravijeg, svežeg unutrašnjeg sloja kože. Takođe, poseduje antibakterijska svojstva koja mogu smanjiti nivo bakterija na koži. Zbog svoje dvostruke funkcije, mandelična kiselina ima široku listu prednosti za negu kože – može pomoći u smanjenju pojave finih linija i bora, očistiti pore, ublažiti pojavu akni, te sprečiti hiperpigmentaciju. Uz redovnu upotrebu posvetuljuje i ujednačava ten.
Ko može da je koristi?
Blaga priroda mandelične (bademove) kiseline čini je dobrim izborom za osobe sa osetljivim tipovima kože kojima su drugi hemijski pilinzi poput glikolne i salicilne kiseline previše oštri. Posebno je dobra za kožu sklonu aknama, ali se takođe može koristiti kao nežan piling kože sa rozaceom. Budući da ima i svojstva posvetljivanja, pokazala se dobrim tretmanom za ublažavanje fleka na koži.
Koji su njeni neželjeni efekti?
Kao i kod upotrebe drugih alfa hidroksilnih kiselina, potencijalni neželjeni efekti bademove kiseline uključuju otok, crvenilo i svrab. Pošto sastojak čini kožu osetljivijom na UV/UVA zrake, važno je da nosite SPF kada koristite proizvode koji je sadrže. Ako sumnjate da postoji mogućnost pojave neželjenih efekata, uradite test na maloj površini kože, kako biste bili sigurni da vaša koža dobro podnosi sastojak.
Kako uvrstite bademovu kiselinu u rutini nege kože?
Postepeno uvodite mandeličnu (bademovu) kiselinu u upotrebu, kako biste sprečili bilo kakve šanse za iritaciju. Na početku je koristite jednom ili dva puta nedeljno u periodu od nekoliko meseci. Zatim je možete nanositi na kožu svaki drugi dan, te posle određenog vremena i svaki dan. Pošto bademova kiselina može izazvati osetljivost na svetlost, stručnjaci preporučuje da je uključite u noćnu rutinu kao sredstvo za čišćenje lica ili serum za lice. Takođe, možete da je uvrstite u rutinu nege u formi pilinga jednom ili dva puta nedeljno.
Međutim, pre nego što mandelična kiselina postane deo vaše rutine, obratite pažnju na druge aktivne sastojke koje trenutno koristite. Ne mešajte je sa retinolom, beta hidroksilnim kiselinama (BHA), ali ni sa drugim alfa hidrokislinim kiselinama (AHA). Pretrana upotreba ovih sastojaka u kombinaciji može uzrokovati iritacije i crvenilo.
U svakom slučaju, znajte da je hidratacija ključna prilikom upotrebe pilinga. Pre nego što nanesete bademovu kiselinu na kožu, dobro je pripremite tako što ćete sa nje ukloniti sve nečistoće. SPF je takođe sastavni deo zaštite kože kada se koristi kiselina koja je osetljiva na svetlost.
Foto: Unsplash
