Kako ostati svoja u svetu koji i dalje ima prilično jasnu predstavu o tome kakva bi žena trebalo da bude? Na panelu „We’re Worth It“, koji je organizovao L’Oréal Paris, Ida Prester, Nina Skočak, Hristina Popović i Eva Kostić razgovarale su o samopouzdanju, ambiciji, pritisku da se uklopimo – i važnosti žena koje podržavaju druge žene.
Kako biti svoja u svetu koji često ima unapred definisanu predstavu o tome kakva žena treba da bude? Kako se izboriti sa pritiskom da budemo tiše, manje zahtevne ili manje ambiciozne – i koliko je važna podrška drugih žena?
Upravo ta pitanja bila su u središtu panela „We’re Worth It“ na Sarajevo Film Festivalu, održanom u organizaciji festivalskog partnera L’Oréal Paris.
Na glavnom festivalskom trgu, pred publikom i predstavnicima medija, četiri žene iz različitih umetničkih oblasti – muzike i medija, društvenog aktivizma, glume i filma – govorile su iz ličnog iskustva o samopouzdanju, očekivanjima okoline, ambiciji, izborima i slobodi da sopstvenu vrednost ne merimo tuđim kriterijumima.
I možda je upravo to bilo najzanimljivije: nije se tražio jedan odgovor na pitanje šta znači vredeti. Razgovaralo se o različitim načinima na koje žene danas grade odnos prema sebi, svojim izborima, ambicijama i sopstvenom glasu.
Autentičnost kao polazna tačka
„Za mene je autentičnost ključna za vrednost svake osobe. Kada verujem u ono što jesam i kada sam to ja – to se vidi“, istakla je Nina Skočak, govoreći o tome šta za nju znači čuvena poruka „I’m Worth It“.
Poseban, filmski kontekst razgovoru dala je mlada glumica Eva Kostić, koja na Sarajevo Film Festival stiže kao protagonistkinja dugo očekivanog filma „17“, rediteljke Kosare Mitić.
Film otvara osetljive, hrabre i društveno važne teme traume, ćutanja i izolacije, prateći priču dve mlade žene čiji se životi, kroz neočekivane okolnosti, neraskidivo povezuju. Njihov odnos postaje prostor poverenja, razumevanja i podrške, dok film kroz njihovo iskustvo govori o snazi ženske solidarnosti i potrebi da se o teškim iskustvima ne ćuti.
Govoreći o radu na ulozi, Eva je istakla koliko joj je lik promenio odnos prema sebi:
„Ovaj lik me naučio da budem hrabrija, da ne prećutim kad ne treba, da pokažem temperament. Ranije sam se smanjivala, pokušavala da budem fina, a rad na upravo ovoj ulozi otvorio mi je neki novi vid samopouzdanja.“
Zašto žene i dalje osećaju potrebu da se „smanjuju“?
Jedna od tema koja je otvorila najviše prostora za razgovor bio je pritisak sa kojim se žene i dalje susreću – od očekivanja da budu manje glasne i manje ambiciozne do potrebe da svoje odluke i stavove često dodatno objašnjavaju i opravdavaju.
Učesnice su govorile i o trenucima u kojima su morale da biraju između očekivanja drugih i sopstvenog osećaja šta žele i u šta veruju.
Posebno je bilo reči o pritisku koji dolazi sa javnim prostorom i društvenim mrežama, gde komentari anonimnih korisnika lako mogu postati merilo prema kojem žene počinju da preispituju sebe.
„Život u javnosti je kao veza sa zlostavljačem. Pre svake objave, pojavljivanja, vi morate zamisliti najgori mogući scenario, komentar i proceniti da li možete živeti s tim“, rekla je Ida Prester, ukazujući na normalizaciju negativnih komentara i pritiska kojem su javne ličnosti izložene.
„Ne smemo kao društvo da se navikavamo na to“, dodala je Nina Skočak.
Zašto je žensko telo i dalje javna tema?
Govoreći o pritisku da se uklopimo u očekivanja drugih, Hristina Popović navela je da je donedavno dobijala komentare da je „debela“, dok je danas nazivaju „anoreksičnom“, ističući da niko nema pravo da komentariše tuđe telo.
Sledeću njenu poruku vredi zapamtiti:
„Osnažena žena nije ona koja se ničeg ne plaši, već žena koja ne traži dozvolu da uradi stvari kojih se plaši. Kod nas je uobičajeno da nas društvo često tera da se uklopimo, a to podrazumeva da amputiraš delove sebe kako bi fitovalo nečiju realnost. A to ne moramo da radimo kako bismo bile prihvaćene. Imamo pravo da kažemo – teško mi je, i da gajim dete i da snimam film, putujem osam sati. Imamo pravo na to.“
„We’re Worth It“ na Sarajevo Film Festivalu: šta znači podržati drugu ženu?
Razgovor je otvorio i pitanje odnosa među ženama: koliko smo zaista spremne da uspeh druge žene vidimo kao razlog za slavlje, a ne kao konkurenciju?
Učesnice su istakle da podrška ne znači samo ohrabrenje u trenucima kada je teško. Ona podrazumeva i spremnost da drugoj ženi napravimo prostor, priznamo njen uspeh i budemo uz nju bez potrebe za poređenjem.
„Trebalo bi da osnažujemo jedna drugu, a ne da otežavamo već tešku poziciju u društvu. Da li to treba da bude deo edukacije koja se stavlja u formalno obrazovanje? Smatram da da“, rekla je Hristina Popović.
Govoreći o sopstvenom iskustvu, Nina Skočak istakla je koliko su joj druge žene bile važne u trenucima kada je pravila velike korake:
„Mene su žene najviše inspirisale i najviše sam učila od žena.“
Kada podrška ne ostane samo na rečima
L’Oréal Paris je ove godine novčani partner zvanične festivalske nagrade Srce Sarajeva za najbolju glumicu, čime je svoju dugogodišnju poruku o vrednosti svake žene povezao sa konkretnom podrškom umetnicama i njihovom stvaralaštvu.
U industriji u kojoj vidljivost i prilike nisu uvek ravnomerno raspoređene, važno je da podrška ženama ne ostane samo na rečima. Ona dobija svoje mesto na pozornici, priznanje koje ostaje zabeleženo i konkretnu podršku talentu i radu žena koje svojim stvaralaštvom oblikuju filmsku umetnost.
Vredim. I to je to.
Upravo tu se završava i glavna poruka razgovora: podrška ženama nije samo pitanje reči, već i prostora koji im se daje da govore, stvaraju i budu prepoznate.
Od razgovora o tome kako gradimo odnos prema sebi, preko priča o ženskoj solidarnosti, do konkretnog priznanja umetničkom radu, panel „We’re Worth It“ na Sarajevo Film Festivalu javno je otvorio je pitanje o kojem mnoge od nas razmišljaju:
Ko određuje koliko vredimo – i šta se događa kada odlučimo da taj odgovor damo same?
Vredim. I to je to.
Za fotografije zahvaljujemo kompaniji L’Oréal Paris.
