Slobodna zona je, tradicionalno, mesto za filmove bez cenzure, za podsticanje diskusije, širenje vidika i prihvatanje različitosti, pa tako i ove godine festival otvara svoja vrata filmovima koji se bave tabuima i svim onim danas „politički nekorektnim“ temama, čak i onim ostvarenjima koje su drugi festivali odbili da prikažu! Izabrali smo neke od najintrigantnijih naslova koje donosi 18. Slobodna zona.
Poginula deca-vojnici u Izraelu o kojima niko ne želi da priča, traume silovanih žena svih nacionalnosti sa područja bivše Jugoslavije, ljubav dveju žena rođena u koncentracionom logoru, život uništen zbog homofobije i medijskog linča prisutnih u našem društvu, samo su neke od tema koje nas očekuju u okviru festivala 18. Slobodna zona. Tema koje udaraju pravo u stomak.
Predstavljamo neke od naslova koje sasvim sigurno nećemo propustiti, a predlažemo da kompletnu selekciju koju donosi 18. Slobodna zona pogledate na ovom linku.
Nevinost (Innocence)
Gaj Davidi usudio se da drzne u “osinje gnezdo” i snimi film o izraelskoj deci koja su odbila da idu u vojsku, ali su kapitulirala pod pritiskom sistema. Njihove priče nikada nisu ispričane, jer se vide kao pretnja po nacionalnu bezbednost. Kroz naraciju zasnovanu na jezivim dnevničkim zapisima poginulih vojnika i malobrojnim kućnim video-snimcima ostalim iza njih, film opisuje njihove unutrašnje patnje i načine na koji se deca i mladi sistemski prate i pritiskaju, korak po korak, od najranijeg detinjstva, da stupe u vojsku i odu od roditelja. Nevinost upozorava na društvenu i ličnu cenu sve veće globalne militarizacije.
Veće od traume
U svom dokumentarnom filmu Vedrana Pribačić i Mirta Puhlovski prate četiri žene različitih nacionalnosti koje su, tokom rata devedesetih na području bivše Jugoslavije, preživele mučenja, silovanja i ubistva voljenih. Kroz trogodišnju grupnu psihoterapiju one se suočavaju sa traumama prošlosti i tragaju za isceljenjem. U vreme kada i dalje nailaze na komšijske poglede pune prezira i nerazumevanja, pitanje nacionalnosti je još jedno breme koje će morati da zbace kako bi se okrenule budućnosti i ponovo prigrlile radost življenja.
Neli i Nadin (Nelly & Nadine)
Ljubav dveju žena bila je tabu četrdesetih godina prošlog veka u većem delu sveta, a još kad je rođena u koncentracionom logoru, bila je toliko nezamisliva da je skrivana i od najrođenijih. Neli, razvedena majka dvoje dece, belgijska operska pevačica i članica pokreta otpora, na Badnje veče 1944. u koncentracionom logoru Ravenzbrik srela je Nadin, kinesku aktivistkinju i svoju buduću doživotnu saputnicu. Nelina unuka Silvi je kontaktirala sa švedskim autorom Magnusom Gertenom (Postati Zlatan) i pred njegovom kamerom prvi put otvorila sanduk sa uspomenama svoje bake. Gledaoci tako, zajedno sa Silvi, gledaju kroz kaleidoskop jedne (ne)moguće ljubavi.
Teritorija (Territory)
Realističan pogled na neumornu borbu domorodačkog naroda Uru-eu-vau-vau protiv ilegalnih doseljenika i brazilskih seljaka koji su nelegalno zauzeli zaštićeno područje Amazona i počeli da krče i pale šumu. Film u režiji Aleksa Prica delimično koristi i snimke pripadnika samog plemena, koje živi duboko u prašumi Amazona bez kontakta sa civilizacijom, nastale tokom tri godine rizikovanja života zarad razotkrivanja istine svetu.
Do daske
Početkom 2020. u svim medijima su se pompezno najavljivala hapšenja pedofila političara i drugih javnih ličnosti. Policija je umesto njih uhapsila modnog fotografa, stilistu i DJ-a iz Novog Sada Srđana Švelja. Pre zvaničnog privođenja, mediji su već objavili da je Šveljo „pedofil“, koji je „silovao, podvodio, drogirao i fotografisao dečake u pornografske svrhe“. Tabloidi su ga nazvali monstrumom i predatorom i njegov lik objavljivali na naslovnim stranama. Iako je tužilaštvo u Novom Sadu podiglo optužnicu u kojoj nijedna tačka optužnice nije bila povezana sa pedofilijom, javnost to nije mogla da sazna, jer je suđenje bilo zatvoreno. Čoveku su uništeni život i ugled, a najavljena hapšenja političara pedofila se do danas nisu dogodila.
Vera sanja more
O patrijarhalnom mentalitetu na ovim prostorima govori i film Vera sanja more Kaltrine Krasnići, autorke sa Kosova. Ona je snimila film o ženi čiji će spokojni život, nakon samoubistva supruga, narušiti nametljivi rođaci koji tvrde da im pripada Verina porodična kuća. U ovom ostvarenju videćemo kako balkanske žene mogu mnogo više od onoga što od njih društvo očekuje.
Brodvej
Još jedna ženska sudbina tema je dugoočekivanog debitantskog filma Brodvej grčkog reditelja Hristosa Masalasa. Neli, koja je pobegla iz svoje bogate i zahtevne porodice, upoznaje u striptiz klubu Markosa, malog ali harizmatičnog gangstera, koji joj pomaže da pobegne od očuhovih poslušnika i odvodi je u Brodvej, napušteni zabavni park u kome živi mala zajednica plesača, skitnica, lopova i jedan majmun. Brodvej je mešavina melodrame, film noara i mjuzikla, smešten u svet odmetnika i lopova moderne Atine.
Metronom
Metronom Aleksandrua Belka odvodi nas u Bukurešt i priča priču koja je mnogo više od rumunske verzije Romea i Julije. Godina je 1972, Čaušesku je na vlasti već sedam godina i taj diktatorski režim osudiće na propast ljubav dvoje srednjoškolaca.
Pomračenje
„Toliko smo se trudili da zaboravimo, a ti sad sve to oživljavaš“, kaže prekorno majka autorki filma Pomračenje Nataši Urban na pitanje čega se seća iz „naše ratne prošlosti devedesetih“.
Rediteljka se vraća pomračenju kao motivu i metafori u ovom izuzetnom filmu o sopstvenom odrastanju tokom rata u bivšoj Jugoslaviji. Uz pomoć najbližih članova porodice i prijatelja, autorka skuplja fragmente sećanja i pokušava da pronađe odgovor na pitanja šta činiti i na šta se osloniti kad se jedan svet sruši.
Korset (Corsage)
Nakon prošlogodišnjeg kratkog filma Frida Aleksandre Odić, glumicu Viki Krips (Fantomska nit) gledaćemo ponovo na Slobodnoj zoni, ovoga puta kao buntovnu caricu Elizabetu Bavarsku u filmu Korset. Sve što se tražilo od supruge Franca Jozefa I bilo je da „zauvek ostane mlada i lepa”, bez iznošenja mišljenja, ali je ona odlučila da se pobuni protiv rigoroznog režima ishrane, vežbanja, friziranja i merenja struka i napusti život sputan dvorskim korsetom.
18. Slobodna zona biće svečano otvorena 3. novembra u Beogradu (mts Dvorana, 18.30), Nišu (19, Sinepleks) i Novom Sadu (19.30, Arena sinepleks) srpskom bioskopskom premijerom filma Trougao tuge ovenčanog Zlatnom palmom, u režiji Rubena Estlunda. Ulaznice za svečano otvaranje u Beogradu su u prodaji na biletarnici mts Dvorane i online preko Ticket.rs, po ceni od 750 dinara.
I ove godine, deo filmskog programa koji donosi 18. Slobodna zona moći će da pogleda publika u celoj Srbiji jer će platforma KinoKauch biti domaćin onlajn Slobodne zone od 9. do 23. novembra.
Ovogodišnji festival podržali su potprogram MEDIA programa Kreativna Evropa, Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije, Rekonstrukcija Ženski fond, Sekretarijat za kulturu Grada Beograda, Gradska uprava za kulturu Grada Novog Sada, Filmski centar Srbije i Francuski institut.
Pogledajte i…
