Gotovo sva domaćinstva u Srbiji izdvajaju novac za negu članova porodice, a svako treće smanjuje troškove za osnovne životne potrebe kako bi obezbedilo potrebnu podršku. Novo istraživanje pokazuje da iza ovih brojki ne stoji samo finansijski teret porodica, već i pitanje ko najčešće preuzima neplaćeni rad u oblasti nege – i kakve to posledice ima po položaj žena.
Lepota se ne može posmatrati odvojeno od kvaliteta života. Osim o nezi kože, zdravlju i dobrom osećaju u svom telu, podjednako nam je važno da govorimo i o društvenim okolnostima koje oblikuju našu svakodnevicu. Teme poput neplaćenog rada, ekonomskog položaja porodica i rodne ravnopravnosti u osnovi su svega i neophodan uslov da bismo uopšte mogle da razgovaramo o lepoti. Jer osećaj zadovoljstva, sigurnosti i mogućnosti da brinemo o sebi neraskidivo su povezani sa uslovima u kojima živimo i teretom odgovornosti koji nosimo.
Upravo smo zato bile veoma radoznale da saznamo ključne nalaze prvog istraživanja o troškovima nege koje domaćinstva u Srbiji plaćaju iz sopstvenih sredstava, predstavljenog na radnom doručku sa medijima u organizaciji Kancelarije Ujedinjenih nacija za rodnu ravnopravnost i osnaživanje žena (UN Women Srbija) uz podršku Ambasade Ujedinjenog Kraljevstva u Republici Srbiji.
Troškovi nege predstavljaju značajno finansijsko opterećenje
Gotovo sva domaćinstva u Srbiji imaju troškove nege, čak 95% njih, a svaki treći građanin ili građanka ne uspeva da obezbedi potrebnu negu za člana porodice. Istovremeno, svako treće domaćinstvo primorano je da smanji troškove za osnovne životne potrebe kako bi finansiralo negu i podršku.
Milana Rikanović, direktorka kancelarije UN Women Srbija, istakla je da nalazi istraživanja pokazuju da troškovi nege predstavljaju značajno finansijsko opterećenje za domaćinstva u Srbiji, a čak 81% domaćinstava svakog meseca izdvaja sredstva za očuvanje zdravlja članova porodice.
„Kada porodice ne mogu da priušte potrebne usluge, teret nege najčešće preuzimaju žene, kroz dodatni neplaćeni rad u domaćinstvu. Zato ulaganje u dostupne i kvalitetne usluge nege nije samo socijalno pitanje, već pitanje ekonomske sigurnosti porodica i rodne ravnopravnosti“, kazala je Rikanović.
Koliko porodice mesečno izdvajaju za negu
„Medijalni mesečni trošak za neku od usluga ili aktivnosti nege iznosi 30.833 dinara, što znači da polovina domaćinstava mesečno izdvaja do ovog iznosa za potrebe povezane sa negom i podrškom“, izjavila je Olivera Vuković, izvršna direktorka SeConS grupe za razvojnu inicijativu.
Prema rezultatima istraživanja, izdvajanja za negu predstavljaju redovan trošak za gotovo sva domaćinstva u Srbiji. Ovi troškovi obuhvataju zdravstvenu zaštitu, obrazovanje, vannastavne aktivnosti, prevoz do usluga podrške, kao i različite usluge koje omogućavaju svakodnevni život članova domaćinstva.
Kada nega postane razlog za odricanja
Posebno zabrinjava položaj domaćinstava koja brinu o starijim osobama i osobama sa invaliditetom. Za razliku od porodica sa decom, koje troškove češće pokrivaju dodatnim ili prekovremenim radom, ova domaćinstva se mnogo češće oslanjaju na ušteđevinu i zaduživanje.
Više od polovine njih koristi postojeću ušteđevinu, dok se više od trećine zadužuje kako bi obezbedilo potrebnu negu. Istovremeno, čak četvrtina ovih domaćinstava navodi da je zbog nedostatka novca morala da odustane od pregleda ili terapija.
Istraživanje pokazuje i da troškovi i organizacija nege imaju značajne posledice po svakodnevni život porodica. Svaki četvrti negovatelj ili negovateljka zbog obaveza nege često izostaje sa posla, svaki drugi odriče se slobodnog vremena i odmora, dok čak 73% ne može da ode na godišnji odmor.
Više od 60% roditelja i čak 77% osoba koje brinu o starijim članovima porodice ili osobama sa invaliditetom oseća stres zbog troškova i organizacije nege, što ukazuje na značajno psihološko opterećenje porodica.
Šta porodice žrtvuju da bi obezbedile negu
Istovremeno, svako treće domaćinstvo u Srbiji bilo je prinuđeno da smanji osnovne životne troškove, uključujući grejanje, struju, prevoz ili kvalitet hrane, kako bi finansiralo negu i podršku, dok samo jedno od deset domaćinstava ulaže u psihološku podršku ili terapiju.
Nalazi istraživanja pokazuju da finansiranje nege za veliki broj porodica podrazumeva ozbiljna odricanja. Troškovi nege ne utiču samo na porodični budžet, već i na kvalitet života porodica, mogućnosti razvoja dece i dostupnost podrške starijim osobama i osobama sa invaliditetom.
Zašto je nega i pitanje rodne ravnopravnosti
Istraživanje koje je sprovela SeConS rupa za razvojnu inicijativu realizovano je na nacionalno reprezentativnom uzorku od 1.000 domaćinstava u Srbiji i pruža uvid u finansijsko opterećenje domaćinstava povezano sa negom, posledice koje takvi troškovi imaju na kvalitet života porodica, kao i nejednakosti koje se iza tih podataka kriju.
Jedan od najvažnijih nalaza odnosi se upravo na rodnu dimenziju nege. Žene u proseku obavljaju 2,6 puta više neplaćenog rada u oblasti nege nego muškarci, što značajno ograničava njihovo vreme i mogućnosti za obrazovanje, plaćeni rad i učešće u javnom životu.
Zbog toga se o politikama nege danas sve više govori kao o jednom od ključnih pitanja rodne ravnopravnosti. Kada kvalitetne usluge nege nisu dostupne ili su preskupe, teret brige o deci, starijim članovima porodice i osobama sa invaliditetom najčešće ostaje u okviru porodice — a u najvećem broju slučajeva preuzimaju ga žene.
Upravo zato dostupnost kvalitetnih usluga nege nije samo pitanje socijalne i zdravstvene politike, već i pitanje ekonomskog položaja porodica, jednakih mogućnosti i ekonomskog osnaživanja žena.
„Tokom predsedavanja Ujedinjenog Kraljevstva Berlinskim procesom, omogućili smo zemljama Zapadnog Balkana da se pridruže inicijativi TransformCare, koju sprovodi UN Women. Ova inicijativa pomaže vladama da unaprede sisteme nege i uklone prepreke koje ženama otežavaju pristup kvalitetnim poslovima. Ujedinjeno Kraljevstvo je za TransformCare izdvojilo milion funti na globalnom nivou, a tim sredstvima su od prošle godine mogle da pristupe i Srbija i ostale zemlje regiona“, izjavio je Dominik Otvej, zamenik ambasadora Ujedinjenog Kraljevstva u Republici Srbiji.
Fotografije: Canva, redakcija BeautyDesk.rs
