Širom sveta, kafa je jedan od najomiljenijih napitaka. Ali, prate je i kontroverze: da li je, zapravo, zdrava ili ne? I koje zamene za kafu možemo uvrstiti u ishranu ukoliko želimo da smanjimo unos kofeina?
Piše: Tamara Goršek Bobanac
Ukoliko jutro volite da započnete šoljicom kafe – niste jedini. Svetska statistika pokazuje da 4 od 5 osoba tokom dana popije barem jednu šoljicu kafe. Drugim rečima, kafa je najčešće konzumirana psihoaktivna supstanca na svetu – unosi je oko 80% ljudi.
Iako se globalno konzumira bez restrikcija, smatram da kafa predstavlja kontroverzno piće i odgovor na pitanje da li je ona zdrava ili ne nije jednostavan.
Šta se dešava u našem organizmu kada konzumiramo kafu
Kafa ima višestruki uticaj na ljudski organizam jer deluje na više sistema organa: centralni nervni sistem, kardiovaskularni sistem, sistem organa za varenje, koštano-mišićni sistem, sistem organa za izlučivanje.
Kofein utiče na naš nervni sistem tako što povećava budnost i fokusiranost, što je naročito izraženo 30 minuta nakon konzumacije. To radi tako što blokira delovanje jednog neurotransmitera na naš mozak. Kada smo umorni, nakon konzumacije šoljice kafe najverovatnije ćemo osetiti trenutni i nagli rast energije.
Otprilike 2 h nakon konzumiranja kafe – kofein dovodi do kratkotrajnog minimalnog rasta srčanog pritiska i/ili skoka adrenalina. Ukoliko imate zdravstvene probleme povezane sa radom srca i kardiovaskularnog sistema, to može dodatno opteretiti srčani mišić, pa možete osetiti simptome poput tahikardije ili aritmije. Takođe, usled skoka adrenalina, može se javiti osećaj uznemirenosti i anksioznosti.
Na dug rok, kofein može usporiti ili otežavati apsorpciju kalcijuma u kostima, što posledično može dovesti do osteoporoze.
Kafa se ponaša i kao diuretik, što znači da dodano stimuliše izlučivanje tečnosti iz organizma.
Kafa takođe dodatno stimuliše organe za varenje pa može izazvati simptome poput gorušice, može imati laksativno dejstvo, ali takođe može doći i do pojačane gladi nakon unosa kafe, posebno kod osoba koje kafu ne konzumiraju redovno.
Bitna je doza
Treba imati u vidu da kofein može stvoriti zavisnost. Vremenom se može desiti da će vam biti potrebne sve veće doze kafe kako biste iskusili njene željene efekte.
Takođe, reakcija svakog od nas na unos kofeina je individualna, što u prevodu znači da ono što je za jednu osobu lek, za drugu može biti otrov. Kao i kod svakog “otrova”, bitna je doza unete kafe. Posledično, različite osobe reaguju različito na različite nivoe kofeina. Dok na jednu osobu kofein ima efekat pojačanog fokusa i bustovane energije, kod druge čak i minimalan unos kofeina može dovesti do poremećaja srčanog ritma, anksioznosti, problema sa snom itd. Svakako, bitnu ulogu pri tom igra naša genetika, kao i dužina „staža“ ispijanja kafe.
Piti ili ne piti kafu – pitanje je sad? A odgovor zahteva individualni pristup
Da biste došli do zaključka da li je kafa za vas zdrav napitak morate veoma dobro poznavati svoje telo i njegovu reakciju na određene doze kofeina. Možda niže doze kofeina na vas nemaju veliki uticaj, ali ukoliko u toku dana uzmete više kofeina od onoga koji odgovara vašem pragu tolerancije, možda će imati toksičan uticaj na vaše telo.
Treba imati u vidu i to da neka novija istražavanja kažu da kafa može smanjiti rizik od razvijanja dijabetesa tipa 2, kao i od obolevanja od Alchajmerove i Parkinsonove bolesti.
Ukoliko već pijete kafu nemojte je piti ujutru pre nego što ste se hidrirali u dovoljoj meri jer je ujutru krv najgušća i dodatno uzimanje napitka koji se ponaša kao diuretik (čitaj kafu) samo će je dodatno zgusnuti.
Ipak – slučajevi u kojima se kafa nikako ne preporučuje
Deca i većina trudnica ne bi trebalo da piju kafu, a osobe koje boluju od kardiovaskularnih i drugih hroničnih bolesti treba da se konsultuju sa svojim izabranim lekarima i dobro sagledaju sve pozitivne i negativne strane unosa kafe.
Zdravije zamene za kafu
Kao neke od alternativa za kafu, predložila bih zeleni čaj, japansku maču, kafu od maslačka, kakao ili zlatno mleko.
Zeleni čaj takođe sadrži određene doze kofeina, pa posledično može poboljšati kognitivnu funkciju, ali pored toga sadrži i određene antioksidanse koji nas brane od oksidativnog stresa i pomažu u boljem metabolizmu šećera.
Japanska mača predstavlja vrstu zelenog čaja koji ima isto poreklo kao i zeleni japanski čaj, ali je način gajenja i pripreme ove biljke za izradu mača praha potpuno drugačiji. Istraživanja povezuju maču sa boljom kognitivnom funkcijom i sa prevencijom starenja mozga. Veoma je bogata antioksidansima koji imaju antiinflamatorna svojstva.
Kakao slično kao i čaj ima u svom sastavu određene antioksidante koji mu pružaju antiinflamatorno dejstvo. Takođe poboljšava kognitivnu funkciju i ima pozitivan uticaj na količinu lošeg holesterola.
Kafa od maslačka je zapravo čaj od korena ove biljke, ali se tako naziva zbog svog ukusa i dejstva na organizam. Ima detosikujući uticaj, a sadrži i neke prebiotske komponente koje dobro deluju na naš digestivni trakt.
Zlatno mleko koje se pravi od kurkume, meda i bibera poboljšaće vam raspoloženje, memoriju, a kako je ovaj napitak takođe bogat antioksidansima imaće i antiinflamatorne efekte.
Zaključak
Interesantno je znati da tip kafe arabica sadrži znatno manje kofeina, nego tip kafe robusta, kao i da količina unetog kofeina zavisi od tipa pečenja zrna kafe, načina mlevenja i kuvanja ovog napitka.
Kafa je definitivno vrlo specifičan napitak koji zahteva mnogo odgovorniji pristup konzumiranju, a to posebno važi za rizične grupe.
Uvodni video: Сергей via Pexels. Fotografija: Rachel Claire via Pexels
