Eksperti razmatraju sve mogućnosti za prevenciju jedne od najčešćih nuspojava preteranog ubrizgavanja filera, takozvani filler fatigue, odnosno, zamor filera. Naime, vremenom pacijentima, koji često praktikuju ovaj tretman, filer više ne pruža rezultate koje su imali ranije.
Ubrizgavanje filera tako da se njima postigne maksimalan efekat, koji će izgledati što prirodnije, prava je umetnost koja nalaže vrhunski edukovanog stručnjaka. Bez obzira na to što je, kada je izgled u pitanju, sve stvar preferencija i ukusa (o kojima ne treba raspravljati), sve češće na ulicama viđamo nešto što izgleda kao otečeno lice (ili njegov deo), a već nam je na prvi pogled jasno da su u pitanju fileri i da se tu „nešto čudno desilo“. U takvim situacijama možda je u pitanju prekomerno ubrizgavanje filera koje zaista može da izazove neželjene efekte, a jedan od najčešćih je tzv. zamor filera.
Međutim, sam izraz ne treba shvatiti bukvalno – ova pojava nije rezultat zamora kože zbog primene filera. Ona nastaje usled prekomernog injektiranja filera, što dovodi do ne baš željenih estetskih rezultata. U pitanju je relativno nov fenomen, te zbog toga još uvek ne postoji nijedna naučna studija iz koje bi se izveo definitivan zaključak. No, dokazi se bukvalno mogu videti na licima klijentkinja.
Šta je zapravo zamor filera?
Prema mišljenju stručnjaka glavni uzroci su nepotpuno metabolizovani fileri i učestalo injektiranje filera u lice. Ishod je produžena otečenost i zadržavanje tečnosti u tkivima, što svakako uvećava volumen kože, ali ne na lep način. Umesto osveženog, podmlađenog i prirodnog izgleda, lice deluje natečeno. Kada se u lice, koje je već prekomerno tretirano, doda još filera, upravo se tada javlja rizik od pojave zamora filera. Ova „predoziranost“ može da naruši efikasnost svih primenjenih filera.
Kada se nadoknadi izgubljeni volumen, rezultat je osvežen i podmlađen izgled lica, zbog podizanja okolnih struktura. Međutim, kada je neko već “predoziran” filerima, a dodaje se još, u nadi da će se koža dodatno podići i zategnuti, ova situacija može se klasifikovati kao zamor filera – filer više ne deluje onako kako se očekuje.
Da bi se zaista shvatilo šta je to zamor filera, neophodno je znati šta je tačno hidrofilni filer. Ovaj tip filera (na primer, hijaluronska kiselina u formi gela) ima svojstvo da se kombinuje s vodom što stvara natečeniji izgled lica. Ova uvećana količina vode, koja se vezuje za molekule filera, može na različite načine da utiče na elastičnost kože. (Važno je napomenuti da same vrste hijaluronske kiseline koja se koristi u fileru zavisi da li će biti više ili manje hidofilna.) Osim toga, fileri mogu da migriraju oko jedan do dva centimetra od mesta aplikacije. Takođe, natečenost može da se pripiše i opstrukciji drenažnih tačaka limfnog sistema u licu, što dovodi do neravnomernog nagomilavanja limfe i izmenjenog izgleda lica.
Određeni delovi lica mogu da budu senzitivniji na delovanje filera pa upravo u njima može da se ispolji zamor filera. Obrazi, usne i donji kapci mesta su na kojima se najčešće uočava natečenost.
Da li je važno koji je brend filera u pitanju?
Ovde se manje radi o specifičnim brendovima filera, a više o pravilnom izboru tipa filera, odgovarajućoj količini i njegovoj primeni na pravom mestu na licu. Zlatno pravilo: ako se obraćate edukovanoj, sertifikovanoj osobi sa velikim iskustvom, onda će vam ona preporučiti najkvalitetnije filere, u skladu s vašim potrebama. Takođe, takav ekspert vam neće savetovati previše učestalu upotrebu, usled koje je rezultate nemoguće kontrolisati. U svakom slučaju, krajni efekti najviše zavise od preporuke stručnjaka i ruke koja ubrizgava filer – od pravilne procene količine i mesta/tkiva u koji se filer ubrizgava.
Kako se tretira zamor filera?
Osobe koje se suočavaju s ovim problemom imaju dve opcije: da sačekaju da dođe do potpune apsoprcije filera, ili eventualnu konsultaciju sa plastičnim hirurgom. Ipak, treba imati na umu da nijedno od pomenuta dva rešenja nije trenutno. Apsorpcija filera najčešće je dug proces. S druge strane, hirurška korekciaj je invazivni postupak o kojem je neophodno pažljivo razmisliti.
Generalno, prvi korak u tretiranju zamora filera jeste odmor od filera, a ne njegovo dopunjavanje. Lice treba da se odmori, ili da se primeni hijaluronidaza (enzim koji hidrolizuje hijaluronsku kiselinu), kako bi se ubrzalo rastvaranje postojećeg filera.
Kako može da se izbegne ova nuspojava?
Realno, ukoliko je moguće ubrizgavati vrlo male količine filera u jednom tretmanu, onda bi se mogle izbeći brojne neželjene nuspojave. Zahtevanje velikih doza filera u samo jednom tretmanu često vodi ka zamoru filera.
Duže pauze između tretmana – optimalno šest meseci – takođe mogu da umanje rizik od pojave ove nuspojave. Eksperti kažu da efekti filera traju oko pola godine. Alternativno, ubrizgavanje filera može da se kombinuje sa drugim estetskim zahvatima. Kombinovani tretmani mogu da pomognu pacijentkinjama da održe prirodniji izgled i da izbegnu pojavu zamora filera. Na primer, deset meseci nakon filera moguće je uraditi laserski tretman.
Kombinovanje različitih tretmana omogućava ostvarivanje individualizovanog i prirodnijeg izgleda. Budući da fileri nisu isključivo rešenje, primena različitih tretmana je bolji put za korigovanje neželjenih pojava na licu. Isključiva upotreba filera može da rezultira “predoziranim” izgledom lica, koji nikako ne može da se nazove prirodnim. Prekomerna i prečesta primena filera rezultira blokadom njihove primarne funkcije, čak ispoljavanjem suprotnih efekata od onoga čemu su namenjeni, a vidljiv rezultat su čudna i izobličena lica. Ponavljamo još jednom: Ključna za uspeh tretmana filerima jeste kvalifikovana osoba sa pravim alatima i vrsnim timom saradnika, koja se neće previše oslanjati na efekat filera. Stručnjaci koji imaju medicinsko znanje i na raspolaganju su im različita sredstva, mogu da izaberu i različite modalitete, a u slučaju da ne raspolažu svim sredstvima, onda treba da vam preporuče kolege iz struke, koji izvode druge tretmane, poput laserskih, čime će se izbeći neželjeni rezultati.
Foto: Unsplash
